Razgovori za posao i kako ih preživeti

Pored toga, firme same određuju termine razgovora, i retko je moguće pomeriti ih ili se lako uklopiti u njihove. I ono što stvara posebni problem i izaziva brojna neprijatna osećanja, je saznanje da je konačna odluka uvek na nekom drugom. Nekome se možemo dopasti ili ne, ali retko ćemo znati zbog čega i da li smo mogli da na to utičemo.

Razgovor za posao…. sa kim?

Ljudi sa kojima razgovarate prilikom prvog intervjua mogu biti direktori firmi, direktori sektora u kome traže nove ljude, ali i savetnici za ljudske resurse ili čak administrativni radnici. Neki od njih će se razumeti više u posao koji bi vi trebalo da obavljate, a neki će o njemu imati tek neke ideje. To je često problem. Kako nekome ko nikada nije radio, recimo u računovodstvu, objasniti da je posao koji ste vi do sada radili dobro radno iskustvo, i da je znanje koje imate dovoljno za novu poziciju?

********

Ukoliko ne razgovarate sa stručnom osobom, mnogo više značaja će imati način na koji iznosite informacije nego sadržaj onoga o čemu pričate.

*******

Ukoliko ne razgovarate sa stručnom osobom, mnogo više značaja će imati način na koji iznosite informacije nego sadržaj onoga o čemu pričate.

Ukoliko vi kod njega stvorite sliku osobe koja se razume u posao, koja zna kako da izađe na kraj sa različitim problemima, i koja je sigurna u svoje sposobnosti, to će u najvećoj meri doprineti da vas, kao kandidata, ozbiljnije posmatraju.

Ukoliko je, ipak, reč o stručnijoj osobi, onda bi trebalo više pažnje usmeriti na sadržaj onoga o čemu pričate. Mnogo je bitnije da pravilno koristite stručne termine, da precizno i jasno iznosite svoje mišljenje, ako vas za njega pitaju, i da iskoristite priliku da ukažete na svoje prednosti vezane za znanje i iskustvo koje imate.

Najvažniji je, naravno, utisak koji ostavite ukoliko imate razgovor sa osobom koja bi vam bila direktno nadređena u slučaju da dobijete posao. Ovu osobu neće samo zanimati vaše stručno znanje (koje će svakako podvrgnuti proveri), već i način komunikacije, temperament, navike u radu…. O mnogim stvarima njoj će verovatno biti neprijatno da pita (na kraju krajeva, i vi biste se osećali neprijatno kada bi vam postavila neka pitanja prilikom prvog susreta!), pa će pokušati da zaključke o nekim stvarima izvuče ’između redova’ ili na osnovu ličnog utiska. Tu se gotovo uvek javlja problem – niko ko je došao na razgovor za posao ne može se lako opustiti i osećati prijatno u toj situaciji. Koloko god ’opuštena’ bila atmosfera i sagovornici ljubazni (iako to najčešće nisu), osoba koja je u ulozi kandidata će imati barem tračak utiska da je procenjuju. Samim tim, ona ne pokazuje svoje uobičajeno ponašanje. Situacija koja je neprirodna kod osobe će izazvati neka osećanja , prijatnost ili neprijatnost u zavisnosti od utiska koji je ona stvorila o ljudima „sa druge strane stola“. Njeno ponašanje biće određeno tim osećanjem, stepenom motivacije da posao dobije, tremom, različitim racionalnim i iracionalnim strahovima, i stepenom u kome su ispunjena njena očekivanja u pogledu ljudi i okruženja tokom trajanja razgovora.

Šta oglas govori o kompaniji?

Kada imaju upražnjeno radno mesto, firme do potencijalnih kandidata dolaze obično na jedan od tri načina:

1. Objave oglas ( u novinama ili na internetu, a zatim nakon isteka trajanja oglasa, pozovu kandidate koji prema iskustvu i obrazovanju odgovaraju njihovim zahtevima)

2. Angažuju agenciju koja se bavi traženjem i selekcijom kadrova (koja takođe može objaviti oglas, ili pozivati samo kandidate sa kojima je već sarađivala, iz svoje baze, ili, najređe, raditi istraživanje tržišta i direktno traženje – tzv. head hunting).

3. Prihvatiti preporuku nekog od ljudi koji u firmi već rade, i zaposliti nekog njegovog kolegu, prijatelja, poznanika ili poslovnog partnera.

Iako se na zapadu sve manje koristi, kod nas je i dalje veoma popularno objavljivanje oglasa od strane samih kompanija koje imaju potrebu za novim kadrovima.

Nakon pristizanja biografija kandidata koji su oglas primetili, ljudi u okviru kompanije su zaduženi za to da razvrstaju biografije na one koje „odgovaraju“ zahtevima i na one koje „ne odgovaraju“. Nakon toga, njihov zadatak je organizacija sastanaka sa kandidatima i usklađivanje sa rasporedom rada ljudi u kompaniji koji bi hteli da tim sastancima prisustvuju ili da ih vode.

********

U stranim kompanijama poznato je da svaki njihov kontakt sa ljudima, bilo da su oni klijenti, potencijalni partneri ili potencijalni zaposleni, predstavlja bitnu stavku u formiranju imidža kompanije

*******

U stranim kompanijama poznato je da svaki njihov kontakt sa ljudima, bilo da su oni klijenti, potencijalni partneri ili potencijalni zaposleni, predstavlja bitnu stavku u formiranju imidža kompanije.

Ljubaznost sa kojom vam se neko obrati preko telefona, predusretljivost i otvorenost sa kojom vas sluša, entuzijazam sa kojim teži da završi razgovor – sve su to stvari koje će uticati na vas da oformite neko mišljenje o kompaniji, naročito ukoliko ranije niste imali mnogo informacija o njoj. Ljudi koji kontaktiraju kandidata zarad zakazivanja razgovora mogu biti manje ili više precizni u vezi informacija koje vam daju, ukoliko ih tražite. To zavisi i od politike firme. Na primer, dešava se da prilikom poziva na razgovor, kandidati pitaju „A može li se znati koliko je plata?“ Retko koja firma želi da daje takve informacije preko telefona, i nemojte se iznenaditi ukoliko glas sa druge strane žice nakon takvog pitanja zazvuči iznenađeno i blago neprijatno. Međutim, informacije o tome koliko otprilike će trajati razgovor, ili preciznije objašnjenje o tome gde će se sastanci održavati, kao i o tome sa kime iz firme će razgovarati mora biti dostupna svakom zainteresovanom kandidatu, koji je na razgovor pozvan.

Poznato je da ljudi formiraju neke prve impresije o firmi i pre nego što dođu na razgovor za posao. Način na koji je oglas objavljen (ukoliko je objavljen) može stvoriti utisak da je firma ozbiljna. Ukoliko je u oglasu precizno navedeno šta će biti zaduženja primljene osobe, to unapred stvara utisak sigurnosti. Međutim, ponekad su oglasi dizajnirani tako da privuku mlade ljude sa puno entuzijazma. Na primer, rečenice tipa „Mladi ste? Želite da stičete iskustvo, upoznajete ljude i usavršavate se? Želite da napredujete i budete nagrađeni za to?“ i slične su obično one koje privlače mlađe ljude, ali ne i one koji su možda kvalifikovaniji za posao o kome je reč.