Kolači koji mogu da se urame

Inspirisan delima Kazimira Maljeviča, Huana Miroa, Vasilija Kandinskog, Mondrijanija, Dišana, Jajoi Kusamae i  Ad Renarta, sa svojim jestivim umetničkim delima ovaj Svrljižanin osvaja nagrade na brojnim festivalima i sajmovima hrane, ali i učestvuje na humanitarnim manifestacijama.

Na njegovim remek-delima našli su se i Danica Krstić, Božo Vrećo, Serše Ronan, Lisa Džerard, Beti Dejvis, Tito i Jovanka Broz.

Ideju da slika na kolačima i tortama, kako kaže, dobio je 2014. godine kada je učestvovao na Sajmu hrane i pića u Beogradu.

„Sajam je imao i takmičarski deo gde su se birale najbolje torte i najbolji kolači. Za tu priliku sam odlučio da napravim tortu i mafine dekorisane najpoznatijim delima holandskog slikara Van Goga. Torta je bila oslikana motivima sa slike ‘Zvezdana noć’, a na vrhu je bila, od fondana izvajana, njegova dobro poznata vaza sa suncokretima, dok su mafini bili ukrašeni njegovim drugim poznatim delima.“

Na tom sajmu u kategoriji „Najbolji mafin“ osvojio je prvu nagradu, što mu je dalo podstrek i želju da nastavi sa radom.

Ljubav prema poslastičarstvu gaji odmalena, kada je gledao kako su majka i tetka za njegov ili sestrin rođendan pravile torte sa likovima iz crtaća.

Zanimanje grafičkog dizajnera, srednja Umetnička škola i Fakultet umetnosti u Nišu,  u velikoj meri su mu, kako kaže, pomogli u svemu ovome, jer su, ističe, tokom školovanja dosta učili o raznim pravcima u umetnosti i umetnicima.

Na pitanje gde pronalazi inspiraciju Aleksić odgovara: „U početku mi je bila želja da na slatkiše prenesem dela nekih od najpoznatijih svetskih umetnika, a kasnije sam inspiraciju pronalazio u delima koja me dosta inspirišu, tu spadaju dela iz moderne umetnosti, dadaizma, suprematizma… Ali sam takođe probao da na slatkiše prenesem i dela iz drugih grana umetnosti, kao što su muzika, film, strip, knjige.“

Kao i kod svakog umetnika, inspiracija mu dolazi sama, ali ističe i da na nju utiče i raspoloženje.

„Dešavalo se da krenem sa izradom neke torte a nemam viziju krajnjeg proizvoda nego u toku same izrade ja dobijem inspiraciju i proces teče sam, a rezultat se vidi na kraju.“

Uživa u delima moderne umetnosti, kao i u pravcima od impresionizma pa nadalje, dok su mu, priznaje, pravci umetnosti pre impresionizma „manje inspirativni za rad“.

Sagovornik je, naglašava, od početka time što na slatkiše prenosi svima poznata umetnička dela, želeo da budu prepoznatljivi na prvi pogled. Kada mu se želja ostvarila, krenuo je i sa manje poznatim delima kako bi „svetsku umetnost približio svima koji imaju prilike da vide i probaju neke moje slatkiše“, kaže Aleksić.

Iako oslikavanje torti i kolača deluje zahtevno, Aleksić ističe da za njega to nije tako i da ga opušta i da uživa u tome, toliko da nekad nema predstavu o vremenu koje prođe dok dekoriše i da je za dekoraciju potrebno „dosta vremena i strpljenja“.

„Dešavalo mi se da slikam i po 10 sati bez prestanka, a imam osećaj kao da je prošlo tek sat vremena. Oslikavanje jedne torte može da traje i nekoliko dana, zbog same veličine torte i zbog slojeva boje, jer je potrebno da se prvi sloj boje osuši kako bi se naneo naredni. Za oslikavanje mafina i kolačića treba manje vremena, negde oko šest-sedam sati najviše za jedan kolačić. Naravno dešavalo se i da jedan kolačić radim i par dana ako je neka zahtevnija slika u pitanju.“

Na njegovim profilima na društvenim mrežama dominiraju torte i mafini, ali Saša za sebe i svoje prijatelje pravi i druge deserte kao što su kapkejkovi, makaronsi, pite, ali i tradicionalne poslastice iz Srbije i drugih zemalja.

Često eksperimentiše kada je u pitanju dekorisanje slatkiša, ali i sa ukusima jer smatra da desert treba „i da izgleda lepo i da bude ukusan“.

„Isprobao sam razne kombinacije ukusa i osmislio svoje recepte u kojima ubacujem nekonvencionalne namirnice za izradu slatkiša kao što su kečap, majonez, razno povrće – grašak, krastavac, paradajz, krompir“, dodajući da su mu porodica i prijatelji degustatori i strogi kritičari novih recepata.

Nagradu na takmičenju za najoriginalniji recept dobio je za mafine sa krastavcem.

„Ljudi uglavnom ne veruju da je cela torta jestiva i bude im žao da je seku i jedu, ali ja u tim prilikama uvek kažem da je torta napravljena da bi se pojela i da ako bi hteli da je imaju za uspomenu, mogu da je uslikaju jer je slika večna a sama torta je za pojesti. Zbog toga sam došao na ideju da pravim i kolačiće koje, kada se osuše, uramim i tako služe kao dekoracija. Sa takvim kolačićima sam i učestvovao na raznim izložbama minijatura u Srbiji i moji keksići su bili izlagani u raznim galerijama, a naravno pravim ih i kao poklone za poznanike“, kaže Aleksić za Danas.

Iako dobija dosta porudžbina, za sada slatkiše pravi samo za takmičenja, prijatelje i kolege. Ipak, ističe da bi želeo da jednog dana ima svoju poslastičarnicu ili kafić gde bi prodavao svoje neobične deserte.

ČOKOLADNI MAFINI

Saša je za čitaoce Danasa podelio i recept za čokoladne mafine, koje često pravi a za koji kaže da njegovi prijatelji „obožavaju“.

Sastojci:

* 250 grama brašna

* 330 grama šećera

* 65 grama kakaoa

* Pola kafene kašičice sode bikarbone

* 2 kafene kašičice praška za pecivo

* Prstohvat soli

* Kafena kašičica ekstrata od vanile

* 115 grama margarina

* 350 mililitara mleka

* 2 jajeta

Priprema:

Mikserom umutiti jaja, margarin i šećer, zatim dodati ekstrat od vanile i kakao. Postepeno dodavati suve sastojke i mleko, sve dok se ne iskoriste svi sastojci a smeša postane homogena.

Nakon toga smešu sipati u papirne korpice ili kalupove i peći na 220 stepeni oko 15 minuta.

Vreme pečenja zavisi od rerne, zato je najbolje proveriti mafine čačkalicom. Ukoliko je čačkalica čista, mafini su gotovi.

Mafini se mogu filovati i ukrasiti po želji.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.