Recept nedelje: Bezglutenski hleb

Ono što neki ne znaju je da između neometane konzumacije glutena i celijakije postoji još nešto: necelijakijska nepodnosljivost gluten, tj. osetljivost na gluten.

Tema glutena u modernoj ishrani nije ni malo naivna i beznačajna. Ono što je važno je da glutenska osetljivost nije pravilo. Gluten ne smeta svima a onima kojima smeta ne smeta podjednako. Sve se razlikuje od organizma do organizma, pa čak i ljudi sa dijagnozom celijakije imaju varijacije od potpune alergičnosti i momentalnih teških reakcija – pa do onih koji gluten u tragovima mogu da podnesu.

Osetljivost nije celijakija. Nije vam potrebno da kupite specijalno heljdino brašno koje je mleveno u odvojenim mlinovima, niti da pređete na prazne kalorije zvane „testenina bez glutena“. Ako želite ugljene hidrate tu su heljda, proso i pirinač – i nisu skupi. Tu je krompir i celer, boranija, grašak, leblebije, sočivo… Život ne postaje skuplji i nemoguć već samo imate drugačije recepte.

Na kraju krajeva – probajte da 2 ili 3 nedelje budete bez glutena. A onda čak i da se ništa ne desi – vi ipak umislte da ste makar malčice osetljivi na gluten. To će vam doneti smanjenje količine grickalica i keksića, i obilje novih ukusa kroz mnoge zdravije i raznovrsnije namirnice na stolu, sprečiće vas da uvek doručkujete u pekari…  I da niste osetljivi, bila bi to najbolja „fiks ideja“ koju bi sebi ikada mogli da ubacite u glavu.

Bezglutenski hleb pre pečenja

To što ovaj hleb nema gluten za one koji nisu osetljivi na njega nije ni malo uzbudljivo. Ali tošto ne mora da se mesi je uzbudljiviji detalj. Nema umornih dlanova, nema dekoracija od brašna na garderobi po uzoru na minarske pomoćnike. Dva kruga mikserom i ćao! 

Uzmite onu plastičnu posudu za merenje na kojoj piše „brašno“ i u nju sipate ukupno pola kilograma bezglutenskog brašna. Koje god. Moje je bilo ovakvo:

·         oko 200g kuruznog domaćeg, nabavljenog u mom selu pored Kosmaja

·         oko 150g integralnog pirinčanog brašna

·         oko 150g heljdinog brašna

Ovo se dobro izmeša i 1/4 mešavine se skloni u činijicu. U tu činijicu ubacite i ravnu kašičicu sode bikarbone i ravnu kašićicu praška za pecivo i ostavite sa strane.

One 3/4 mešavine sipajte u posudu za mešenje, dodajte 1 kašiku meda, 1-2 kašike maslinovog ulja, malo soli, kesicu suvog kvasca i 400 ml tople vode.  Uključite mikser. Mutite 5 sekundi. Isključite mikser. Začas je umućeno jer je i dalje „gustine pudinga“. Prekrite providnom folijom i stavite pola sata na toplo mesto.

Nakon tih pola sata, u testo umešajte mikserom i onu 1/4 izdvojenog brašna sa sodom bikarbonom i praškom za pecivo. Ova masa nije čvrsta kao klasičan hleb pa se jednostavno sipa u kalup za pečenje hleba. Papir za pečenje je ovde obavezan.

Kada je hleb skoro pečen, uzmite još jedan papir za pečenje, stavite ga na rešetku rerne, previrnite hleb naopačke i skinite ove papire koji su do sada bili u plehu. Ispecite malo „dno“ hleba pre nego što ga proglasite gotovim. U ovim kalupovima se donja strana često ne ispeče tako lepo kao gornja.Kako ima svežinu danima, dobro ohlađenog ga kasnije prebacite u kesu pa u frižider.

Autor recepta je Maja Petrović autorka bloga Vitki gurman koja piše o zdravoj ishrani. Njena prva knjiga Gurmanske veze predstavlja zbirku prerađenih i prilagođenih tekstova s bloga, obogaćenu novim do sada neobjavljenim tekstovima i receptima.