Ukrajina (2): Bežanje od heroja i siromaštva

Da bi se odbranili od vetra, prvi stanovnici Mikolajiva su 700-ih godina svuda zasadili drveće: divlje kestene i pre svega platane.

Sada je mnogo toga drveća nestalo: ono ispred hotela „Ingulj“, na primer, uništeno je raketom koja je, možda greškom, pogodila zgradu u kojoj se nalazio hotel.

Gotovo ništa nije ostalo. Ostao je netaknut natpis bračne agencije koja se bavila povezivanjem usamljenih zapadnjačkih muškaraca, posebno Nemaca i Holanđana, sa domaćim devojkama i ženama, željnim da pobegnu od siromaštva i korupcije zemlje koja je možda herojska, ali koja je i pre rata imala mnogo problema.

Turisti bi potpisali ugovor kod kuće, a zatim stigli u Mikolajiv; hotel „Inhul“ bi ih je ugostio i upoznavali su lokalne žene. Nije se radilo o prostituciji, već o stvarnim bračnim ugovorima.

Od devojke koja je radila na recepciji, Olge, čiji je zvučni smeh zvučao kao prolećni vodopad, nema ni traga. Niko nije bio prisutan u hotelu kada je bombardovan. Olga je bila elegantna, preko crnih pantalona nosila je samo raskopčanu košulju.

Mršava, labavih, koščatih lopatica, malih grudi, verovatno je pobegla i nalazi se u nekom izbegličkom kampu u Nemačkoj.

Hotel „Ingulj“ više ne postoji; na zadnjoj strani hotela, s druge strane, iza parkinga, gde se nalaze hruščovke (petospratnice izgrađene za vreme predsednika Nikite Hruščova), još se igraju deca koja nisu napustila zemlju; bezbrižno trče za loptom, dok njihove majke, u svojim stanovima, drhte pri pomisli da bi ruska raketa mogla ponovo da pogodi prostor blizu hotela.