Venecija (1): U gužvi među turistima

Dama koja radi na infopultu ljubazno Vas pošalje u Tabako Šop da kupite voznu kartu za 1,40 evra u jednom pravcu.

Prodavačica sa kojom se sporazumevate kombinacijom mimike i engleskog upućuje Vas na red vožnje prikazan na ekranu ispred radnje.

Overite kartu u automatu, odete do perona tri, prisustvujete recitovanju jednog beskućnika obučenog u dres Mančester Junajteda, pa sa mladim britanskim parom trčite do drugog perona jer planiranog voza nema.

Na stanicu Santa Lućija preko Mosta slobode stižete kroz deset minuta sa gomilom ljudi pod maskama, jer su zaštitne mere još uvek na snazi, ali samo u javnom prevozu.

Po izlasku sa stanice (koja nosi ime pokojne crkve na čijem je mestu izgrađena) pruža se pogled na Veliki kanal i crkvu San Simeon Pikolo sa druge strane kanala.

Most degli Scalzi vodi u centar. Prema nezvaničnim podacima Venecijom prođe preko 15 hiljada turista dnevno.

Ovog nedeljnog popodneva sve vrvi od posetilaca.

Ako ne odsedate u smeštaju u kom je wi-fi, kako to u Italiji često biva, najblaže rečeno prespor, ali Vam bar provajder garantuje 1 GB interneta u romingu, ali je brzina istog EDGE, poprilično je jednostavno napraviti plan jednodnevnog izleta.

Kad je situacija pak suprotna, plana nema, a Gugl mape se jedva učitavaju, u startu je očekivano da ćete se izgubiti u uskim venecijanskim uličicama.

Ipak, pošto se nalazite u Veneciji ovo Vam ne predstavlja nikakav problem.

Uživate u očaravajućoj srednjovekovnoj arhitekturi, trudeći se da ne mislite na ruinirane fasade grada iz koga dolazite.

Prelazite mostiće pune turista pod kojim prolaze gondole.

Butici i suvenirnice (u kojima u većini slučajeva radi po jedan prodavac) su krcati, a radnici se ljubazno osmehuju skrivajući svoj očaj zbog situacije u kojoj su se pre nekoliko meseci našli nakon gotovo dve godine zatišja.

Retke su prodavnice u kojima je broj mušterija ograničen.

Trg Svetog Marka na prvi pogled razređuje koncentraciju ljudi. Ipak, ispred Crkve Svetog Marka, koja je trenutno u fazi renoviranja, pružaju se dve kolone.

Oni koji su ulaznicu kupili onlajn i tako rezervisali svoj termin izbegavaju kilometarski red sačinjen od onih koji sebi nisu obezbedili ovu pogodnost.

Čovek poznog doba pokušava da se prošvercuje sa ekipom sa ulaznicama.

Obezbeđenje ga sprečava mlatarajući rukama.

I za Boga mora da se sačeka red.