Na radost ljubitelja aromatičnog domaćeg soka, zova je u punom cvetu. Cvetaće još nedelju, dve, pa je sad pravo vreme za branje. Cvetovi za sok moraju biti sveži a za čaj mogu da se beru i malo kasnije.
Zova je jedna od najlekovitijih biljki na našim prostorima. Sve joj je lekovito, kora, koren, cvet, list i, na kraju, osušene bobice.
Ovom malom drvetu ili većem žbunu oduvek su pripisivana čudesna magična svojstva. Postoji predanje da su u zovinim krošnjama živele šumske vile, pa se niko ne usuđuje da zdravo drvo ili žbun poseče.
Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija. Sveži se beru za sok, a kad se osuše idealni su za čaj.Od bobica s emože kuvati džem.
Ipak, najviše se od zove pravi sok. Po istom receptu sok, odnosno sirup, prave gotovo svi, ali nije naodmet posebno za one koji planiraju da sok od zove pripreme prvi put.
Za jedan litar sirupa potreban je jedan litar hladne vode u koji se potopi 20 cvetova sveže zove. Potopljeni cvetovi na hladnom treba da odstoje 24 sata.
Posle toga, valja smesu procediti, dodati 800 grama šećera i sok od jednog limuna. Opet neka odstoji 24 sata, uz povremeno mešanje, tek da se šećer rastopi. Nakon toga procediti sirup kroz gazu, naliti u flašu, ostaviti na tamnom mestu i koristiti kad vam se pije dobar, aromatičan domaći sok.
Kako je u pitanju sirup, prilikom služenja valja ga razrediti negaziranom ili gaziranom vodom, zavisi od ukusa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.