Peru (2): Moć svete doline Inka 1Foto: Branko Vasiljević

Da bi se spustio u dolinu, odmah po izlasku iz Kuska voz je morao da se kreće tehnikom napred-nazad, a zatim da se provuče kroz usku dolinu pritoke Riobambe.

Iznad nas su bila, na visini od tri i po hiljada metara, čuvena nalazišta soli, jedan od izvora moći vladara.

Sveta dolina bila je, pak, glavni centar proizvodnje kukuruza, a na obroncima planina koje je okružuju Inke su sagradile složene sisteme terasa, na kojima je gajen krompir.

U dolinu Riobambe ušli smo kod gradića Olantajtambo, važnog ekonomskog i religioznog centra carevine, ali i njene kolevke, jer je u neposrednoj okolini, prema legendi, rođen prvi Inka.

U daljini se videla planina Veronika, visoka blizu šest hiljada metara, koja je belinom svojih vrhova bila u kontrastu sa plavim nižim planinama i sivim brdima iznad reke.

Iz doline Riobambe mali autobusi uspinju se vrletnim serpentinama do iznad lokaliteta Maču Pikču. Sa uzvišenja se otkriva grad. Iako bez krovova – Inke su zgrade pokrivale trskom – građevine zadivljuju svojom monumentalnošću.

Na obodu grada su strme terase, koje su obezbeđivale hranu. Sam grad se sastoji iz dve celine – religiozno-ceremonijalne i stambene.

Silazak otkriva nekoliko interesantnih građevina, čija se funkcija samo pretpostavlja.

Palata sa tri prozora bila je rezidencija vladara, grubo obrađena stena je prvobitna opservatorija, a kružna građevina na uglačanoj steni mesto religioznih ceremonija.

Građevine su tako blizu ivicama planine da pogled sa njih izaziva vrtoglavicu – stene se okomito spuštaju u reku sa visine od pet stotina metara.

Tek što smo se sklonili u hladovinu zidova, sastavljenih od krupnih kamenih blokova, istesanih ko zna kako – Inke nisu poznavale gvozdena oruđa – sa Riobambe je počela da se diže magla.

Dok smo ga napuštali, Maču Pikču su prekrivali oblaci i on je ponovo tonuo u svoju mističnost

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari