Kada je krajem 19. veka inženjer Karl Riter fon Geg izneo svoj plan o planinskoj železnici koja bi savladala Alpe, njegove kolege mislile su da se šali. Preslaba lokomotiva u kombinaciji s velikim nagibom planine nikako mu nisu išli u prilog.
Tada se železnica preko planinskog prevoja Zemering, koji se uzdiže na 965 metara, smatrala nemogućom misijom, a godinama nakon što je Karl svoj san pretvorio u stvarnost taj se poduhvat smatrao ogromnim uspehom, piše Punkufer.
Zemerinška železnica gradila se od 1848. do 1854. godine na teškom planinskom terenu s velikom visinskom razlikom i standardnim rastojanjem šina. Kako bi se prilagodile zahtevnoj trasi, promenio se i dizajn lokomotiva.
Kada je bila zaršena, železnička pruga ponosno je zavijugala predivnim predelom i na svom putu prolazila kroz 14 tunela, 16 vijadukta, više od 100 mostova. U izgradnji je učestvovalo oko 10 hiljada muškaraca i žena, a 1998. godine i Unesko je uvrstio železnicu na spisak svetske baštine. Zemerinška železnica je tako, sa svojih 41 km bila jedan od najvećih podviga pionirske faze izgradnje planinskih železnica, a toliko je stručno izgrađena da se koristi i danas.
Ljubitelji tunela, mostova i planinske panorame i danas uživaju u vožnji vozom od Glognica do Mircušlaga , a lepotama se možete diviti i ako iz Beča vozom krenete u Grac ili Klagenfurt. Gde god da se ukrcate, dočekaće vas spektakularan predeo, a duž puta se nalaze i brojne mogućnosti za aktivnosti u prirodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.