Vatikan (2): Potisnute uspomene i osećanja

U noveli, poseban hod Gradive razvija maštu o zagonetnoj ženi kod mladog arheologa, posvećenog nauci („zainteresovanog samo za mermerne ili bronzane žene“).

Podstaknuta snom o propasti Pompeja u erupciji Vezuva, u kome je video Gradivu, arheologa obuzima sumanuta ideja da je može pronaći u ruševinama ovog grada.

Čini mu se da je nalazi i s njom komunicira, ali se ispostavlja da je himera ustvari Zoe, poznanica iz Berlina, u koju je nekada bio zaljubljen.

Jensenova novela bila je predmet analize Sigmunda Frojda, koji je našao da je u njoj data ne samo korektna psihijatrijska studija o sumanutosti (paranoji), „nego i istorija bolesti i protokol lečenja“ („Sumanutost i snovi u „Gradivi“ V. Jensena“).

Frojd tvrdi da je mladi arheolog svoja potisnuta erotska osećanja prema prijateljici iz mladosti trasnponovao u zamišljeni lik Gradive i da se to potiskivanje izrazilo u njegovoj sumanutosti.

Potisnute uspomene iz detinjstva oslobodio je jak spoljašnji podsticaj – susret sa Zoe – koji je arheologu vratio normalna osećanja prema suprotnom polu.

Odlivak bareljefa Frojd je držao iznad svog čuvenog kauča, a Gradivu je prisvojila psihoanaliza.

Različite analize opsesije umetničkim delima, varijacije su na temu Gradive (ponegde je zamenjuje Rodenov „Mislilac“).

Možda bi u toj optici mogla da se posmatra i pesma Vojislava Ilića „Tibulo“, koja je napisana dvadeset godina pre Jensenove novele.