Foto: Branko VasiljevićVatikanski muzeji su trezor najvećih umetničkih dela čovečanstva. U nevelikom prostoru grada-države ima ih dvadeset šest i potrebno je neograničeno vreme da se uživa u kolekcijama.
Autor ovog zapisa nije istoričar umetnosti i čitaocima ne može pružiti nadahnuti opis pojedinih umetničkih dela; zadržaće se samo na jednom, koje je steklo slavu koja nadilazi njegov umetnički domet. Uostalom, to pokazuje i okruženje u kome se nalazi, u muzeju Kjaramonti.
Ovaj vatikanski muzej smešten je u dugačkom hodniku koji povezuje palatu Belvedere sa vatikanskim palatama.
U Belvederu se nalazi muzej Pio Klementino sa čuvenim Osmougaonim dvorištem, u kome su skulpture Apolona Belvederskog, Laokona i Kanovinog Perseja Pobednika.
U njemu je i Galerija grčkog krsta, sa porfirnim sarkofazima Svete Jelene i Konstance, majke i ćerke Konstantina Velikog. Na suprotnom kraju lođe, u vatikanskim palatama su Sikstinska kapela i Rafaelove sobe.
Muzej Kjaramonti posvećen je rimskim skulpturama – bistama vladara, nadgrobnim spomenicima, profanim skulpturama, mitološkim figurama i reljefima.
Raspored eksponata urađen je tako da su uporedo izložena i majstorska dela (nekoliko) i dela drugorazrednih umetnika.
Među nebrojenim bistama, od kojih većina nema imena, na zidu lođe slučajno sam primetio maleni bareljef, u kome su isklesane dve devojke u hodu i ruka sa krčagom treće, koja nedostaje, jer je bareljef oštećen.
Mermer je rimska kopija grčkog originala, verovatno iz četvrtog veka pre naše ere, i predstavlja boginje rose. Prva devojka ima karakterističan položaj desnog stopala, skoro vertikalno podignutog u hodu.
Možda se i ne bih zadržao na bareljefu, da nije bilo kratkog teksta, koji je ukazivao na ime devojke – Gradiva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
