Valparaiso (1): Istrajne kuće i ljudi

On ima oblik amfiteatra, na čijoj su pozornici – pacifičkom zalivu – razmešteni dokovi i usidreni brodovi.

Obod amfiteatra čini četrdesetak brda sa zgradama svih mogućih oblika i boja.

Na strmim padinama svako je gradio od onoga šta je imao i kako je želeo, boreći se za pogled na okean.

Pablo Neruda, povremeni žitelj, napisao je: „Kuće i ljudi bili su istrajni na ovim visovima; oni su se obavijali, prikivali, mučili i prilagođavali visini, kačili se zubima i noktima za svaki ambis“ („Valparaiso“).

Uvis su stremile ulice, prolazi, staze i stepenice. Strmi usponi su od kraja devetnaestog veka savladani mrežom uspinjača, od kojih većina i danas radi, uz škripu izvlačeći sa obale na brda svoje limene kutije, čiji izgled vreme nije promenilo.

Istorijsko jezgro Valparaisa je na listi svetske kulturne baštine, sa svojom arhitekturom i uspinjačama. Obuhvata obalski pojas oko luke i nekoliko najbližih brda.

Kad nema brodova, gospodari luke su ribari, koji odatle polaze na okean u slikovitim brodićima, i dokono lokalno stanovništvo. Spomenik Kolumbu, visok tek toliko da se može zagrliti, gotovo je izgubljen među visokim dizalicama.

Pogled iz luke na centralni trg starog grada zaklanja mnogo viši spomenik, posvećen poginulima u tragičnoj pomorskoj bitki za prevlast nad pacifičkom obalom. Iza spomenika je neorenesansna zgrada sa početka dvadesetog veka, komanda čileanske mornarice.

Iznad luke, uz koju su se smestile pomorske i finansijske kompanije, na najbližim brdima, formirao se prvi rezidencijalni deo grada.

Foto: Branko Vasiljević