Pluta, žižinja, mnogo istorije, lepe muzike i promenljivog vremena najkraći je opis Portugala, sve češće evropske destinacije stanovnika sa tla Starog kontinenta.
Bilo da razmišljate o putovanju u Portugal u vidu turističkog obilaska i na odmor ili iz poslovnih razloga, nije loše pripremiti se pre polaska.
Donosimo nekoliko praktičnih saveta i preporuka koji na momente možda deluju podrazumevajuće, ali ih nije loše naglasiti.
Aerodrom u Lisabonu noću i nije najsigurniji
Prva stvar na koju morate da obratite pažnju kada je u pitanju putovanje u Portugal jeste svakako aerodrom.
Iako je zvanično moguće ući i izaći u toku noći, vrlo je pusto u pogledu sadržaja koje možete da koristite pre „čekiranja“.
Takođe, budući da je relativno blizu grada, možete naići i na lopove, pa je tako neophodno dobro voditi računa o svojim stvarima.
Neretko se mogu sresti i prosjaci, koji će najpre da vam upute nekoliko lepih reči, a potom da zatraže novac koji primaju čak i u vidu kartica.
Bilo kako bilo, vrlo su ljubazni i ukoliko nemate u tom trenutku ništa da im date, neće vas dalje uznemiravati.
Još jedna stvar koja ne može, a da se ne primeti, jeste veliki broj ljudi koji dok čekaju svoj jutarnji let, spavaju po podu, klupama, ispod pokretnih stepenica, na stolicama zatvorenih restorana i svakom slobodnom mestu koje mogu da nađu.
Topla vreća za spavanje ili bar ranac „za pod glavu“ i svako mesto postaje mesto za spavanje.
Ukoliko vas put nanese u Portugal preko nekih od evropskih aerodroma, recimo preko Frankfurta ili Minhena, imajte na umu da ćete neke stvari, kao što su kafa ili automati sa pićem i grickalicama, moći da koristite samo ako imate karticu.
Novac se sve manje koristi u fizičkoj formi.
Takođe, u avionima kompanija poput Lufthanze, kupovina oborka i pića moguća je samo sa karticama.
Ponesite sunčane naočare, ali i toplu jaknu
Iako Portugal ima obalu koja je okrenuta ka Atlantskom okeanu, njena klima je veoma slična onoj u većini mediteranskih zemalja.
To znači da je leti toplo, a zimi umereno, što ga čini popularnim među turistima koji traže zimsko sunce.
Međutim, ne dozvolite da vas to prevari. Jesen u Portugalu ume da bude izuzetno promenljiva.
Temperature svakako ne idu do minusa, ali kratke ćete rukave možda morati da odložite uveče i rano ujutru.
Specifično vreme vrlo je „prevrtljivo“, pa tako do podneva ume da bude vrlo oblačno, hladno i gotovo maglovito, u zavisnosti od mesta gde se nalazite, da bi se u roku od petnaestak minuta sunce probilo, oblaci nestali, a vi bili primorani da jaknu zamenite sunčanim naočarima.
Noć donosi i pad temperature, pa u zavisnosti od smeštaja, može vam zatrebati i dodatni prekrivač.
Bolje pitati, nego skitati
Kao i za svaku drugu stranu zemlju, nije loše pripremiti se u pogledu osnovnih načina za sporazumevanje, kako bi se izbegao čuveni sistem komunikacije „i rukama i nogama“.
Ukoliko nemate nekoliko meseci za svakodnevno izdvajanje petnaest minuta do pola sata za učenje osnovnih konverzacijskih fraza, razmislite o tome da u telefon ili mali rokovnik pripremite listu osnovnih fraza i rečenica koje vam mogu biti od koristi u razgovoru sa ljudima koji ne govore engleski jezik.
Takođe, Portugalci su predusretljiv i gostoprimljiv narod, pa ne iznenađuje mogućnost da vas, ukoliko zatražite pomoć u pogledu smernica ka nekom određenom mestu, umesto objašnjenja, odvedu do samog mesta, ma koliko daleko ono bilo.
Čak i po cenu da zakasne na čas ili posao – šefovi i nastavnici imaju razumevanja.
Ne ustručavajte se da upitate i za preporuku, budući da će vas, pogotovo ako pitate u radnji u kojoj nemaju pomenuti proizvod u ponudi, preusmeriti i do detalja objasniti gde tačno možete da nađete sa sigurnošću isti.
Ne propustite da probate žižinju
Žižinja (ginjinha) ili jednostavno Žinja, je portugalski liker koji se pravi infuzijom bobica žinje (odnosno višnje ili određene vrste trešnje) u specifičnom alkoholu i dodavanjem šećera zajedno sa ostalim sastojcima, a najčešći su to karanfilić i štapići cimeta.
Žižinja se servira u rakijskim čašicama sa komadom voća na dnu šolje. Tradicionalni liker se služi širom Portugala, međutim u Obidošu, žižinja se obično služi u maloj jestivoj čokoladnoj čašici.
Godišnje se proizvede oko 150.000 litara žižinje – oko 90 odsto se potroši u Portugalu, a samo oko 10 odsto se izvozi, od čega većina u Sjedinjene Američke Države.
To je omiljeni liker mnogih Portugalaca i tipično piće u više portugalskih gradova. „Serra da Estrela“ žinja, tipična za područje oko grada Kovilja, ima zaštićenu oznaku porekla.
Ako bismo je uporedili sa nekim domaćim proizvodima koje je moguće naći u Srbiji, svakako bi se na listi našla domaća višnjevača, mada sa znatno manje aroma različitih dotaka.
Žižinja u čokoladnoj čašici neodoljivo podseća na čokoladne bombone sa višnjom u alkoholu.
Pažljivo sa turističkim atrakcijama
Otići u gradić Obidoš, u istorijskoj provinciji Estremadura i okrugu Leirija, a ne prošetati zidinama koje okružuju stari deo grada i zamak, jednako je kao otići u Pariz ili Rim i ne popeti se na Ajfelov toranj ili Koloseum.
Područje grada Obidoša nalazi se na vrhu brda, opasano utvrđenim zidom.
Obidoš ostaje dobro očuvan primer srednjovekovne arhitekture: njegove ulice, trgovi, zidovi i zamak su popularna turistička destinacija.
U samom gradu živi oko 3.100 stanovnika i jedan je od retkih gradova, bar u Evropi, gde građanstvo živi u kućama koje se nalaze u okviru zidina.
Grad je karakterističan i po festivalima, posvećenim viteštvu, čokoladi, Božiću, ali i književnosti, koji smo i mi posetili u okviru CELA projekta, a pod okriljem KROKODIL udruženja.
Bedem ovog srednjovekovnog grada dugačak je oko 1,5 kilometar, a veći deo je otvoren za šetnju. Stepenice je moguće naći na tri različita dela grada.
Međutim, neophodno je biti vrlo pažljiv, budući da sa unutrašnje strane zidina ograde nema, a staza kojom se hoda, može biti na pojedinim delovima toliko uska, da je opasno prolaziti čak i kao jedna osoba, a budući da smer kretanja nije unapred određen, momenat mimoilaženja postaje pravi izazov.
Portugal se, bar u ovom slučaju, odlučio za očuvanje autentičnosti, pa tako treba biti vrlo pažljiv, budući da i lokalno stanovništvo rado upozorava na opasnosti koje vrebaju, te da su „selfiji“ pojedine turiste koštali i života.
Lepi pokloni za svakog
Kao i svako drugo na svetu, turistička mesta imaju i veliku ponudu najrazličitijih suvenira, ali i lokalno specifičnih proizovda.
Pored magneta i snežnih kugli koji su postali standardni pokloni, hemijskih olovaka i notesa sa za Portugal specifičnim dezenima, može se naći i veliki broj proizvoda urađen „krok“ tehnikom odnosno od plute.
Pluta je jedan od najkarakterističnijih prirodnih proizvoda Portugala i deo je svakodnevnog života i jedne od najvećih industrija ove zemlje.
Čepovi vinskih flaša su najpoznatiji, ali postoji mnogo predmeta od plute: modni dodaci, odeća i obuća, nameštaj i podni ili zidni ukrasi, između ostalog.
Tašne, novčanici, kaiševi, lepeze, sveske, magneti – sve što nije od keramike, može se pronaći u vidu plute.
Nedavni pronalazak tkanine od plute je napravio revoluciju u ovoj industriji i istakao njena veoma cenjena svojstva: otporna je, raznovrsna, reciklažna, hipoalergena i ima toplotne i akustične kvalitete.
Ako nije od plute, onda su suveniri od keramike, čak i keramičkih pločica (podmetači za čaše), ali i drugih najfinijih tkanina.
Šaljivi pokloni, poput rukavica za rernu u obliku ribe, ali i onih „za oči odraslih“ takođe ima, pa se po tome jasno vidi još jedna povezanost sa Mediteranom.
Takođe, ne dozvolite da vas zaplaše čuvene priče o skupoći na ovakvim destinacijama, budući da se cene, kako suvenira tako i hrane, ne razliku u mnogome od recimo Grčke ili bilo koje druge turističke destinacije u ovom delu sveta.
Na kraju dana, kupili nešto ili ne, kada budete odlazili u Portugal, kao ideja za lep gest bi mogao biti da pošaljete razglednicu koja je, kao i gotovo sve što možete zamisliti u Portugalu, napravljena od plute.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.