Dvadeset godina posle otkrića Novog sveta, španski konkvistador Balboa prešao je preko uske prevlake koja spaja severni i južni deo Amerike i stigao na obalu Tihog okeana.
Zagazio je u vodu i proglasio „Južno more“ za vlasništvo svog kralja. Možda iz ljubomore, ali svakako iz pohlepe, novi kraljev guverner,
Pedrarias, pogubio je Balbou. (Prethodno ga je oženio svojom ćerkom, koju konkvistador za dve godina „braka“ nije video, jer je živela u Španiji).
Za otkriće okeana Balboa je dobio bar dva spomenika: jedan sam video u Madridu, ispred Muzeja Amerikâ, a drugi na glavnoj promenadi u Panami.
Nesuđeni-tast-dželat u istoriji je zabeležen kao osnivač Paname, prvog evropskog grada na obalama Tihog okeana.
Pošto je tek godinu dana kasnije Magelan otkrio prolaz iz Atlantskog u Tihi okean, a dugo je trebalo da se on koristi, Panama je postala centar iz koga su konkvistadori krenuli u osvajačke pohode na jug, u Peru, i na sever, u Centralnu Ameriku.
Zlato i srebro iz osvojenih teritorija stizalo je brodovima u Panamu i odatle je preko prevlake prenošeno u luke na drugoj obali, da bi opet brodovima dolazilo do Španije.
Osvajači, naseljenici i evropski proizvodi išli su obrnutim putem.
Tako je Panama postala nezaobilazna stanica u kretanju ljudi i bogat grad. Razorio ga je do temelja gusar Morgan, posle sto pedeset godina od osnivanja, prilazeći gradu preko prevlake.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.