Ribarska Banja (2): Urezana imena u kori drveta

Dve klupe u parku zauzete su, dve velike istorijske ličnosti na klupama, na jednoj bista kralja Aleksandra Karađorđevića, a na drugoj klupi knjaza Miloša Obrenovića.

Krenuli smo usponom u laganu šetnju krivudavom asfaltiranom pešačkom stazom koja vodi kroz bukovu i hrastovu šumu.

Nedostatak predstavlja manjak klupa duž pešačke staze, zaključujemo da je verovatno staza predviđena samo za šetnju ali ne i za odmor.

Pratimo asfaltirani strmi krivudavi put, nailazimo na improvizirani vozić, koji vozi turiste kroz šumu.

Traktor zapravo ima ulogu lokomotive, na kojoj je priključeno nekoliko manjih vagona.

Vozić ima ustaljenu relaciju i vreme polaska, zaustavljamo „vozić“ međutim ipak donosimo zajedničku odluku da nastavljamo put pešaka.

Asfaltirana pešačka staza kroz šumu vodi do vila. Na klupi pored „česme ljubavi“ preko puta vila odmaramo se od pešačenja u prijatnoj hladovini bukove šume…

Pažnju nam privlači natpis pored česme „Česma ljubavi – Sećanje na zaljubljene u Ribarskoj Banji koji urezaše imena u koru drveta kao znak večitog trajanja ljubavi. Za one prošle sadašnje I buduće ljubavi…“

Dok se društvo odmara na klupi pored česme, strmim stepenicama penjem se do samog ulaza jedne od vila… pored glavnog ulaza stoji natpis „Vila Crna Gora“. Pored ovog objekta nalazi se druga vila pod nazivom „Slavonija“.

Kasnije sam saznao zanimljiv podatak da su neke od vila kao što je Vila „Srbija“ sagrađena 1904, „Bosna“ i „Slavonija“ 1905, vila „Hercegovina“ i „Crna Gora“ 1907. godine.

U Ribarskoj Banji nema mnogo ugostiteljskih objekta, što predstavlja jedan nedostatak.

LJubazna prodavačica suvenira kaže da osim restorana Vojvodine i još jednog restorana udaljenog blizu kilometar i nema u blizini drugih kafanica.

Pola sata od trga u banji vozićem kroz šumu imate mogućnost da svratite u etno restoran. Karta u oba pravca košta 350 dinara.

LJubitelji noćnog provoda koji se odluče da borave u banji ostaće uskraćeni za kafiće i diskoteke jer ih u banji nema.