Venecuela (1) Na hacijendi kakaovca

Zove se Quinta de Anauco, i pripada staroj porodici venecuelanske gospode. Ulazimo kroz visoku lučnu kapiju u – okruglo dvoriše,zvano ‘patio’.

Na sredini je ‘trosparatna’ fontana bogata mlazevima vode i okružena cvećem raskošnih boja.

U blizini je visoko drvo banane sa širokim listovima, a ispred njega tanko stablo retke krošnje i račvastih grana.

Pažnju mi privlače njegovi plodovi koji se nalaze na kori stabla i debljim granama; ovalnog oblika žute se kao sunce u podne:

Ovo malo drvo je – kakaovac! Nekad su ga nazivali „hranom bogova!”

Danas, u modernom vremenu, od zrna iz njegovog ploda nastaje čokolada.

Danas je koristimo mi koji nismo bogovi – ali se bogovski zasladimo!

Ali, od ploda do naše poslastice nije lako doći, jer zrno mora da prođe više faza, a to je duga priča.

Ko voli, nek izvoli da čuje priču – od zrna do čokolade!

Plod kakaovca visi na kratkoj peteljci, ona je drvenasta i toliko jaka da se plod može odrezati – mačetom, odnosno kratkim malo zakrivljenim nožem.

Počinje se od branja: kakaovac visi na kratkoj drvenastoj peteljci koja je toliko jaka da se seče – mačetom( kratkim oštrim nožem). Potom nastaje vađenje zrna (ima ih od 30 do 40.).

Na zemlju se stavljaju prostirke i na njih raspoređuju zrna. Pokrivaju se liskama banana i ostavljaju da se deset dana suše.

Kad zrna budu u potpunosti suva, prenose se na dugačke tezge ispod nadstrešnice i prelazi se na sledeću fazu – tucanje.

Što sitnije – to bolje!

Radnici znaju – da kad tucana zrna počnu da mirišu na čokoladu, onda se prelazi na sledeći postupak sa njima, odnosno mlevenja istucanih parčića pri čemu se dobija fini čokoladni prah.

Ali, ni to nije kraj zato što se iz tog čokoladnog praha izdvaja masnoća koja se upotrebljava za pravljenje mlečnih čokolada, a od onog što ostane – pravi se crna čokolada.