Domaćice nekada nisu mnogo razbijale glavu oko toga šta će kuvati. Jelovnik se znao za celu nedelju i to je bilo sveto pismo. Pravilo je moglo da se prekrši zbog svetaca, praznika ili velikih sezonskih, a teških poslova kao što su oranje ili žetva.
Kad je stanje normalno, jelovnik se nije menjao. Ponedeljkom se kuvala krompir čorba bez mesa, utorkom papirkaš, sredom beli pasulj bez mesa, četvrtkom supa i rinflajš, od kolača eventualno palačinke ili krofne, petkom žuti pasulj, bez mesa, subotom nasuvo (rezanci ili makaroni) sa sirom, krompirom, makom ili prezlama (dropcem, kako su se zvale mrvice od starog, prepečenog pa samlevenog hleba).
Zato se nedelja čekala kao ozeblo sunce. Stigla je i u bećarac, jedva čekam da nedelja dođe, da me stomak od pasulja prođe.
I nije bilo važno da li je kuća od bogatijih ili manje bogatih, postilo se i kuvalo bez mesa pored punog dvorišta i štala.
E, ali zato kad nedelje dođe, taj je ručak nadoknađivao sve propušteno.
Kako izgleda tradicionalan banatski ili vojvođanski nedeljni ručak. Domaćica ustane sa petlovima da pristavi supu i umesi testo za štrudle.
Supa se kuva od kokošijeg mesa, kokoška je iz dvorišta i mora biti stara bar godinu dana.
U supu se, osim mesa, stavlja šargarepa, peršun, paštrnak, celer, ako ima, crni luk prepečen na plotni, malo bibera u zrnu, soli, i to se sve kuva dok meso ne bude gotovo. U nekom trenutku, u supu se doda i krompir isečen na četvrtine.
U supu se zakuvavaju domaći rezanci ili knedle sa grizom.
Meso i krompir, i takozvani grincajz, šargarepa, peršun i paštrnak, jedu se nakon supe, sa sosom. Sos se najčešće kuvao od mirođije, kuvanog paradajza, višanja ili rena.
Posle supe i rinflajša, sledi pečenje. Obično je to pohovana ili pečena piletina. Ponekad svinjetina ili fašir, odnosno ćufte. Krompir opet, ali sada pečen a salata sezonska, kupus, krastavac, paradajz, zimi cepane višnje ili nešto iz kiselog programa.
Kolači, obavezno. Jedne nedelje to budu štrudle, sa makom, višnjama, slatkim sirom, rogačem. Druge, tegljeno testo, uslatko, opet sa makom, višnjama, grizom, u jesen i zimi sa ludajom. Ređe, lenja pita.
Iako se jelovnik, pogotovo onaj deo preko nedelje, mnogo promenio, tradicija nedeljnog ručka zadržala se u mnogim banatskim porodicama. I danas mnogi ne mogu da zamisle nedelju bez domaće supe i štrudle.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.