Raška čuva sećanje na Milunku Savić

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Српска Орлеанка ( На арију“Креће се лађа….) С,Станковић-Матички
   Чобанче мудро, горштачко,
   Вучице горске, нарави.
   Пред еполете застаде,
   Јуначки леђа усправи.
   -Милун сам Савић, с Голије,
   За Српство гинућу, част ми је!
   Слобода мојега рода,
   Ништа ми није милије!
   Милунка слага због брата,
   И крену одлучно пут рата.
   С пушком се Она удружи,
   Да Српству дуг свој одужи,
   Ровови мрачни, мемљиви,
   Кревет јој брачни, и једини!
   Ратишта, страшна стратишта,
   Сменише топла огњишта!
   Први, па Други Балкански,
   Ватрено беше крштење.
   Велики Рат Отаџбински,
   Донеше Славу, Ордење:
   Свети Михајло, и Ђорђе;
   Легија Части, Карађорђе!
   Крстови славе, Одличја,
   Да слава никад не прође!
   Милунка, српска Орлеанка,
   Одличја бројна заслужи.
   Јунаштвом својим витешким,
   Дуг Српству своме одужи!
   Дођоше потом времена,
   Чудна и страшна бремена
   Милунки Славу отеше,
   Живот изгнанке живеше!2 Поводом 100-годишњице ВР, април 2016.