Raška čuva sećanje na Milunku Savić

Posle decenija zaborava ili, tačnije rečeno, povremenog prisećanja na herojska dela Milunke Savić, heroine Prvog svetskog rata, mnogo šta se, u pozitivnom smislu, promenilo i pokrenulo od kada su 2016. godine prvi put u Jošaničkoj Banji i njenom rodnom selu organizovani Dani Milunke Savić.

Za organizaciju manifestacije koja umnogome doprinosi očuvanju sećanja na ženu koja je nosilac najviših srpskih i francuskih vojnih odlikovanja zaslužan je Centar za kulturu „Gradac“ i opština Raška.

Kao i prethodnih godina Dani Milunke Savić počinju sadržajima namenjenim najmlađim pa će tako danas u Sali Doma kulture u Jošaničkoj Banji – koji nosi ime Milomira Glavčića, velikog dobrotvora ovog kraja iz Kanade, rođenog u istom selu kao i Milunka – biti prikazan film Radio-televizije Srbije „Đaci u Velikom ratu“, a potom predstava za decu „Čuvari prirode“ u izvođenju Kraljevačkog pozorišta.

Popodnevni deo programa počeće polaganjem venaca na spomenik Milunke Savić, a nastaviće se izložbom „Srbija pamti savezničku Bizertu“, Luke Nikolića, recitalom „Stojte, galije carske“ u izvođenju Ivane Žigon. Nakon tog održava se tribina „100 godina od proboja Solunskog fronta“, na kojoj će učestvovati potpukovnik dr Dalibor Denda, vojni istoričar, prof. dr Vladan Virijević, prof. dr Božica Mladenović i novinarka RTS-a Vesna Ilić kao moderatorka.

Program se nastavlja i u subotu organizovanim odlaskom do nedavno rekonstruisane kuće Milunke Savić u selu Koprivica, gde će na platou ispred kuće biti predstavljena knjiga pesama „Bitka na čemernu“ Živojina Stefanovića, a stihove će pored autora kazivati i Ivana Žigon.

Da bi sećanje bilo što autentičnije, u sredu su u kuću Milunke Savić uneti prikupljeni predmeti koji potiču iz perioda njenog detinjstva i odrastanja.

„Posetiocima rekonstruisane kuće tako će se dočarati atmosfera iz tog perioda kada je selo Koprivica bilo, sve do balkanskih ratova, u neposrednoj blizini granice sa ondašnjim Osmanskim carstvom“, objašnjava Dejan Koturanović, direktor Centra za kulturu „Gradac“ i predsednik Mesne zajednice Jošanička Banja.

Kći Radenka i Danice Savić početkom Prvog balkanskog rata 1912, prerušena u muškarca, postaje vojnik-dobrovoljac Milun Savić u Drinskoj diviziji. Učestvovala je u mnogim borbama, pored ostalih kod Skadra i u Bregalničkoj bici 1913. NJen pravi identitet otkriven je na lečenju od zadobijenih rana.

Početkom Prvog svetskog rata ponovo se prijavljuje kao dobrovoljka u znamenitom „gvozdenom puku“ kojim je komandovao Dimitrije Matić, a društvo joj pravi i druga poznata heroina Velikog rata – Flora Sanders.

Milunka Savić je teško ranjena početkom januara, tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije i posle lečenja u Bizertu priključila se svom puku. Među najpoznatijim njenim junaštvima je zarobljavanje 23 bugarska vojnika u borbi za Kajmakčalan, u okuci Crne reke. Posle oslobođenja Bitolja kao dobrovoljka prelazi u Moravsku jurišnu četu, a koliko je bila zapažena svedoči i podatak da su u njenu čast postrojavani elitni saveznički pukovi, a ratne zastave spuštane na pozdrav.

Za hrabrost pokazanu u ratovima dobila je čin narednika, a posle rata je kratko službovala u vojsci u Sarajevu, gde se udala za Veljka Gligorijevića, činovnika Hipotekarne banke. Imala je kćer Mariju i još tri usvojenice Milku, Radmilu-Višnju i Zorku, a prema nekim svedočenjima, iako slabog imovnog stanja i sama posle odlaska muža, odškolovala je još 32 dece.

Milunka Savić je preminula u Beogradu 5. oktobra 1973. godine i sahranjena je na Novom groblju. Iako dugo i neprimereno zaboravljana, danas se sećanje na nju čuva. Dani Milunke Savić jedan su od načina da se ova neobična, hrabra i požrtvovana žena zauvek otrgne od zaborava.

Odlikovanja

Milunka Savić je dobitnica mnogih odličja uključujući dva ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Srebrne i Zlatne medalje za hrabrost Miloš Obilić, Spomenice oslobodilačkih ratova 1912-1913, Albanske spomenice, Spomenice za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918.

Najpoznatija ratnica sa ovih prostora dobitnica je dva francuska Ordena Legije časti, francuskog ordena Ratnički krst sa zlatnom palmom, ruskog ordena Krst svetog Đorđa Pobedonosca i mnogih drugih.

Projekat „Sve raške svečanosti“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Raška. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.