Smehom se bore protiv neprijatelja: Pleme Mbuti – neobičan život najnižih, a najsnažnijih žena na svetu

Neki u tome uspevaju, ali mnogi su još uvek u opasnosti od pobunjenika, lovokradica, rudarskih kompanija i svih onih koji u njihovom domu vide materijalnu korist.

Uprkos nasilju i gubitku, pleme Mbuti još uvek nastavlja živeti u prašumi, koristeći znanja koja su vekovima upijali iz prirode.

Mbuti su pripadnici autohtone srednjeafričke grupe pigmeja, poreklom iz guste šume Ituri u severoistočnom Kongu, koji preživljavaju zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti svojih boljih polovina, najnižih žena na svetu.

Mbuti su vrsni lovci i sakupljači koji svaka dve nedelje sele na drugo područje beskrajnog zelenila afričke prašume kako bi ostatku plemena osigurali hranu i osnovne životne potrepštine. Antropolozi smatraju da su oni najraniji ljudi Afrike. Poznati kao „deca šume“ (bamiki bandura) i procenjuje se da ih trenutno tamo živi oko 40.000.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Okapi Conservation Project (@okapiconservation)

Najsrećnije pleme na svetu

Mbuti na svoju šumu gledaju kao na sveto mesto. Sa svojim domom razgovaraju puni poštovanja, divljenja i obožavanja. Duboko u njihovoj tradiciji je ukorenjena pesma šumi, koju uvežbavaju čim nauče da govore.

Mračne i hladne prašumske noći donose razne opasnosti. Šuma noću spava pa je pleme pesmom mora probuditi kako bi im priskočila u pomoć ako ih napadnu neprijatelji. Pesme šumi ujedno su i znak zahvalnosti za sve što šuma za njih čini.

Za razliku od svojih suseda, ne veruju u duhove i čarobnjaštva, već isključivo u dobrotu i ljubaznost koju crpe iz prirode. Majka Mbuti razvija posebnu uspavanku koju počinje pevati svojoj bebi dok je još u maternici. Pesma je autorsko delo svake majke, a obično sadrži stihove koji veličaju šumu i uče dete o dobroti, ljubavi i zajedništvu.

Misionari ovo posebno pleme nazivaju najsrećnijim narodom na svetu. Smeh je sastavni deo njihove kulture i koriste ga kao glavno oružje u borbi protiv neprijatelja. Svaka generacija ima svoga klauna, muškarca iz plemena koji je zadužen da smehom, šalama i raznim ludorijama pažnju neprijatelja privuče na sebe i tako spasi svoje sunarodnike.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Okapi Conservation Project (@okapiconservation)

Otrov se drži u malim bočicama

Žene plemena Mbuti obavljaju gotovo sve aktivnosti potrebne za život, a njihove su sposobnosti neophodne za lov. Tradicionalni lov uključuje zamku za životinje u obliku mreže koju muškarci postavljaju, a žene, zajedno s plenom, nose natrag u selo.

Osim dostave plena ostatku plemena, ženska uloga je namamiti životinju i zadržati je u mreži, da bi je muškarac mogao probosti kopljem. Mreža je obično teška poput njih samih, jer Mbuti žene tokom svoga života dosegnu do 137 cm visine. Istraživači smatraju da je funkcija hormona rasta ograničena kako bi se njihova mala tela mogla prilagoditi posebnim izazovima prašume.

Pleme Mbuti nema poglavicu, a se odluke donose konsenzusom. Jednako je važan glas muškarca, žene i deteta, a politička jedinica ovog plemena je bend. Najgori zločin koji stanovnik ovog plemena može počiniti je „dovođenje plemena u opasnot“, a najgora kazna je izbacivanje iz benda.

Život i smrt plemena je u neraskidivoj vezi s prirodom. Čim se dete rodi, žene ga zalivaju sokom vinove loze, a oko gležnja mu vežu pletenicu od trava. Ova ceremonija je slična krštenju i tradicionalni je povod za plemensku proslavu. Za tu priliku lovci i sakupljači pronalaze posebne delikatese, a pesma i ples traju danima. Običaj je, sve do prelaska u svet odraslih, ostalu decu iz plemena nazivati braćom i sestrama. Brak je u ovom plemenu monogaman, a smatra se zvaničnim tek nakon rođenja prvog deteta.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Tribal Trust Foundation (@tribaltrust)

Razvijeno seksualno vaspitanje kakvo moderni svet još nije organizovao

Za razliku od suseda, Mbuti se ne bave veštičarenjem, ali imaju bogatu tradiciju praktikovanja posebne religije i rituala. Središnji ritual plemena Mbuti je elima – obeležavanje prve mesečnice mlade žene. Prema njihovom verovanju, to je vreme seksualne slobode, koje devojke na kraju dovodi do pronalaska budućeg bračnog partnera.

Svoju prvu „odraslu sedmicu“ devojke provode s najbližim ženama u posebnoj kolibi u kojoj, kroz razgovor, pesmu i ples, uče o svima aspektima majčinstva, seksualnih odnosa i prelaska u svet odrasle žene. Ako se devojčica nakon sedmice seksualnog vaspitanja oseća spremnom, može krenuti u potragu za svojim dečkom.

Dečaci su, ipak, dio brutalne ceremonije prelaska u svet odraslih koja uključuje bolno obrezivanje. Veruje se da samo obrezani muškarci nakon smrti mogu sedeti za istim stolom sa svojim precima. Ova ceremonija se naziva nkumbi, zatvorena je za javnost i ženama je strogo zabranjeno na bilo kakav način da učestvuju u ovom ritualu.

Mbuti su jednako ranjivi kao i njihova šuma. Naočitija pretnja njihovom tradicionalnom načinu života je uništavanje šume, a samim time i izvora njihovog života. Oni nemaju nikakva zakonska prava nad svojim domom pa nemoćno gledaju kako komercijalna seča uništava zelena prostranstva koja su vekovima čuvali. Kad se šumski resursi iscrpe, ovo će posebno pleme postati jeftina radna snaga koju će mnogi dobro iskoristiti.

Izvor: punkufer.dnevnik.hr