Sijesta, fijesta i manjana: Filipini

Kako zakoračismo u prostranu odaju uočavam nezamislivo velike kartonske kutije, ogromne bale grubog platna i plastične džakove raznih boja. U tom metežu između vreća i šarenih najlon kesa, povremeno iskrsne lice sićušnih i milolikih Filipinaca. I – baš na tom mestu saznajemo da ti isti, sićušni i miloliki, iz revolta prema nekadašnjem španskom kolonizatoru sebe nazivaju Pinoji, a svoju zemlju Pilipini!

Dakle, mravljim hodom i sa tonama prtljaga koračaju prema izlazu gde ih čeka – desetočlana porodica i stotinak rođaka! Umorne od rada u tuđini (ima ih svuda po svetu) dočekuju ih sa osmesima glasno ispoljavajući oduševljenje. kod kuće je spremna gala-večera sa prasetinom i muzikom filipinskog podneblja. I sve bi to bilo „već viđeno“ kao u bilo kojoj zemlji španskog područja da nije tamne puti, kosih očiju, i Pacifika. Na tabli pored puta je velikim slovima ispisana dobrodošlica: „Mabuhaj!“

Država Filipini pripada jugoistočnoj Aziji i sastoji se od 7.107 ostrva. Najveće i najnaseljenije je ostrvo Luzon, nešto manja su Palavan, Sebu i Mindanao. Pokrivena tropskim šumama ostrva su vulkanskog porekla. Filipinci su narod malajsko-polinežanskog porekla.

Egzotični arhipelag otkrio je Magelan 1521. kada je sa svojom ekspedicijom prvi put oplovio zemlju. Pokušao je da ga osvoji, ali je poginuo iste godine. Posle njega dolazi Miguel Lopez Delagaspo, koji sa svojom armadom konačno osvaja ostrva i nameće im špansku vlast. Španci ostaju na ostrvima četiri veka.

Novoosnovanoj koloniji daju novo ime (po svom kralju Filipu II), a narodu nameću katoličku veru. Međutim, kao neizbrisiv pečat ostaće i još nešto što će Filipinci svesrdno prihvatiti. Na prvom mestu je sijesta (popodnevni odmor). Na drugom je fijesta (festival). Na trećem – manjana (sutra) – a kad dođe sutra, opet bude – „manjana“ – i tako unedogled…