Foto: Branko VasiljevićOblik obale Prespanskog jezera dozvoljava samo nekoliko mesta za pristajanje, pa smo iskoristili malu kamenitu plažu, s koje je u unutrašnjost ostrva vodila uska staza, obrasla šibljem.
Bili smo jedini posetioci.
Za svaki slučaj, s obzirom na ime ostrva, usput sam se snabdeo dugačkim štapom. Staza nas je dovela do napuštene crkve Svetog Petra, sagrađene u četrnaestom veku.
Crkva ima nešto sačuvanih fresaka na fasadi i unutrašnjim zidovima. U vizantijskom periodu, na ostrvu je bilo sedam crkava, iako je ono skromne veličine – nešto manje od dvadeset hektara.
Verovatno je Golem grad bio u duhovnoj vezi sa ostrvom Svetog Ahileja na Maloj Prespi, na kome je makedonski car Samuilo podigao istoimenu baziliku, odatle vladao i tu sahranjen.
Monasi su na Zmijskom ostrvu živeli sve do prošlog veka.
Istorija ostrva, kako je pisalo na informacionom panou nacionalnog parka, mnogo je duža od vizantijskog perioda, s obzirom da su na njemu pronađeni ostaci rano-hrišćanskih bazilika i građevina iz helenističkog i rimskog perioda.
Nismo išli da ih vidimo jer nas je, je pored prisustva puzajućih stanovnika ostrva, upozoravala i tabla koja je ukazivala na opasnost od mina – verovatno ih je posejala nekadašnja zajednička država, kao pandan bunkerima na albanskoj strani obale.
Nastavljajući put prema Resenu, prošli smo pored napuštenih objekata nekadašnjeg odmarališta u Oteševu.
U kupeima vozova jugoslovenskih železnica, dok smo putovali na školske ekskurzije, viđao sam slike ovog mesta, koje su dočaravale lepotu
Prespanskog jezera. Oteševo, danas bez stanovnika, doživelo je sudbinu nekadašnje zajedničke države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
