Poljska (2): Varšavski ustanak i druge priče

Spomenik Varšavskom ustanku, koji je trajao šezdeset tri dana i završen represalijama i deportacijom stanovnika, sastoji se iz dve skulptorske celine.

Na jednoj su ustanici, koji se bore među ruševinama, a na drugoj se spuštaju u šaht, jer su podzemni kanali osiguravali kretanje po okupiranom gradu.

Nedaleko je obeležje granica Varšavskog geta.

Velika jevrejska zajednica dala je značajan ekonomski, društveni i kulturni doprinos gradu.

Za vreme okupacije, kvart jevrejske zajednice ograđen je visokim zidom i pretvoren u geto, odakle je dvesta pedeset hiljada Jevreja poslato u smrt, u logor Treblinku.

Obeležen je sabirni centar logoraša – Umschlagplatz.

Preostali stanovnici geta podigli su ustanak, koji je posle mesec dana očajničke borbe ugušen, a geto sravnjen.

Pred spomenikom „Herojima geta“ klečao je 1970. godine za oproštaj nemački kancelar Vili Brant.

Od Starog grada prema hotelu Bristol vodi ulica Krakovsko predgrađe, deo „Kraljevskog puta“ prema rezidencijama poljskih kraljeva.

U njoj je crkva Svetog krsta, sa urnom u kojoj se nalazi Šopenovo srce, kao i spomenici Adamu Mickijeviču i Nikoli Koperniku.

Hotel se naslanja na Predsedničku palatu, nekadašnju Palatu namesnika, iz koje je carska Rusija namirivala dugove sa Poljskom.

Ispred palate je spomenik princu Jozefu Ponjatovskom (poljskom generalu i Napoleonovom maršalu) na konju, rad danskog vajara Torvaldsena.

Tri nevelike ploče podsećaju na predsednika Leha Kačinjskog i druge, stradale 2010. godine u avionskoj nesreći kod Smolenska.

Leteli su na pomen poljskim oficirima, koje su Sovjeti streljali u Katinskoj šumi.