Recept za pileći paprikaš sa noklama sa kojim nema greške

Pi­le­ći pa­pri­kaš s no­kla­ma

Pi­le – 1 kom (oko ki­lo­gram); cr­ni luk – 500 gr; pa­ra­dajz – 2 kom; pa­pri­ka ba­bu­ra – 1 kom; ale­va pa­pri­ka; per­šu­nov list;

ulje; so; bi­ber. Za no­kle: ja­ja – 2 kom; ulje; bra­šno

Pre sve­ga pi­len­ce (oko ki­lo­gram) va­lja is­tran­ži­ra­ti na ba­ta­ke, ka­ra­ba­ta­ke, kril­ca, ba­ta­či­će i be­lo me­so što se još po­de­li na dva pu­ta po tri de­la. Le­đa i ši­ju va­lja osta­vi­ti. Tre­ba­će za ka­kvu su­pi­cu.

Ona­mo se na vre­lom ulju pro­pr­ži (dok ne smek­ša) po­la ki­la uso­lje­nog lu­ka isec­ka­nog na re­bar­ca, do­da se pa­pri­ka ise­če­na na koc­ki­ce, ma­lo ale­ve pa­pri­ke, pa uba­ci tran­ži­ra­no pi­len­ce. Sve se na­li­je ča­šom vo­de, pa krč­ka na la­ga­noj va­tri dok me­so ne smek­ša ka­ko va­lja. Tek ta­da se olju­šte dva ve­ća pa­ra­daj­za, isec­ka­ju se na koc­ki­ce pa uba­ce u pa­pri­kaš. Do­da se i isec­ka­na ve­za per­šu­no­vog li­sta, još do­so­li ako tre­ba i po­bi­be­ri, pa krč­ka još oko po­la sa­ta na ti­hoj va­tri, uz me­ša­nje. Ovaj pa­pri­kaš tre­ba da ima do­sta teč­no­sti, jer još sve ni­je go­to­vo. Ne­do­sta­ju mu no­kle, ko­je će kao žu­ti nar­ci­si da iz­vi­ru­ju iz cr­ve­nog pa­pri­ka­ša.

Dva žu­man­ce­ta, sneg od be­la­na­ca, ma­lo ulja i so­li ume­se se s bra­šnom ta­ko da ru­ka­ma mo­gu da se ob­li­ku­ju no­kle. Da bu­du tan­ke i du­ge kao ma­li prst. Ona­mo se uvri­je sla­na vo­de, pa no­kle ku­va­ju dok ne is­pli­va­ju na po­vr­ši­nu. Ka­ši­kom s ru­pa­ma iz­va­de se, pro­ce­de, pa ume­ša­ju s pa­pri­ka­šem.

Na­rav­no, ovo mo­že i jed­no­stav­ni­je: uz ku­va­ne go­to­ve ma­ka­ro­ne, ali to on­da vi­še ni­je to.

Pi­le­ti­na s pe­čur­ka­ma

Pi­le­ći fi­le – 500 gr; pe­čur­ke – 500 gr; cr­ni luk – 3 gla­vi­ce;

be­li bi­ber; be­lo vi­no – 2 dl; per­šu­nov list

Ovo bi ko­mot­no mo­glo da se na­zo­ve i pi­le­ti­na u vi­nu. Ali to je on­da ne­što dru­go, ne­što kao pe­tao u vi­nu, što s ovim je­lom ne­ma ni­ka­kve ve­ze. Jer, vi­no ni­je bi­lo ko­je, već ne­ko mu­skat­no: ta­mja­ni­ka, mu­skat oto­nel, mo­že i kro­kan. Ova vi­na, ja­kih mi­ri­sa, što ne ret­ko slu­že za po­pra­vlja­nje bu­kea vi­na sla­bih mi­ri­sa, po­pra­vlja­ju i ukus je­li­ma.

Po­la ki­lo­gra­ma pi­le­ćeg fi­lea bez ko­sti­ju i ko­žu­ri­ce isec­ka se na koc­ki­ce, pa osta­vi da sa­če­ka­ju pri­god­nu pod­lo­gu. A to su tri gla­vi­ce cr­nog lu­ka, sit­no isec­ka­ne, po­so­lje­ne pa iz­din­sta­ne dok ni­su smek­ša­le i za­ca­kli­le se.

Kad je luk ova­ko pri­pre­mljen, spre­man je da se po­me­ša s me­som i pe­čur­ka­ma (šam­pi­njo­ni ili bu­ko­va­če isec­ka­ne na li­sti­će), za­či­ni mle­ve­nim be­lim bi­be­rom i ča­šom po­me­nu­tog vi­na.

Krč­ka se u ot­klo­plje­nom su­du dok se ne zgu­sne, a na kra­ju sa­spe ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta. Op­šte­po­zna­to pra­vi­lo i ovom pri­li­kom na­la­že da vi­no tro­še­no u ku­va­nju, tre­ba uz je­lo po­pi­ti do kra­ja, jer ne va­lja da sto­ji u otvo­re­noj bo­ci.