Samojedi sa severa Evrope: Čudesno pleme koje živi na minus 50 i putuje hiljade kilometara svake godine

Jedan od njih je preživljavanje u surovoj životnoj sredini, na suludo niskim temperaturama. Godišnje Neneci prelaze dve hiljade kilometara da bi migrirali sa letnjih na zimske pašnjake, pomerajući svoje kampove.

Zimi, Neneci žive južno od delte reke Ob, a zatim se sele na sever poluostrva Jamal, gde imaju letnje pašnjake. Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Arktičkim okeanom, na nenetskom jeziku znači „ivica sveta“, što otkriva ponešto o tom negostoljubivom kraju, gde temperature padaju i do minus pedeset stepeni Celzijusa. Neneci na tom području žive više od hiljadu godina, pre svega zahvaljujući irvasima koji ih greju i hrane, piše Punkufer.hr

Irvas kao kućni ljubimac

Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju pojedine životinje u krdu, a svaka porodica ima svog posebnog irvasa, koji je oslobođen vuče sanki. Taj irvas je kao kućni ljubimac koji živi u porodici poput psa.

Irvasi pružaju Nencima sve što im je potrebno za preživljavanje. Kožom irvasa prekrivaju domove i tako se štite od hladnoće, a od krzna izrađuju odeću kao što su kaputi, čizme i ćebad. Kosti se koriste za izradu posuđa i delova sanki, a meso se jede sirovo. Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Pored irvasa, Neneci jedu i ribu, najčešće smrznutu.

Život u šatoru

Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sklopiti i rastaviti za manje od dva sata. Zahvaljujući odličnoj toplotnoj izolaciji, napravljenoj od kože irvasa, u šatoru je toplo i udobno čak i kada se spoljašnja temperatura spusti na desetine stepeni ispod nule. Kada im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora sa malim sankama i lopatom. Čist sneg koji sakupe zagreju u loncu na vatri da se otopi, a vodu koriste za piće.

Nema odmora

Neneci nemaju slobodne vikende jer briga o irvasima i skupljanje hrane zahtevaju svakodnevne aktivnosti. Od posla se odmaraju samo jednom godišnje, kada se cela zajednica okupi na saonicama i druženju. Pošto se sneg na Arktiku topi brže nego ranije, Neneci moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenama kako bi irvasi imali šta da jedu. Irvasi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihov oštar njuh omogućava im da traže i pronalaze hranu. Male jame koje krdo irvasa ostavlja za sobom su neverovatan prizor na snegu.

Potpuni mrak

Pleme provodi i duge periode u potpunom mraku – od novembra do januara kada u najsevernijim predelima sunce uopšte ne izlazi, što otežava preživljavanje i ljudima i životinjama. Snežni slojevi su deblji, što znači da irvasi teže pronalaze hranu, a život plemenu koliko-toliko  olakšavaju baterijske lampe.