Jagnje u vinu, jagnje u mleku, čobanska čorbica – recepti za koje vam ne treba ražanj

Vi­no­va lo­za, ili li­šće s čo­ko­ta, od ko­jeg se da­ju pri­pre­ma­ti đa­ko­ni­je da­le­ko ve­će ra­zno­li­ko­sti ne­go što su to sa­mo – sar­mi­ce ka­ko je uo­bi­ča­je­no. Uz to, sti­žu i ja­ganj­ci: ta­man za otva­ra­nje se­zo­ne.

Usred smo maj­skog raz­i­gra­va­nja: pre­ži­ve­li smo Us­krs i Pr­vi maj, Đur­đev­dan… po­tom i po­sled­nji lov za maj­skim plo­do­vi­ma što se od­i­gra­va u re­ži­ji za­lju­blje­nih. A sve va­lja, ka­ko dru­ga­či­je, obe­le­ži­ti na do­bro po­pu­nje­noj tr­pe­zi (oba­ve­zno!) za­či­nje­noj jag­nje­ti­nom!

Pro­sla­va, ko­je god vr­ste da je, na­rav­no, ne ide bez vi­na. Vi­na za pra­ve po­zna­va­o­ce i pra­ve pri­li­ke. So­vi­njon blan se, ne bez raz­lo­ga, još na­zi­va i kra­lji­com me­đu svim be­lim sor­ta­ma.

Ni­je ni ču­do, jer ova vr­sta gr­o­žđa je iz­ra­zi­to »šte­dlji­va«. Ma­lo ra­đa, uz to je i ose­tlji­va, pa je mno­gi vi­no­gra­da­ri iz­be­ga­va­ju u ko­rist iz­da­šni­jih gro­zdo­va.

Ali, za­to je vi­no od so­vi­njo­na bi­ser od bi­se­ra: pu­nog mi­ri­sa, ras­ko­šnog bu­kea, pa je gre­hot­na i sa­ma po­mi­sao da se tro­ši bez istog ta­kvog obro­ka, ili ne­ daj ­bo­že upro­pa­šće­no so­dom. Da­kle, na tr­pe­zi je sve pu­nog mi­ri­sa, za­no­snog uku­sa i ras­ko­šnog iz­gle­da.

Ne­će­mo se ba­vi­ti jag­nje­tom na ra­žnju. To svi mi­sle da zna­ju. (Đa­vo­la, isto­ri­ja je pu­na pri­me­ra da je jag­nje s ra­žnja za­vr­ša­va­lo u rer­ni ko­ja je mo­ra­la da za­vr­ši po­sao sa­mo­pro­gla­še­nih maj­sto­ra!)

Jag­nje­ća sa­la­ta

Jag­nje­če pe­če­nje – 100 gr; ze­le­na sa­la­ta – 1 kom; – mla­di gra­šak-še­će­rac – 200 gr; mla­di be­li luk – 2 ve­ze; lju­ta pa­pri­či­ca – 1 kom; fe­ta sir – 200 gr; ja­ja – 1 kom; ori­ga­no; mo­den­sko sir­će; ma­sli­no­vo ulje

Ima onih što naj­vo­le pra­se­ti­nu, a jag­nje­ti­nu tro­še kao sa­la­tu. Ovo uput­stvo ni­je na­me­nje­no sa­mo nji­ma. Na­pro­tiv. Ti pre­fe­ri­ra­ju i pi­vo, a ovo je po­dr­ška za onaj na­pred po­me­nu­ti so­vi­njon.

Sva­ka do­ma­ći­ca što ima obi­čaj da pro­ba ži­vo maj­sko po­vr­će shva­ti­će da se ono mo­že i sve­že je­sti. Da­kle, ša­ku mla­dog gra­ška še­ćer­ca, krup­no isec­ka­ni li­sto­vi ze­le­ne sa­la­te, dve ve­ze mla­dog be­log lu­ka isec­ka­nog na cev­či­ce i jed­nu iz­lo­mlje­nu ze­le­nu pa­pri­či­cu va­lja sa­mo ma­lo po­so­li­ti, ne­žno pro­me­ša­ti, na­li­ti ma­sli­no­vim uljem i za­či­ni­ti vin­skim mo­den­skim (aće­to bal­sa­mi­ko) sir­će­tom, a pre­ko na­dro­bi­ti kri­šku fe­ta si­ra i jed­no na ko­lu­to­ve ise­če­no tvr­do ku­va­no ja­je. Od­o­zgo sve još va­lja ne­žno »po­so­li­ti« su­vim ori­ga­nom.

Jag­nje­ti­na za kraj: hlad­no pe­če­nje, ise­če­no na li­sti­će kao da je u pi­ta­nju pr­šu­ta, ukra­si­će ovu sa­la­tu.

Čo­ban­ska čor­bi­ca

Jag­nje­će ko­ske, gla­va – 500 gr; cr­ni luk – 1 gla­vi­ca; me­ša­na ze­len (šar­ga­re­pa, per­šun, ce­ler, pa­ška­nat) – 500 gr; lju­ta pa­pri­ka – 1 kom; slat­ka pa­pri­ka – 1 kom; ulje; so; bi­ber; lor­ber; ale­va pa­pri­ka: ja­ja – 2 kom; vin­sko sir­će

Na sto­lu le­ži već ot­ko­šćen bu­tić, ko­ma­di­ći isec­ka­ni na ve­li­či­nu do­mi­ne (tre­ba­će za sar­mi­ce od ze­lja), a osta­lo što se ne ukla­pa u stan­dard odvo­je­no sve sa ko­sti­ma i ono po­la gla­ve (pro­da­je se uz bu­tić, hte­li mi to ili ne), za vi­še no do­bru čo­ban­sku čor­bi­cu.

Po­vr­će, ja­ja, ulje, so, za­či­ni, na­rav­no: na ma­lo zej­ti­na sa­mo tre­ba iz­din­sta­ti gla­vi­cu sit­no sec­ka­nog cr­nog lu­ka. Dok ne po­ru­me­ni. Do­da­ti još i na kru­ži­će isec­ka­nih po­la ki­la ko­re­nja (šar­ga­re­pu, per­šun, pa­ška­nat i ce­ler), pa sve pro­pr­ži­ti i osta­vi­ti na stra­nu.

U dru­gom lon­cu, u sla­noj vo­di s dva li­sta lor­be­ra i ka­ši­či­com bi­be­ra u zr­nu (a ni­je zgo­reg vre­me ušte­de­ti u pa­pe­no­vom lon­cu) va­lja oba­ri­ti one ostat­ke od jag­nje­ti­ne, pa s ko­sti­ju ski­nu­ti me­so i sve is­ki­da­ti na ko­ma­di­će kol’ko za za­lo­gaj.

Din­sta­no po­vr­će se po­tom na­li­je su­pom i me­som, uba­ci jed­na ze­le­na lju­ta i jed­na ze­le­na slat­ka pa­pri­ka. Ako tre­ba još po­so­li i za­bi­be­ri, pa na la­ga­nolj va­tri ku­va još oko po­la sa­ta. Dok pa­pri­ke ne smek­ša­ju. On­da se u ključ uba­ci još ka­ši­či­ca ale­ve pa­pri­ke. Da po­sta­ne cr­ve­no ka­ko tre­ba.

Pred sa­mo slu­že­nje umu­te se dva ja­je­ta što se si­pa­ju pra­vo u ključ. Da se na­pra­ve re­zan­ci. Je­de se sa sir­će­tom – oba­ve­zno.

Jag­nje­ći but (sa spa­nać-so­som)

Jag­nje­ći but – 1 kom; spa­nać – 500 gr; mle­ko – 500 ml; pu­ter; bra­šno; so; senf; bi­ber; be­li luk; ulje

Sa­vr­še­no jag­nje­će pe­če­nje mo­glo se na­ći u go­to­vo sva­koj drum­skoj me­ha­ni na pu­tu što vo­di bi­lo pre­ko Zla­ti­bo­ra pa uz ka­njon Ne­re­tve do mo­ra, bi­lo kroz Li­ku ili Ma­ke­do­ni­ju, pa da bi jag­nje­ti­na bi­la ne­što po­seb­no, mo­ra­lo je i da joj se do­da ne­što po­seb­no.

Iz jag­nje­ćeg bu­ta se pre sve­ga iz­va­di unu­tra­šnja kost, a me­so se po­so­li pa pre­ma­že sen­fom. Osta­vi se na stra­nu da če­ka da­lje.

Da­lje je be­ša­mel sos: na ma­lo pu­te­ra pro­pr­ži se ka­ši­ka bra­šna sa ma­lo so­li, a on­da na la­ga­noj va­tri da ne za­go­ri i uz br­zo me­ša­nje da se ne zgru­dva do­da­je mle­ko. Ta­ko dok se ne do­bi­je gu­sti­na ka­ko tre­ba. Za na­de­va­nje sos va­lja da je ma­lo gu­šći.

Po­seb­no se oba­ri po­la ki­la spa­na­ća, sit­no se isec­ka kao za pi­re, pa uba­ci u sos, do­da još ma­lo bi­be­ra i be­log lu­ka, pa ti­me na­pu­ni me­sto u jag­nje­ćem bu­tu gde je bi­la kost. Bu­tić se za­tvo­ri be­lim kon­cem, po­so­li, za­li­je zej­ti­nom, uba­ci u ze­mlja­ni sud, pa za­dih­tu­je alu­mi­ni­jum­skom fo­li­jom.

Pe­če se oko dva sa­ta na 200 ste­pe­ni, on­da ski­ne fo­li­ja i rer­na pu­sti na naj­ja­če dok sve ne po­ru­me­ni.

Sar­mi­ce od vi­no­vog li­sta

Vi­nov list – 2 ve­ze; jag­nje­ti­na od bu­ta – 500 gr; pa­pri­ka – 2 kom; pa­ra­dajz – 3 kom; mi­ro­đi­ja – 1 ve­za; so; bi­ber; ulje; be­lo vi­no – 1 ča­ša; bra­šno; ki­se­la pa­vla­ka

Da­kle, od jag­nje­ćeg bu­ta su ise­če­ni ko­ma­di­ći ve­li­či­ne do­mi­ne. Na pi­ja­ci su na­ba­vlje­ne još dve ve­ze vi­no­vog li­sta, pa­pri­ke, pa­ra­dajz, mi­ro­đi­ja, vi­no već po­sto­ji.

Da­lje je sve sa­mo stvar pa­ko­va­nja: me­so se uvi­je u li­ske, sar­mi­ce (uvis) po­re­đa­ju u ka­kav đu­več da im bu­de te­sno, oko­lo ušu­ška­ju sec­ka­na ba­bu­ra i pa­ra­dajz, sve na­li­je ča­šom so­vi­njo­na, sud za­dih­tu­je alu­mi­ni­jum­skom fo­li­jom, pa na la­ga­noj va­tri (do 200 ste­pe­ni) krč­ka u rer­ni bar dva sa­ta.

Na­pra­vi se i re­dak »si­ro­tinj­ski« be­ša­mel: na za­gre­ja­nom zej­ti­nu pro­pr­ži se ka­ši­ka bra­šna, pa sve uz me­ša­nje na­li­va vre­lom vo­dom (bo­lje su­pom od jag­nje­ćih ko­sti­ju) dok ne do­bi­je gu­sti­nu ka­ko tre­ba što se još sa­mo ume­ša sa ča­šom ki­se­le pa­vla­ke.

Na sa­mom kra­ju đu­več se ot­klo­pi, sar­mi­ce za­li­ju be­ša­me­lom, pre­ko na­ba­ca ve­za sec­ka­ne mi­ro­đi­je, pa rer­na po­ja­ča na 250 ste­pe­ni i za­pe­če sa­mo ne­ko­li­ko mu­nu­ta. Da li­šće ne iz­go­ri.

Jag­nje­ći ko­tle­ti

Jag­nje­ći ko­tle­ti – 1 kg; ov­či­je ki­se­lo mle­ko – 500 gr; ja­ja – 3 kom; per­šu­nov list – 1 ve­za; so; bi­ber; ulje

Ni­su ret­ki oni što kod jag­nje­ta pr­vo pre­fe­ri­ra­ju bu­to­ve, on­da pleć­ki­ce, a tek na kra­ju re­bar­ca i ko­tle­te, i to sa­mo da za­sla­de ru­čak. To su ti isti što naj­vo­le pra­se­ti­nu, a jag­nje­ti­nu tro­še kao sa­la­tu. Jag­nje­ći ko­tle­ti su još je­dan po­ku­šaj me­nja­nja ga­stro­nom­skih na­vi­ka na­ci­je.

Spre­ma­ju se vi­še ne­go jed­no­stav­no: ko­tle­ti­će, re­ci­mo ki­lo, va­lja po­so­li­ti, po­bi­be­ri­ti, pro­pr­ži­ti, pa din­sta­ti uz po­vre­me­no do­li­va­nje vo­dom. Ka­da je me­so smek­ša­lo, da­kle na sa­mom kra­ju, va­lja ga za­li­ti s po­la ki­la ov­či­jeg ki­se­log mle­ka ko­je je ume­ša­no sa tri ja­je­ta i ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta.

Sve se još sa­mo za­pe­če, a oni iz pr­vog pa­su­sa oba­ve­zno za­bo­ra­ve na but­ki­ce i pleć­ki­ce.

Jag­nje u mle­ku

Jag­nje­ća pleć­ki­ca (ili but) – 1 kom; krom­pir – 1 kg; ko­re­na­sto po­vr­će – 1 kg; ulje; so; bi­ber; mle­ko – 500 ml

Naj­bo­lje je ako se jag­nje pra­vi is­pod sa­ča. Ako ne, u elek­tič­nom špo­re­tu u su­du ko­ji do­bro dih­tu­je da se me­so vi­še ku­va u pa­ri no pe­če.
Pleć­ki­ca ili bu­tić se osta­vi u ko­ma­du, a pri­pre­mi još ki­lo­gram krom­pi­ra, kao i ki­lo­gram ko­re­na­stog po­vr­ća: šar­ga­re­pa, ce­ler, pa­ška­nat, ze­len.

Dno đu­ve­ča se na­u­lji, ne­žno po­lo­ži jag­nje­ti­na, od­o­zgo po­klo­pi krup­no se­če­nim oči­šće­nim i po­so­lje­nim po­vr­ćem; po­bi­be­ri, pre­li­je uljem, pa na­li­je mle­kom dok sve ne ogre­zne. Po­su­da se po­klo­pi ili, ako po­klop­ca ne­ma, za­dih­tu­je alu­mi­ni­jum­skom fo­li­jom, pa pri­pu­sti rer­ni če­ti­ri sa­ta na ume­re­noj tem­pe­ra­tu­ri: 175 ste­pe­ni.

E, to je put za onu pri­ču ka­ko „sa­mo me­so s ko­sti­ju spa­da“.

Jag­nje u vi­nu

Jag­nje­ći ko­tle­ti – 1 kg; cr­ni i cr­ve­ni luk – 500 gr; be­li luk – 1 gla­vi­ca; žal­fi­ja; lo­vo­rov list; ze­le­ni bi­ber; šam­pi­njo­ni – 250 gr; be­lo vi­no – 700 ml; ulje; so

Jag­nje u vi­nu je spe­ci­ja­li­tet što je na­stao i ta­mo gde su stvo­re­ni pe­tao u vi­nu, bur­gund­ski bif, šta sve ne. Na­rav­no, uz jag­nje­ti­nu u vi­nu ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti na onaj so­vi­njon.

Pre sve­ga va­lja ima­ti oko ki­lo­gram i po jag­nje­ćih ko­tle­ti­ća, on­da če­tvrt ki­la cr­nog i isto to­li­ko cr­ve­nog lu­ka, gla­vi­cu be­log, pr­sto­hvat žal­fi­je; dva-tri li­sta lo­vo­ra i ze­le­nog bi­be­ra, če­tvrt ki­la šam­pi­njo­na i na­rav­no bo­cu po­me­nu­tog be­log vi­na.

Jag­nje­ti­na se pro­pr­ži na vre­lom ulju, kol’ko da po­ru­me­ni, a me­so do­bi­je ko­ri­cu. On­da se od­va­di na stra­nu, pa u is­toj ma­sno­ći pro­pr­ži luk: cr­ni i cr­ve­ni. Kad je luk smek­šao, ali pa­zi se da ne po­ru­me­ni već osta­ne sta­klast, uba­ci se jag­nje­ti­na pa sve po­so­li i za­či­ni žal­fi­jom, lo­vo­ro­vim li­stom i ka­ši­či­com ze­le­nog bi­be­ra u zr­nu.

Sve se na­li­je fla­šom vi­na, i na la­ga­noj va­tri ku­va dok me­so ne smek­ša, a vi­no go­to­vo pot­pu­no ne uvri. Pet­na­e­stak mi­nu­ta pre kra­ja uba­ci se če­tvrt ki­le na li­sti­će isec­ka­nih šam­pi­njo­na i iz­gnje­čen be­li luk.

Vi­no­grad­ski ku­pus

Ku­pus – 1 kg; jag­nje­ći vrat – 1,5 kg; pa­pri­ka – 500 gr; lju­ta pa­pri­či­ca – 1 kom; cr­ni luk – 2 gla­vi­ce; be­li luk – 1 gla­vi­ca; me­ša­na ze­len – 250 gr; pa­ra­dajz – 500 gr; ale­va pa­pri­ka; bi­ber u zr­nu; so; ulje; be­lo vi­no – 2 dl

Kad se pra­vi u vi­no­gra­du, pri­pre­ma se na va­tri, u ze­mlja­nom lon­cu, za naj­ma­nje de­se­tak vi­no­pi­ja, pa je po­stu­pak une­ko­li­ko druk­či­ji. To, uo­sta­lom, zna­ju svi ko­ji ima­ju vi­no­grad, va­tru, ze­mlja­ni lo­nac i vi­no­pi­je za pri­ja­te­lje.

Ov­de, uput­stvo za pri­pre­mu u kuć­nim uslo­vi­ma, ali i ta­ko je to hra­na za ne­ko­li­ko da­na.

Sva­ka­ko po­treb­na je jag­nje­ti­na: naj­bo­lje od vra­ta. Da­lje još i gla­vi­ca ku­pu­sa, po­la ki­le cr­ve­ne, je­dre pa­pri­ke ši­lje, lju­tih pa­pri­či­ca po uku­su; dve gla­vi­ce cr­nog lu­ka; gla­vi­ca be­log; ve­za ze­le­ni; gla­vi­ca ce­le­ra; po­la ki­la pa­ra­daj­za; a za za­čin ale­ve pa­pri­ke, bi­be­ra u zr­nu, so­li.

Sve ovo sta­ne u dve ke­se s pi­ja­ce, ali glav­no tek pred­sto­ji. Me­so se ise­če na ko­ma­de, kol’ko za po­ve­ći za­lo­gaj. Od ku­pu­sa se odvo­ji ne­ko­li­ko pr­vih ve­li­kih li­sto­va, a osta­lo, kao da je lu­be­ni­ca, pre­tvo­ri u kri­ške. Na krup­ne ko­ma­de se ise­če i oči­šće­na pa­pri­ka, a pa­ra­dajz i ce­ler uče­tvo­re.

Ze­len se, po že­lji gur­ma­na, osta­vi uce­lo ili ise­če. Cr­ni luk se olju­šti, pa po­pre­ko ise­če na kru­ži­će, če­no­vi be­log sa­mo olju­šte.

Ka­kva šer­pe­nja se na­u­lji, dno po­kri­je ce­lim li­sto­vi­ma ku­pu­sa a on­da ne­žno na­re­đa me­so s po­vr­ćem što se za­si­pa so­lju, bi­be­rom u zr­nu i ale­vom pa­pri­kom. Ta­ko sve do vr­ha. Kol’ko je me­sta u šer­pi, to­li­ko je i ma­te­ri­ja­la, pa još ma­lo vi­še. Ni­šta za­to, jer vr­lo br­zo će ku­pus da šljo­ne, pa sve sta­ne na svo­je me­sto.

Na kra­ju se osta­vi, za vrh, ma­lo pa­ra­daj­za, slat­ke pa­pri­ke, lju­te pa­pri­či­ce što se sve za­pra­ši ale­vom pa­pri­kom. Da je­lo bu­de i na iz­gled ša­re­no, a ne sa­mo na ukus. Ma­lo se na­li­je ča­šom be­log vi­na, pa po­klo­pi i na la­ga­noj va­tri, da ša­pu­će, krč­ka bar dva sa­ta.

Ka­da se ku­pus ova­ko pri­pre­ma, ne­ma po­tre­be za do­li­va­njem vo­de. Po­vr­će će sa­mo pu­sti­ti svo­ju teč­nost pa će sve osta­ti soč­no i uku­sno jer u so­ku su i svi (ne­raz­bla­že­ni) eks­trak­ti iz po­vr­ća i me­sa. O vi­nu i da ne go­vo­ri­mo.

Jag­nje­ći pa­pri­kaš

Jag­nje­ti­na od pleć­ke – 1 kg; mla­di luk – 2 ve­ze; be­lo vi­no – 2 dl; ulje; so; bi­ber; ale­va pa­pri­ka; per­šu­nov list

Ovo je je­lo sa­mo za pra­ve he­do­ni­ste. Da­kle, va­lja ku­pi­ti ki­lo­gram jag­nje­ti­ne od pleć­ke. Mo­že i od bu­ta, ali uz pleć­ku (jag­nje­ti­na ni­je ka­te­go­ri­zo­va­na) pri­pa­da dži­ge­ri­ca (uz but gla­va), što ta­ko­đe ide u ovaj gu­laš. Elem, me­so se ot­ko­sti, pa ise­če na ko­ma­di­će ve­li­či­ne ku­ti­je ši­bi­ca. Osta­vi se na stra­nu. Mla­di luk isec­ka se na kru­ži­će pa na la­ga­noj va­tri udin­sta ko­li­ko tre­ba.

Po­so­li se, uba­ci me­so, na­li­je ča­ši­com vo­de, pa, uz do­li­va­nje, din­sta dok sve ne smek­ša. Kad je go­to­vo, još se po po­tre­bi do­so­li, po­bi­be­ri, za­spe ka­ši­či­com ale­ve pa­pri­ke i za­li­je ča­šom vi­na. Din­sta se na la­ga­noj va­tri dok vi­šak teč­no­sti ne uvri, sklo­ni s va­tre pa za­spe ve­zi­com sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta.

Na­rav­no, slu­ži se s to­plim so­mu­nom, a za­li­va (onim) hlad­nim be­lim vi­nom.

Jag­nje­ti­na u po­vr­ću

Me­so od pred­njeg če­re­ka – 1 kg; me­ša­na ze­len (šar­ga­re­pa, pa­ška­nat, ze­len, ce­ler) – 500 gr; krom­pir – 500 gr; ku­pus – 1 ma­nja gla­vi­ca;
cr­ni luk – 2 gla­vi­ce; be­li luk – 1 gla­vi­ca; bi­ber; pa­pri­ka; ale­va pa­pri­ka, lo­vor; ulje

Mno­go je gur­ma­na ko­ji sma­tra­ju da je me­so od pred­njeg če­re­ka (pleć­ki­ca, vrat, re­bar­ca) ne­što naj­u­ku­sni­je i naj­sla­đe od ce­log jag­nje­ta. Da­kle, to naj­u­ku­sni­je, a u ovom slu­ča­ju se pr­vo po­so­li i osta­vi da sa­mu­je, dok se pri­pre­ma osta­lo: tri-če­ti­ri ve­ća krom­pi­ra; dve-tri šar­ga­re­pe; je­dan ve­ći ko­ren ce­le­ra; dva pa­ška­na­ta; jed­na ze­len; on­da dve gla­vi­ce cr­nog i jed­nu be­log lu­ka.

Još bi­be­ra u zr­nu, pa­pri­ke (ka­ko slat­ke ta­ko i lju­te), ale­ve pa­pri­ke, lo­vo­ro­vog li­sta. I ku­pu­sa, na­rav­no.

Dno ka­kvog ve­ćeg i du­bljeg su­da, ko­li­ko da se pro­stre po ce­loj rer­ni, pr­vo se do­bro na­ma­že uljem, a on­da pre­kri­je li­šćem od ku­pu­sa. Pre­ko se ne­žno po­lo­ži ko­le­ni­ca, po­kraj nje uče­tvo­re­na sr­ca od ku­pu­sa, ko­ma­di krup­no se­če­nog krom­pi­ra i osta­lo ko­re­nje.

Pre­ko se na­ba­ca cr­ni luk se­čen na re­bar­ca i be­li u če­no­vi­ma. On­da i bi­ber u zr­nu, pa­pri­ke uce­lo i tri-če­ti­ri li­sta lor­be­ra. Sve se za­pra­ši ale­vom pa­pri­kom, pre­ma­že uljem, na­li­je ra­kij­skom ča­ši­com vo­de pa do­bro upa­ku­je u li­šće od ku­pu­sa.

Još se po­kri­je alu­mi­ni­jum­skom fo­li­jom i pu­sti da se u rer­ni krč­ka na ni­skoj tem­pe­ra­tu­ri: 175 ste­pe­ni. Ta­ko naj­ma­nje če­ti­ri sa­ta (ne mo­že da se pre­ku­va), ka­da se sklo­ni fo­li­ja, rer­na uklju­či na ja­če, pa sve po uku­su još ma­lo za­pe­če.

Tre­ba li po­seb­no na­po­mi­nja­ti da ovo ne bi bi­la ni­ka­kva pra­va gur­man­ska pri­ča kad se ne bi za­vr­ši­la vi­nom, zna se ko­jim.

Pi­klje­vi u pro­van­sal­skom so­su

Jag­nje­ći pi­klje­vi – 4 kom; cr­ni luk – 500 gr; be­li luk – 1 gla­vi­ca; pa­ra­dajz – 500 gr; be­lo vi­no – 2 dl; so; bi­ber; ulje; per­šu­nov list; bra­šno

Kad do­ma­ćin na­ba­vi jag­nje za ra­žanj, a pri tom je pra­vi gur­man, pi­klje­ve osta­vi za se­be. I za uži­va­nje u dru­štvu dra­ge. Da­kle, po­red pi­klje­va, za ovo je­lo je neo­p­hod­na i dru­ga bo­ca vi­na, sve­će za at­mo­sfe­ru.

Da­kle, u du­bo­koj šer­pi se iz­din­sta­ju cr­ni luk, pa­ra­dajz olju­šten i isec­kan na koc­ki­ce što se na­li­je be­lim vi­nom i vo­dom, po­so­li, po­bi­be­ri, a na sa­mom kra­ju uba­ci be­li luk i per­šun. Po­seb­no se pi­klje­vi po­so­le, uva­lja­ju u bra­šno, pro­pr­že, pa na­li­ju vo­dom i pir­ja­ne dok ne bu­du to­li­ko me­ki da sa­mo me­so sa ko­sti­ju spa­da. Pred sa­mo slu­že­nje pre­li­ju se onim so­som.

Ne­go šta: sve­ća se upa­li, bo­ca vi­na otvo­ri, a da­lje…

Majske sar­mi­ce

Kom­plet jag­nje­ćih iz­nu­tri­ca sa ma­ra­mi­com – 1 kom; cr­ni luk – 2 gla­vi­ce; pi­ri­nač – 1 šo­lji­ca; ve­za per­šu­no­vog li­sta; bi­ber; so; ulje; bra­šno; ja­ja – 3 kom; ki­se­la pa­vla­ka – 1 ča­ša

Za­vr­še­tak sed­mo­ne­delj­nog po­sta obič­no je pri­li­ka za – ve­li­ki mrs. Ka­ko pra­vi do­ma­ćin ne do­zvo­lja­va da se išta ba­ca, na­sta­lo je ovo, sa­mo o Us­kr­su pred­je­lo, a u svim dru­gim pri­li­ka­ma glav­no je­lo. Zo­ve se još i jag­nje­ća sar­mi­ca.

Pret­po­sta­vi­će­mo da su crev­ca već opra­na, da se osta­tak jag­nje­ta vr­ti na ra­žnju, da su sve iz­nu­tri­ce iz­u­zev ma­ra­mi­ce i dži­ge­ri­ce oba­re­ne u sla­noj vo­di, ohla­đe­ne i isec­ka­ne na sit­ne koc­ki­ce. Cr­na dži­ge­ri­ca se ta­ko­đe ise­če na sit­ne ko­ma­de, uva­lja u bra­šno, is­pr­ži na vre­lom zej­ti­nu, ohla­di pa isec­ka na još sit­ni­je koc­ki­ce.

U po­ve­ćoj šer­pi sad va­lja pro­din­sta­ti dve gla­vi­ce cr­nog lu­ka, pa do­da­ti šo­lji­cu pi­rin­ča što se na­li­je s tri šo­lji­ce vo­de i uz po­vre­me­no me­ša­nje sku­va na la­ga­noj va­tri. Kad je pi­ri­nač smek­šao, uba­ce se isec­ka­ne jag­nje­će iz­nu­tri­ce (ko je jag­nje ku­po­vao u ka­sap­ni­ci mo­ra­će da ra­di bez cre­va­ca), sve se za­či­ni ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta, bi­be­rom i so­lju po po­tre­bi, pa sklo­ni s va­tre i ohla­di.

U či­ni­ji se umu­ti ča­ša ja­kog mi­le­ra­ma s tri ja­je­ta, pa po­la ovo­ga ume­ša u fil, ali pa­zi se da ma­sa ne po­sta­ne pre­vi­še ret­ka. Sve­ža ma­ra­mi­ca se ise­če na ko­ma­de kao ša­ka, što se na­pu­ne fi­lom da se na­pra­ve sar­mi­ce ko­je se re­đa­ju u đu­več, okre­nu­ti da od­o­zgo bu­du glat­ki i le­pi. Sve se pre­li­je s ostat­kom onih umu­će­nih ja­ja, pa za­pe­če u rer­ni.

Slu­ži se oba­ve­zno s ov­či­jim ki­se­lim mle­kom, a još je bo­lje ako se na­pra­vi ta­ra­tor.