Blaha Lujza – torta koja čuva sećanje na “slavuja nacije”

Blaha Lujza je bila vrlo poznata i voljena glumica u nekadašnjoj Austrougarskoj, na koju i danas čuvaju sećanje mnoge ulice i trgovi u Mađarskoj, ali i u Subotici, gde je boravila od jeseni 1864. do sredine 1866. godine.

“Poznato je da je Blaha Lujza imala glumačku karijeru u Subotici, u koju je došla sa 14 godina i vrlo brzo se proslavila velikim ulogama, ali i po tome što je znala lepo da peva. Koliko je bila popularna i značajna za naš grad, dokazuje to što je od tada bilo hiljadu glumica koje su radile i nestale, dok se o njoj i danas može čuti poneka priča”, objašnjava za Danas Čaba Paško, sveštenik, muzičar i profesionalni kuvar iz Subotice.

A Subotica je značila i Lujzi, bar tako svedoče zapisi iz njenog dnevnika, koji je 1920. godine objavila jedna mađarska novinska i književna kuća. U njemu je Lujza pisala o lepotama grada na severu Bačke, da je srećna zbog uloga u kojima može da pokaže svoj raskošni glumački i pevački talenat, kao i da je zadovoljna što je pozorišna sala uvek ispunjena gledaocima.

“Uz velike uloge, u Subotici je našla i veliku ljubav, jer već u februaru 1866. godine piše da se udala za Blaha Janoša, dirigenta češkog porekla, i da je uprkos velikoj razlici u godinama, jer je on imao 37, a ona samo 16 godina, to divan brak”, dodaje Paško.

Na gastronomski deo priče nadovezujemo se upravo ovim brakom, jer je jedan anoniman subotički poslastičar napravio Blaha Lujzi specijalnu tortu za venčanje, koja se kasnije proslavila pod njenim imenom.

“Recept je sačuvan zahvaljujući Lujzi, koja je i sama bila vešta u kuhinji. Sa suprugom je živela u današnjoj Štrosmajerovoj ulici, čini mi se pod brojem 6, i često se pisalo u raznim člancima, pa čak i u njenom dnevniku, da su posle svake velike predstave glumci dolazili kod nje na večeru, umesto da idu u restoran. Dakle, znala je dobro da kuva i ona je od tog poslastičara zapisala recept torte i tako se sačuvao do današnjih dana”, pojasnio je ovaj vrsni kuvar.

Originalna torta je bila jednostavni smeđi linzer na džemu od malina sa ružičastim fondatom, što bi, prema mišljenju našeg sagovornika, za današnji ukus sladokusaca bio dosta suv kolač.

Zbog toga je odlučio da napravi svoju verziju torte i podari joj lični pečat koji će zauvek podsećati na čuvenu glumicu, baš kao i poslastičarnica u Subotici u kojoj može da se proba ova torta.

“Zadržao sam ružičasti fondant, ali ne suvi, od šečera, koji ljudi ne vole, već tortu prelivam sjajnom glazurom od jagoda. Džem od malina je takođe ostao, kao i linzer, samo na jedan sasvim drugačiji način. Oni se postavljaju u sredinu torte, a okružuje ih slatka pavlaka i kremasti sir koji se učvrste želatinom i naležu na mekanu piškotu od čokolade i piškotu od pistaća. Tako dobijamo i trikolor, crvenu, belu i zelenu boju, da nas podseća na Blahu Lujzu koja je, kako se i pisalo, bila slavuj nacije”, zaključuje Čaba Paško.

Recept za tortu Blaha Lujza – verzija Čabe Paška

• 0,8 kg svežeg sira (kremastog)
• 0,5 l slatke pavlake
• 60 dkg šećera u prahu
• 15 dkg maslaca ili margarina
• 20 g Bourbon vanilin šećera
• 40 g želatina
• 1,5 dl mleka
• Narendana kora i sok od 2 limuna
• 100 g linzer lista (unapred spremljeno)
• 100 g piškote od pistaća (unapred spremljeno)
• 200 g piškote od čokolade (unapred spremljeno)
• 100 g džema od maline

Priprema:

Maslac, šećer u prahu i vanilin šećer dobro izmešati.

Dodati narendanu koru i sok od limuna. Dodati i sveži sir u smesu, a ukoliko je jako grudvast, procediti kroz presu za krompir.

Umutiti šlag (slatku pavlaku) i lagano pomešati.

Pomešati želatin sa malo vode, sve dok ne nestane grudica, pa dodati 1,5 dl vrućeg mleka. Želatinasto mleko dodati u smesu dok je još toplo.

Položiti piškotu od čokolade, pa džem od malina. Ukoliko je džem previše redak, može se zagrejati u većim količinama i dodati 10 g želatina na pola litre. Ohlađen džem staviti u frižider i potom ga dodati u tortu.

Gotovu tortu staviti u frižider i nakon što se stegne, preliti isključivo glazurom od jagoda.

Tortu ukrasiti šlagom i malinama po želji.