Beef Wellington mi je ovog jutra u glavi zazvonio umesto alarma. Dugo mu se meračim, ali mi se nešto nije hvatalo za tako dragocen komad mesa, jer biftek nikada u životu nisam spremala. Za biftek mora da si majstor. Tu ništa ne ide ofrlje.
Probudim se i odlučim da je došao dan da se suočim sa gospodinom Wellingtonom, koji je proslavio Gordona Remzija, iako ga dotični nije izmislio.
Otkako sam otvorila oči, u glavi mi je Beef Wellington.
U životu svom nisam spremala biftek, i samo sam teoretski znala kako se peče. Probala nikad. Kupim u Lidlu još pre neki dan šampinjone i kvasno lisnato testo. Iako je napolju kiša (a znate koliko ne volim da se majem po kiši), želja za Wellingtonom bi jača.
Odem, kupim baš lep komad mesa. I sve lepo uradim. Usolim i pobiberim hladno, ostavm da stoji, da dostigne sobnu temperaturu. Propržim beli i crni luk na puteru, stavim šampinjone i crne trube koje sam prethodno usitnila u čoperu. Napravim savršeni duksel, koji sam začinila solju i biberom. Ispečem meso na puteru.
Savršena korica…
Premažem dijon senfom, ostavim ga da bleji… Razvučem samolepljivu foliju, naređam pancetu, preko nje duksel, pa zarolam meso. Stisnem folijom, i ostavim na 10 minuta u frižideru.
Za to vreme razvučem testo što tanje, stavim meso i zarolam tako da ništa iznutra ne može da mrdne. Premažem žumancetom, zasečem skalpelom (ne sme preduboko) i roknem u rernu na 180° da mi testo dobije predivnu zlatnu boju. Izvadim iz rerne, preoduševim se kako izgleda.
Krenem naglas da govorim:
“Bravo, Isidora, majstorice! Bravo, ženski Remzi Gordone! Bravo, Srpkinjooo!”
Uzmem nož, presečem, i imam šta da vidim…
Živo…
Po lu dim!!!
Meso treba peći po 4, ČETIRI minuta sa svake strane! Ne ofrlje kao što sam ja!
Zbog šest minuta (toliko sam procenila da mi je dodatnog pečenja trebalo), upropastila sam savršenstvo!
A toliiiiiko sam želela da se dičim svojim prvencem! Još uvek se intenzivno psujem i vređam! Dakle! Meso se peče po ČETIRI minuta sa svake strane! Nemojte da ste ja!
Stvarno volim “rare” biftek, ali “blue rare” je bilo previše za moj ukus. Falio je taj dodatni sloj pečenja, da se svi ukusi povežu, i da presavršeni duksel koji sam napravila postane još savršeniji!
Dakle, kada pripremate ovo savršenstvo, imajte tajmer pored sebe!
Prijatno!
Recept možete naći na sajtu „Ko kod bake“ Isidore Smiljković i na Instagram profilu @kokodbake
Piše Isidora Smiljković, autorka bloga www.kokodbake.rs
Isidorini recepti osvajaju svojom jednostavnošću i toplim pričama koje prate svako njeno jelo. Njeni recepti će vas nasmejati, podsetiti na neka stara i bezbrižna vremena, a ponekad i rastužiti.
U svakom slučaju ćete se dobro zabaviti prateći njen blog. Kreativnosti joj ne manjka, pa ćete na blogu pronaći i autorske recepte, uglavnom od namirnica koje već imate kod kuće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.