Pešter (2): Legende i prirodne lepote

U Gradcu gde je izvor reke Vape upoznali smo Vuka Pantovića i njegovu suprugu.

Pitali smo ih otkud gusle i stihovi po zidovima restorana, pa nam je Vuk rekao da ih on pravi i pokazao mali etno-muzej.

Guslao nam je i izgovorio originalnu zdravicu – pobedničku sa saboru u Guči.

Ovde postoji arheološka baština iz doba Nemanjića.

Pantovići su tu vekovima.

Bave se poljoprivredom, eko-turizmom i uzgojem pastrmke.

Dan smo zaokružili posetom džamiji Valide Sultan iz 19. veka.

Pleni svojim položajem, atmosferom, arhitekturom i kupolom od 15 metara.

Sa kamenog mosta je najlepši pogled na park i nezavršeni objekat budućeg muzeja „Sjenička kuća“.

U poslastičarnici „Kobra“ pili smo kafu iz fildžana i bozu, uz kadaif i tulumbu na limenom tanjiru.

Drugi dan ujutro smo se vozili do specijalnog rezervata prirode Peštersko polje i mesta Karajukića bunari.

Nekada je bilo pokriveno borovom šumom, a sada je sve u blagim brežuljcima i zatalasanim livadama.

U blizini tresetišta je vrh Trojan (1430), nazvan prema vladaru iz vremena kada je po legendi u jezeru živela troglava aždaja.

Ona je godišnje izranjala i uzimala žrtvu iz sela.

Kada je došao red na vladarevu kćer, on je pozvao velike ratnike u pomoć.

Sveti Đorđe se odazvao tom pozivu.

Udario je u stenje mačem da ga isproba i odatle je potekla voda danas poznata kao izvor Đurđevica.

On je aždaji odsekao dve glave.

Tamo gde se aždaja braćaknula tu je sada selo Braćak, a gde je zamahnula repom i okrnjila drveće – selo Krnja jela.

Treća glava je ostala enigma.

Tu priču su nam na izvoru potvrdili posetioci različitih nacionalnosti, od kojih neki rade u inostranstvu, dodajući da izvor nikada nije presušio niti se zaledio, čak ni pedesetih godina kada je izmereno rekordnih – 39 stepeni Celzijusa.