Persepolis (1): Grad slave persijskog sveta

U prvoj prestonici, Pasagardu, u pustom okruženju u kome su se nekada nalazili čuveni vrtovi, stoji usamljeni mauzolej Kira Velikog, osnivača dinastije.

Mauzolej je bio uzor Meštroviću za spomenik Neznanom junaku na Avali. U snu je, piše Herodot, Kir video naslednika u liku orla, koji širi krila nad Azijom i Evropom.

Prepoznao je Darija, sina svoga prijatelja. Tridesetak kilometara od Pasagarda, Darije je 518. godine pre naše ere započeo gradnju Persepolisa, koji je izgleda bio letnja prestonica i ceremonijalni centar carstva.

Njegov sin, Kserkse, nastavio je gradnju, ali ono što danas vidimo samo su samo ostaci veličanstvenih građevina.

Na prostranoj platformi, otetoj od planine s jedne strane, a uzdignutoj iz ravnice, sa druge, razbacani su stubovi, ostaci kamenih portala i ogromne figure krilatih bikova sa ljudskim licem.

Jedan od sačuvanih fragmenata nalazi se u Arheološkom muzeju u Teheranu – Darije je na prestolu, a Kserkse iza njega.

Ispred njih je zvaničnik, sa rukom prinetom ustima, u znak poštovanja „kralju nad kraljevima“ (Šahe Šahan).

Persepolis je građen za vreme ratova Persijanaca i Grka i u poslednjem njihovom ratu je i razrušen. Osvojio ga je Aleksandar Makedonski, opljačkao i zapalio.

Razlog ovog herostratskog čina se nagađa – pijanstvo, osveta, želja za dominacijom – meni se čini da je u pitanju bila prosta zavist. Legenda kaže da je Aleksandra podstakla grčka hetera Taisa, koja je u ratu pratila njegovu vojsku.