Ukrajina (1): Nedostižna Odesa

Ko je gledao film „Oklopnjača Potemkin“, prepoznaje je po čuvenim Potemkinovim stepenicama. Ovih dana, sa ruskom agresijom na Ukrajinu, scena u kojoj kordon čizama gazi po stepenicama, dok se ispred njega kotrljaju kolica sa bebom, iz filmske fikcije preselila se u stvarnost.

Odesa mi je postala nedostižna.

Prva zemlja, koju sam posetio na početku svojih putovanja, sedamdesetih godina, bila je Ukrajina, tada u Sovjetskom Savezu. I prvi veliki grad bio je Kijev.

Jedva sam našao nekoliko crno-belih fotografija s tog putovanja. Putovalo se vozom, dva dana.

Kijev nas je dočekao grandioznim Hrešćatikom, teatrom „Taras Ševčenko“, panoramom Dnjepra i čuvenim kijevskim kotletom, koji su služili u keramičkim posudama.

U to vreme, turistima nisu prikazivali sovjetska dostignuća, niti su isticali prednosti komunizma – to smo imali i kod kuće – nego su nas vodili da obiđemo spomenike iz epoha pre Oktobarske revolucije.

U Kijevu su to bili crkva Svete Sofije i Kijevo-pečerska lavra.

Crkva Svete Sofije sagrađena je kao „nova Aja Sofija“ Kijevske Rusije – kneževine koja je primila hrišćanstvo 988. godine. Sagrađena je u periodu vladavine Jaroslava Mudrog, 1037. godine, uz pomoć carigradskih majstora i umetnika.

Najlepši sačuvani originalni mozaik je Bogorodice Orante, predstavljene u molitvi sa raširenim rukama. Crkva je rekonstruisana sredinom osamnaestog veka u stilu ukrajinskog baroka.

U sovjetsko vreme je proglašena za muzej, što je i bila kada smo je posetili.