Razlike između psihijatara, psihologa i lajf koučeva: Kome se obratiti za pomoć

Psihijatar, psiholog i psihoterapeut, kada vam je potrebna pomoć, da li znate kome treba da se obratite? Naravno dodatnu situaciju komplikuje pojavljivanje lajf koučeva.

Kada se jave mentalni problemi, često ne znaju koga da kontaktiraju za pomoć. O opasnostima pogrešnog saveta ili prepisivanja lekova od strane neadekvatnih stručnjaka govorio je psihijatar, prof. dr Vladimir Diligenski u emisiji Gordane Stijačić za RTS.

Nejasnoće u razlikovanju stručnjaka često dolaze od onih koji, iako nemaju relevantno obrazovanje, sebe nazivaju psihoterapeutima ili lajf koučevima nakon prolaznog kursa iz psihologije. Profesor Diligenski ističe da je to često rezultat nedostatka obrazovanja, zbog čega neki stručnjaci ne prepoznaju ozbiljne probleme poput psihoza.

On upozorava da takvo neadekvatno „lečenje“ može trajati godinama, a pacijenti se obično jave psihijatru tek kada primete da ne postižu rezultate.

„Psihijatri su najkompetentniji kada je u pitanju pravilna dijagnostika. Dok psihologi, koji se bave testiranjem, dodatno obogaćuju dijagnostički proces. Klinički psiholozi su od velike pomoći i često sprovode psihoterapiju, ali se ne mešaju u slučajeve koji zahtevaju medikamentozno lečenje“, naglašava prof. Diligenski.

On takođe napominje da psihijatri mogu prepisivati lekove, dok je u nekim delovima SAD-a to pravilo promenjeno i psihologi su dobili ovlašćenje da izdaju recepte zbog nedostatka specijalista.

Govoreći o psihoterapiji, profesor objašnjava da svako može da „pruža psihoterapiju“, iako to ne znači da je to uvek korisno. Kada su mentalni problemi složeniji, neprofesionalna pomoć može dovesti do negativnih posledica, uključujući nepravilnu primenu lekova.

Pravna regulativa

Prema Zakonu o psihoterapiji, psihoterapeuti su dužni da jasno istaknu svoje osnovno zanimanje i pravac delovanja u psihoterapiji.

„Ima oko 600 različitih pravaca, a nisu svi primenljivi na svaku situaciju. Neki se fokusiraju na specifične psihološke probleme kao što su strahovi, depresija i međuljudski problemi“, objašnjava profesor, dodajući da se neki od tih problema mogu rešiti razgovorom.

On naglašava da psiholozi igraju važnu ulogu i u testiranju kandidata za zapošljavanje. Dobrim saradnjama između psihijatara i psihologa na našim klinikama, obezbeđuje se bolja briga o pacijentima.

Profesor Diligenski ističe da neadekvatno obučeni terapeuti mogu prevideti ozbiljna stanja poput anoreksije ili psihoze, kao i povezanost telesnih i mentalnih oboljenja.

Govoreći o privatnoj praksi, napominje da mnogi privatni terapeuti nemaju dovoljno resursa ili stručnosti za različite konsultacije. Takođe, naglašava važnost pravilnog lečenja dece, najosetljivije grupe pacijenata.

Prema hrvatskom Zakonu o psihoterapiji, tretman dece može se započeti tek nakon što psihijatar postavi dijagnozu i preporuči odgovarajući pristup lečenju.

„Verovatno će i kod nas biti potrebno uvesti slične mere za zaštitu dece, kako bismo sprečili teške probleme koje smo imali u prošlosti. Bitno je pravovremeno prepoznati sve simptome kod dece“, zaključuje prof. dr Vladimir Diligenski.