Ratovi robota na Vikipediji

Dok vas jedni pozdravljaju i pitaju da li želite da ovo zajedničko znanje obogatite novim podacima, drugi kontrolišu da li su reči u tekstu otkucane pravilno, treći primenjuju zabrane i identifikuju zlonamerno ponašanje i vandalizam, a četvrti povezuju članke sa istom temom napisane na različitim jezicima. Među svim tim kompjuterskim programima, odnosno botovima, koji olakšavaju korišćenje Vikipedije, posebnu pažnju istraživača privlače takozvani urednici. Oni baš kao i njihove žive kolege direktno menjaju tekstove, a Taha Jaseri, istraživač sa Instituta „Alan Tjuring“ u Londonu, veruje da iz njihovog ponašanja mogu da se izvedu mnogi zaključci o botovima, ali i o ljudima, a najnovije istraživanje pokazuje da među ovim robotima postoji dugogodišnji rat. Sukob se najbolje primećuje na broju vraćenih tekstova. Kada jedan od urednika izmeni tekst, drugi urednik može da vrati tekst u prethodno stanje jer se ne slaže sa njegovim izmenama. Čitav rat se odvija po principima dečje svađe u kojoj svako od učesnika neprestano ponavlja da je on u pravu. Ovakvi sukobi su uobičajena pojava i među živim urednicima Vikipedije, ali Jaserijevo istraživanje pokazuje da oni u proseku jedni drugima vrate tekst tri puta.

Botovi su znanto uporniji pa tekst vraćaju jedni drugima prosečno i do 185 puta. U istraživanju su analizirani vikipedijski članci pisani na 13 jezika, a jedan od zaključaka je da su portuglaski botovi u ovoj igri najuporniji. Jedno od najčešćih bojnih polja su sporni termini, pa će tako na primer botovi neprestano menjati reč ”Palestina” sa ”palestinska teritorija” ili ”Persijski zaliv” sa ”Arapski zaliv” i obrnuto. Sa svojim kolegama sa Univerziteta u Budimpešti i američkog Ratgers univerziteta objavio Jaseri je 2013. godine rad o najkontroverznijim temama na Vikipediji. Tako je uočeno da je najveći broj spornih tekstova povezan sa političkim i religioznim temama, ali i da svaka jezička grupa ima teme koje su u njoj posebno kontroverzne. Pokazalo se da Vikipedija nije samo globalni teren već i mesto na koje svako donosi svoje stavove i probleme. Dok u svakom analiziranom jeziku u prvih 10 tekstova preovlađuju političke i religiozne teme, u španskom jeziku je među 10 najkontroverznijih članaka čak pet o fudbalskim klubovima. U prvih 10 članaka na češkom jeziku su tri o homoseksualnosti, a na engleskom jeziku se blizu vrha nalazi tekst koji govori o povezanosti rase i inteligencije. Ako ste mislili da su najčudniji španski rezultati u kojima dominira fudbal, dobro je da znate da ima još neobičnijih. U rumunskom jeziku se među najkontroverznijim tekstovima nalazi jedan o Dizni kanalu, a u nemačkom jeziku je na prvom mestu tekst o Hrvatskoj (oko njega ima čak više sukoba nego oko tekstova o Hitleru, Isusu, homeopatiji). Kada se pogleda celokupna slika, 25 odsto tekstova oko kojih urednici ratuju čine političke teme, slede ih geografski pojmovi sa 17 odsto i religija sa 15 odsto. Najmanje je onih o muzici, filmovima, književnosti i sportu, a u sredini se nalaze istorija, ljudska prava i nauka. Lokalna odstupanja uvek postoje pa su na francuskom i češkom jeziku znatno češća neslaganja oko naučnih tema, a rumunski urednici često ne uspevaju da pomire svoje stavove o muzici i zabavi.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs