U želji za ručkom pored Velikog kanala dolazite do Mosta Rialto, najstarijeg i najpoznatijeg od četiri koji prelaze pomenuti kanal. Izgrađen u 16. veku, posle pet vekova postojanja više ne služi samo svrsi, već predstavlja i jedan od simbola i turističkih atrakcija Kraljice Jadrana.
Što će reći, potrebno je nekoliko minuta da se pređe (ako niste pristalica dobrog starog guranja kroz masu), a ako želite da se slikate, moguće je da čekate još toliko, osim ako Vam ne prezate od toga da ljude oko sebe „secnete“ sa fotke.
U podnožju čuvenog mosta dočekuju Vas neumorni ulični prodavci svega – od flašica vode do magneta i suvenira u vidu venecijanskih maski.
Ne ustručavaju se da trče ka Vama u cilju da vas „navuku“ da nešto kupite, pa ni da priđu i stave Vam končanu narukvicu oko ruke.
Merkate restorane tik do kanala u nadi da ćete naići na neki koji odiše bar minimumom italijanskog duha. Međutim, nakon prolaska pored blještavih šarenih lampi, veštačkog cveća i kitnjastih stolnjaka odlučujete da probate sa restoranom u ulici ispod.
Dve paste i dva espresa Vas koštaju 40 evra.
Iako ambijent nije kič, iste pare biste ostavili kod kanala, a hrana bi zasigurno bila ukusnija.
Ponovo prelazite most, i po treći put srećete grupu veselih momaka koji pevaju istu navijačku pesmu iznova.
Idući ka sestijeru Kastelo šetnjom pored mora udaljavate se od buke i gužve.
U ovom kvartu nalaze se Vrtovi Bijenala, glavni izložbeni prostor manifestacije u kome je smešteno 29 paviljona različitih država.
Venecijanski bijenale, čiji počeci sežu u 19. vek, održava se svake druge godine i smatra se jednim od najznačajnijih događaja posvećenih savremenoj umetnosti, što dokazuju velikani koji čiji su radovi nekada bili predstavljeni – Klimt, Kurbe, pa i Pikaso.
U Vrtovima se nalazi i paviljon u kome su izložene instalacije srpskog umetnika Vladimira Nikolića.
Na paviljonu uklesana „Jugoslavija“, a na bočnom zidu dodato Srbija. I Čehoslovačka ima federativni natpis. Ruski paviljon prazan; Rusija je otkazala svoje učešće.
Nakon dva sata estetskog zadovoljstva obezbeđenje Vas na finjaka istera iz Centralnog Paviljona, jer se izložbeni prostor zatvara u 19 časova.
Posle šest i po sati i pređenih 18 kilometara na putu do železničke stanice načujete razgovor dve Amerikanke, od kojih jedna o konobarici koju je upitala za instrukcije iznervirana uzvikuje „Ona ne priča prokleti engleski!“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
