Segedin (2): „Usamljen kauboj sam ja, daleko od doma svog…“

Slike Ratnika i indijanskih porodica pokazuju nespretno poziranje i nesumnjivu, neobičnu lepotu crvenokožaca; sjajne kose, visoke jagodice, zategnute mišiće.

Pored njih su slike znamenitih pionira, poput pukovnika Bufalo Bila, tvorca čuvene revije Divljeg zapada, u kojoj je nastupao i Bik koji sedi, vođa Sijuksa i Čejena s kojima je u bici kod Big Horna izvojevao veliku pobedu.

Uzalud.

Završio je život u pomenutoj reviji koja je kao cirkus, putovala Amerikom.
Sada je njegova slika na magnetima za friždere; na njoj ON i Bufalo Bil rame uz rame, s druge strane vremena, u sepijskoj tišini.

Kao duhovna mapa Divljeg zapada veliki poster prikazuje konjanika u preriji, koju poklapa nisko, crveno nebo u zalasku sunca.

Tu je, naravno, i džinovski kaktus, i prva asocijacija je Talični Tom, simpatični junak koji sa cigaretom zalepljenom na usni, koja će kasnije u kulturi koja je izbrisala cigarete sa lica sveta, biti zamenjena travkom među zubima, peva: „Usamljen kauboj sam ja, daleko od doma svog…“

On uvodi u izložbenu celinu koja se odnosi na inspiraciju; na filmove o Divljem zapadu koji su snimani decenijama i koji se presnimavaju i danas uz isprobavanje najsavremenijih tehničkih blagodeti i efekata, novih glumaca i obogaćenijih scenarija. Priča je međutim uvek ista i ne može se pomeriti ni za jotu.

Tako su sa raznih strana, najviše iz Holivuda, pristigli rekviziti sa snimanja: šeširi i šerifske značke,čizmice i farmerice, tvrda lasa za konje, sedla, koltovi, indijanske trake za čela, ispaljene čaure raznih veličina, prosut sitniš, raširene karte i boce od pića.

Okolo njih reklame za film i slike glumaca.

Koliko bih volela da osetim ono uzbuđenje kad se u zaključanom, staklenom izlogu pojavi reklama za novi film koji je stigao u grad: „Sedmorica veličanstvenih“, „Tačno u podne“, „Revolveraš Šejn“…