Razbijanje prizme društvenih mreža: Kako da platforme budu manje polarizovane?

„Ova knjiga nudi odgovore na značajna pitanja o poreklu našeg političkog okruženja i ukazuje na koji način bi postojeće digitalne društvene platforme mogle da budu redizajnirane u cilju saniranja postojećih problema“, piše za Science Dženifer Golbek, profesorka informatike sa Univerziteta Merilend.

U tekstu Refracted reality profesorka Golbek pozdravlja pravovremenost objavljivanja studije, ali i pronicljivost autora koji je ne samo sveobuhvatno i detaljno mapirao najaktuelnije socijalne probleme u SAD, već je ponudio i moguća rešenja za ublažavanje polarizacije unutar javnog mnjenja.

Bejl je uočio da dizajn postojećih onlajn društvenih platformi, pogotovo Tvitera i Fejsbuka, podstiče netolerantnost političkog promišljanja.

Zasnovana na pozicioniranju komentara, lajkovanju i šerovanju objava, njihova algoritamska struktura bazično podupire ekstremističke stavove, ostavljajući nedovoljno prostora za konstruktivni dijalog i smirivanje ideoloških tenzija.

Profesor sa Univerziteta Djuk naglašava da polarizacija javnog mnjenja na društvenim mrežama, zahvaljujući tzv. eho komorama (echo chambers), hrani samu sebe.

To ne znači da onlajn socijalne platforme stvaraju ekstremistička uverenja, već da njihovo ispoljavanje na tim digitalnim „agorama“ ima povlašću poziciju. Knjiga obiluje konkretnim primerima, ali i eksperimentima koji ukazuju na moguća rešenja u vezi sa uočenim podeljenostima i konfliktima.

U jednom od tih eksperimenata autor predstavlja simulaciju redizajnirane društvene mreže u okviru koje anonimni korisnici stupaju u neposrednu konverzaciju.

Ispostavlja se da dvoje sagovornika krajnje suprotstavljenih ideoloških usmerenja, u takvom digitalnom okruženju, postaju umereniji, tolerantniji i, sledstveno tome, značajno manje neprijateljski raspoloženi kada razmenjuju mišljenja o političkim temama.

„Njegovi eksperimenti su utemeljeni i dobijeni rezultati su uverljivi, mada kao neko ko istražuje društvene mreže nisam baš optimistična koliko i on u pogledu stepena njihove potencijalne uspešnosti“, kaže profesorka Golbek u pomenutom članku.

Bazična pretpostavka Bejlovog istraživanja je da se društvene mreže prvenstveno koriste kako bi se zadovoljili neki od najosnovnijih ljudskih nagona, odnosno da bi njihovi korisnici potvrdili identitete koji im obezbeđuju osećaj sopstvene vrednosti.

U takvim okolnostima susretanje sa ljudima koji ne dele sličan pogled na svet ne izaziva preispitivanje sopstvenih svetonazora, nego se, naprotiv, doživljava kao napad na sopstveni identitet.

„Mislim da se ljudi osećaju bespomoćno. Zbog toga sam uložio toliko truda u stvaranje nove tehnologije koja nam može pomoći da postanemo svesni kako naše navike stvaraju polarizaciju, kao i nove aplikacije i botove koji će nam pomoći da ispravimo sopstveni kurs“, ističe profesor Bejl u intervjuu za Duke Today povodom objavljivanja svoje najnovije knjige.

On primećuje da je jedan od najznačajnijih problema sa kojima se susrećemo na društvenim mrežama izostanak umerenih stavova. Iako je taj fenomen, poznat i pod nazivom false polarization, primećen i pre pojave društvenih mreža, upravo zahvaljujući njima postao je još interesantniji za proučavanje.

Zato profesor Bejl naglašava ne samo značaj istraživanja koja bi proučavala na koji način dizajn i infrastruktura tih digitalnih platformi utiču na oblikovanje socijalne kohezije.

Temeljna reorganizacije društvenih mreža je svakako poželjna, ali s obzirom na to da je polarizacija javnog mnjenja vođena prvenstveno pomenutim ljudskim instiktima, Bejl ukazuje da je, ujedno, potrebno baviti se i redizajniranjem političke kulture kao takve.

„Navedimo samo jedan primer u tom smeru. Šta ako bismo, umesto da pridobijamo sledbenike opovrgavanjem stavova ljudi sa suprotne ideološke strane, svoj status na društvenim mrežama gradili tako što bismo podjednako uspešno dopirali do onih sa obe suprotstavljene pozicije“, istakao je, umesto zaključka, autor na samom kraju svog izlaganja za univerzitetski portal.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs