I kada sam se nalazio blizu njega, činilo mi se da Kilimandžaro ne postoji.
Da postoji samo mit o ogromnoj planini, usamljenoj u prostranoj savani.
Uvek je bio obavijen maglom ili pritisnut oblacima.
A onda se, jedanput, iznad oblaka uspravio njegov vrh, kao što ga je video i Hemingvej: „Dokle god je pogled dopirao, dizao se, širok kao ceo svet, velik, visok i neverovatno beo na suncu, četvrtasti vrh Kilimandžara“ („Snegovi Kilimandžara“).
Ma koliko sam imao želju da mu se približim, ipak je on za mene ostao samo mit.
Odlazio sam na drugu stranu, u unutrašnjost Kenije ili Tanzanije, ili na Zanzibar.
Aruša je od većih tanzanijskih gradova najbliža najvišoj afričkoj planini.
Nalazi se na obroncima nešto niže planine Meru.
Iako je i ova planina lepa i u celini dostupna pogledu, ipak su i ona i grad u senci Kilimandžara.
Safari turizam je promenio nekadašnje seoce u kome su Nemci, dok su vladali ovom teritorijom, podigli malo utvrđenje (boma).
Aruša je raštrkana u brojnim predgrađima duž puteva, s centrom kojim dominira kula sa časovnikom, dar lokalne grčke zajednice povodom pobede saveznika u Drugom svetskom ratu.
Pored Muzeja prirodne istorije, kurioziteti ovog mesta su Međunarodni sud za ratne zločine i Centar kulturnog nasleđa, u kome se može kupiti (novija) plemenska produkcija i jedinstveni plavi dragi kamen – tanzanit.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.