Ranije je bilo nezamislivo putovanje bez razglednica: Sada su samo u zbirkama kao što je kragujevačka „Sentimentalno putovanje“

A, čega sve tu nema što budi sećanja na prohujala i stara, dobra vremena: stara zdanja kojima su se nakada gradovi dičili, a danas više ne postoje, retuširani i dodatno bojeni ljubavni parovi u čednim pozama sa kraja pretprošlog i početka prošlog veka – baš kao u „Petrijinom vencu”, ruže, bombonjere, šapmanjci, blago obnažene devojke čiji bi erotizam u današnje vreme bio neregistrovan, portreti filmskih zvezdi, porodice na izletu pored „fiće”, „stojadina” i „keca”, pozivi na mobe, zabave, slave i preslave, matine i tajne „sudare”.

To sa prednje, aversne, likovne strane, sa druge, reversne, „one tipske”: želje, čestitke, pozdravi, „dobro smo – što i vama želimo”, „more je toplo, vreme je lepo a hrana dobra”, „kupamo se i sunčamo” ili „sankamo i grudvamo”, „nešto vas ne viđam baš svaki dan”, „mnogo mi nedostaješ”, „do kraja vojnog roka ostalo mi je još…” i „mislim na vas”.

Brzo i kratko ispisane želje, nade, strahovi, najintimnija osećanja, čekanje da prođe vreme. Sve ono što smo javljali i što su nam javljali do pojave poruka na mobilnim telefonima.

Samo deo svega toga može se pogledati (stariji i prisetiti) na izložbi zbirke razglednica Odeljenja za etnologiju narodnog muzeja Kragujevac „Sentimentalno putovanje”, autorke Nataše Nikolić, otvorenij u Umetičkoj galeriji, 15. marta.

Razglednice su za etnologe i antropologe odraz ekonomskog statusa osobe koja ih šalje, nivoa obrazovanja, mobilnosti, komunikativnosti ali i emotivnog senzibilieta.

One su dokument vremena i značajan izvor za proučavanje najrazličitijih tema: proslave praznika, privatnog života, intimnih osećanja, moralnih načela, ideala, društvenih normi, nacionalnih simbola, narodne nošnje, objekata, urbanog razvoja grada, običaja, kulturnog nasleđa.

– Ovo zaista jeste sentimentalno putovanje koje budi emociju kod, pre svega, malo starijih posetilaca, onih generacija koje su primale i slale čestitke i razglednice. Na žalost, to više ne postoji, sem u albumima i pripada nekim prošlim vremenima. Često je ovakvo porodično nasleđe završavalo na đubrištima i buvljacima, a veoma retko u muzejskim zbirkama kao što je ova – rekla je na otvaranju Vesna Dušković, muzejska savetnica u penziji.

Ona je i izdvojila neke posebno zanimljive običaje koji se se obeležavali slanjem čestitki poput 8. marta ili slanje razglednica sa fotografijama polugolišavih žena, koje su drugari iz rodnog mesta slali mladićima na odsluženju vojnog roka.

– Jako je važno sačuvati ovakve stvari, jer one govore više jezika i na više nivoa. One nam kazuju o likovnosti tog doba, modi koja se menjala, društveno-ekonomskim odnosima, a kada ih posmatrate sa antropološke strane onda one „pričaju” o položaju pojedinca u društvu, tadašnjim načinima komunikacije i svim onim – poluintimnim stvarima koje nerado govorimo. Ona druga, ispisana strana je za nas etnologe i antropologe daleko važnija nego slika sa prednje koju više tumače i proučavaju istoričari umetnosti – istakla je ona.

Nekada su razglednice i dopisnice slate na dnevnom nivou. To je bila komunikacija roditelja i dece koja su bila na letovanju ili na školovanju, kao i mladih parova koji su se zabavljali.

U periodu između dva svetska rata sakupljane su razglednice sa različitom tematikom i čuvane u albumima posebno za to namenjenim, poput onih za fotografije, koji su danas delovi postavki svetskih muzeja i privatnih kolekcija.

– Ovom izložbom smo želeli da predstavimo našu novu etnološku zbirku koja je formirana 2017. godine sa ciljem da animiramo javnost i da dalje proširujemo vidike u tom pravcu. Takođe, da ukažemo na vrednost koju ovaj predmet poseduje, a koji se definiše tumačenjem aversne i reversne strane, izdavačem, štamparijom i tekstualnom porukom – kaže etnolog Nataša Nikolić, muzejska savetnica i autorka postavke.

Sama postavka podeljena je u više segmenata od nastanka razglednica: devojke, ljubavni parovi, praznične čestitke božićno-uskršnje i one sa topografskim motivima. Na taj način obrađen je prvi period koji prikazuje izložba.

Prikazujući drugi period koji prati razvoj i modu razglednica od kraja Drugog svetskog rata do osadesetih godina prošlog veka autorka Nikolić je izložila i prikazala razglednice i dopsinice sa portretnim motivima – slavnih filmskih i muzičkih zvezda poput Sofiije Loren i Tonija Kertisa, turističke, reklamne i propagandne.

Tu su i folklorne – sa prikazima narodnih nošnji, šaljive – za razne prilike, sa portretima dece, rođendanske, veridbene, venčane.

Opšte je poznato da su se Uskrs i Božić, čestitali do 1945. godine ali Nataša Nikolić, izdvaja i razglednice i čestitke iz pedesetih godina u kojima ljudi „javno” i „preko pošte” čestitaju ove praznike svojim rođacima i prijateljima.

A, iz tog prikazanog perioda od skoro 150 godina kao odjek kako se nekad živelo stižu nam poruke poput ove, poslate 1926. godine iz Beograda u Kragujevac: „Juče sam stigao u Beograd i škola neće početi još nekoliko dana, jer ima još donji sprat da se dovrši. Dakle mangupiranje u Beogradu”, pisao je mladi Kragujevčanin koji se javlja prijateljima u rodnom gradu.

Izložba je otvorena do 28. aprila.

Emocija koju je SMS iskorenio

Od uvođenja u poštanski saobraćaj Srbije 1873. godine razglednice su opšteprihvaćene i distribuirane u milionskim tiražima. Ubrzo postaju kolekcionarski primerak, da bi svoje mesto našle osim u privatnim i u muzejskim kolekcijama.

Direktna komunikacija koja se ostvaruje između dva lica, omogućavala je brzo i jeftino sredstvo komunikacije, koje veoma brzo zamenjuje pisma, i iako se šalje otvorena, izraz je snaženja individualnosti i osećanja identiteta pojedinca još od kraja 19 veka.

Zbirka razglednica Odeljenja za etnologiju Narodnog muzeja u Kragujevcu formirana je pojedinačnim poklonima i kolekcijama, prikupljenim od osoba različitih afiniteta, godina, obrazovanja i statusa.

Kataloškom obradom 231 razglednice na izložbi je predstavljen izbor od 130 razglednica koje su dokument vremena i značajan izvor za proučavanje najrazličitijih tema: proslave praznika, privatnog života, ideala, društvenih normi, nacionalnih simbola, topografskih objekata, urbanog razvoja grada, običaja, kuturnog nasleđa.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije