Pet drevnih izuma bez kojih danas ne možemo zamisliti život

Beton

Bilo da se radi o temeljima nebodera ili izgradnji puteva, beton se koristi širom planete za stvaranje jakih i pouzdanih struktura. Donekle je prirodno da ovaj monumentalni izum u urbanizmu postoji vekovima, a najraniji tragovi datiraju iz 6500. godine pre nove ere, iz Sirije i Jordana.

Takođe, mnogo kasnije, 600. godine pre nove ere, Rimljani su zaista uveliko koristili materijal. Pasta poznata kao pucolana napravljena je od kombinacije vulkanskog pepela, gašenog kreča i morske vode, a zatim punjena u drvene kalupe da bi se razvila struktura nalik cigli. Kada su formirane, ove cigle su korišćene u celoj rimskoj arhitekturi, a ostaci se i danas mogu videti, piše Punkufer.hr.

Kompas

Pre nekoliko vekova, provera vašeg kompasa da vidite da li ste okrenuti prema severu, jugu, istoku ili zapadu bio je jedini pouzdan način da pronađete pravi put. Čak i danas, mnogi planinari, putnici i ljudi iz divljine nose kompase kao pouzdan metod za pronalaženje puta. Međutim, da li ste znali da kompas prvobitno nije korišćen za navigaciju?

Izmišljeni pre otprilike dve hiljade godina, kompasi su se prvenstveno koristili za proricanje sudbine i pronalaženje dragog kamenja. Godinama kasnije ljudi su shvatili njegovu mnogo prikladniju primenu. Ali tek u 11. veku kompas je konačno korišćen za navigaciju.

Karte

Kad smo već kod kompasa, da li možete da zamislite nešto što ide ruku pod ruku sa njima? U pravu ste – karte! Tačnije, nauka o kartama, kartografija, postoji toliko dugo ili čak duže od kompasa. Dok najraniji tragovi sežu sve do drevnog grada Vavilona, prva prava mapa sveta napravljena je 610. godine pre nove ere.

Napravio ga je starogrčki filozof Anaksimandar, a na njemu je prikazana reka Nil koja teče južnim krajem i Kaspijsko jezero koje pokriva istok i neka druga manje važna područja. Iako se kasnije pokazalo da je mnogo toga bilo netačno, ta mapa je počela da „mapira“ svet.

Vodenica

Vodenica je veliki mehanički izum koji datira iz 4. veka pre nove ere. Jedan od najranijih poznatih tragova potiče od grčkog naučnika Filona iz Vizantije koji je pomenuo opise vodenica u svojoj knjizi Pneumatica. Međutim, s obzirom na nedostatak opisa, pronalazak vodenice se često povezuje sa rimskim inženjerom Vitruvijem, koji je dao kompletan tehnički opis uređaja.

Koristeći mnogo jednostavniji dizajn, rimske vodenice su korišćene za preradu žitarica i imale su vodeni točak povezan sa zupčastim mehanizmom za završetak kretanja.

Centralno grejanje

Možete zahvaliti starim Grcima, koji su razvili prvi sistem centralnog grejanja u hramu u Efesu, za neverovatan sistem centralnog grejanja koji održava vaš dom prijatnim i toplim. Taj sistem je koristio kanale povezane sa podzemnim požarima koji bi usmeravali vruć vazduh u hram održavajući ga toplim bez obzira na vremenske prilike napolju.

Nekoliko vekova nakon toga, Rimljani su znali da koriste i malo rasprostranjenije sisteme grejanja poznate kao hipokausti, koji su radili uz pomoć peći pod zemljom. Međutim, pored toga, arheološka nalazišta takođe ukazuju na slične grejne strukture razvijene u Koreji.