Ratne igre i igrice

Učesnici su bili neki od najmoćnijih ljudi u Vašingtonu: od šefa CIA, preko najviših predstavnika vojske i mornarice, pa sve do istaknutih zvaničnika Stejt Departmenta.

Sa jedne strane su bili crveni, a sa druge plavi. Ove boje simbolizovale su suprotstavljene supersile Hladnog rata.

Svaki tim komandovao je iz zasebne prostorije Pentagona, a sukobi s Jugoistoka Azije simulirani su u neutralnom komandnom centru.

Primajući naredbe od timova, stručnjaci u komandnom centru vukli su poteze u ime plavih i crvenih.

Nakon izvesnog vremena došli su do zaključka da su jedina dva moguća rezultata rata – pobeda komunista ili nerazrešen ishod koji će dovesti do ogromnih antiratnih protesta civila kako u Americi, tako i u ostalim delovima sveta.

U avgustu iste godine odigrali su novu partiju čiji je cilj bio da se predvide dešavanja u Vijetnamu šest meseci unapred.

Ni ovoga puta odgovor nije zadovoljio aktere u Pentagonu, jer nijedna opcija u budućnosti nije podrazumevala američku vojnu pobedu.

Ratne igre su se još jednom pokazale kao tačne, ali istovremeno i uzaludne, jer javnost nije imala pristup dobijenim podacima.

Vlada je i dalje insistirala na intervenciji, a posledice su bile katastrofalne – blizu 60 hiljada poginulih, više od 150 hiljada ranjenih i oko 1600 nestalih američkih vojnika.

Potapanje brod(ov)a

Američki arhitekta, filozof, futurista, pisac i pronalazač Bakminster Fuler je nakon vijetnamskog iskustva izneo svoju ideju i predložio nova pravila igre.

Umesto da se tajanstvena igra odvija iza zatvorenih vrata unutar Pentagona, Fuler je smatrao da bi bilo bolje ako bi SAD bile domaćin jedne velike mirovne igre?

Na animiranoj mapi sveta bili bi prikazani svi resursi na planeti, a pored ljudskih aktivnosti, videle bi se i promene u prirodi, od razmeštanja vojnih trupa do pomeranja okeanskih struja.

On je svetsku igru predstavio kao demokratski organizovan politički sistem u kome bi ljudi kolektivno iznosili potencijalna rešenja za goruće probleme, a sve to sa ciljem da se obezbedi svetski mir.

„Da bi se ostvarila pobeda u ‘svetskoj igri’, svako mora da bude uspešan u njoj. Neophodno je da svi pobede“, reči su Fulera.

Ova igra je u potpunosti u skladu sa čitavim Fulerovim stvaralaštvom, a posebno sa terminom koji je često koristio – „Svemirski brod Zemlja“.

Po njegovim rečima, naša planeta je čudesan „svemirski brod“ koji plovi univerzumom, ali sa ograničenim energetskim zalihama.

„Danas postoji 150 vrhovnih kapetana i samo jedan brod – Svemirski brod Zemlja“, pisao je ovaj futurista krajem 60-ih godina 20. veka i upozoravao: „Trenutno imamo 150 kapetana u 150 odvojenih kabina i svaki od njih pokušava da upravlja svojom kabinom kao da je ona zaseban brod.“

Ti kapetani su za Fulera oslikavali geopolitičku sliku sveta u tom momentu.

Njegova „svetska igra“ predstavljala je alternativu postojećim sukobima, odnosno antitezu ratovima i ratnim igrama.

Fuler je 1969. sa svojom „teorijom igara“ stigao i do Senata.

Ukazivao je na to da dosadašnje „igre“ u kojima se rat ultimativno mora okončati tako što će jedna strana nestati – bilo ratom, bilo gladovanjem jednostavno nisu tačne.

Američka Vlada je odbacila predlog, a RAND korporacija koju finansira Pentagon objavila je da je u pitanju „loše zamišljena računarska igrica koja bi samo usporila stvarni napredak na terenu.“

Stekao se utisak da je propuštena još jedna prilika za mir, a ovakvim ophođenjem prema Fuleru poslata je i obeshrabrujuća poruka svim ljudima koji su želeli da pokušaju nešto novo – svima koji su svet zamišljali drugačije.

Zar se do mira uvek putuje ratom?

Možda ste, čitajući o plavim i crvenim timovima u Pentagonu, već pomislili na društvenu igru Stratego.

Možda vas je Fulerova mapa asocirala na Riziko, čuvene tenkiće i zastavice za obeležavanje osvojenih teritorija.

Ovo su neke od najpoznatijih društvenih igara sa ratnom tematikom.

Danas postoji pregršt novih društvenih igara (npr. Twilight Struggle, D-Day at Omaha Beach, Paths of Glory) čija se pravila čitaju satima, te igre nisu nimalo jeftine, a otvaraju se i posebni klubovi namenjeni isključivo za učešće u društvenim igrama.

Ipak, neuporedivo je više onih koji se, da bi se igrali, okupljaju u virtuelnom svetu.

U godinama posle Hladnog rata, igre sa ratnom tematikom zauzele su važno mesto u industriji gejminga.

Mogućnost istovremenog učešća više igrača, globalno povezivanje putem interneta i inovacije u tehnologiji dale su priliku čovečanstvu da još jednom pokuša da se kroz igru izbori za mir.

Jedan od primera svetske pomame za nekom igricom jeste World of Warcraft (WoW), čiji je „svet“ 2010. godine dostigao 12 miliona prijavljenih korisnika.

Ovo je samo jedna od igara koje spadaju u MMO (massively multiplayer online) igrice koje se odlikuju ogromnim brojem igrača.

To znači da je sada svakome ko ima pristup internetu i ko je pronašao način da dođe do željene igrice, makar na neko vreme omogućeno postane vojni strateg, komandant u ratu ili vojnik.

Ono što se ne tako davno dešavalo u Pentagonu i što je bilo strogo čuvano, sa da se može simulirati u najobičnoj igri.

Čini se da svet ne razume ili ne želi da prihvati sve mogućnosti koje pružaju raznorazne igre i čitava „vojska“ ljudi koji provode sate pred monitorom, osmišljavajući novi taktiku za pobedu u bici koja se dogodila u Drugom svetskom ratu ili koja će se odigrati u trećem, četvrtom ili petom.

A možda je među njima i neko ko ima ideju ili jednostavno zna kako da do tog trećeg rata nikada i ne dođe.

Tekst je objavljen u 19. broju časopisa Elementi.

Autor je diplomirani novinar, a trenutno pohađa studije Sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinarsko iskustvo sticao je izveštavajući sa sportskih terena. Centru za promociju nauke se priključio u novembru 2019.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs