Nekoliko recepata za vojvođanske đakonije

Recimo: sremački fruštuk, krčedinsku zakusku, o sremskoj kobasici ili kulenu da ne govorimo. Ako se pretera, ko bi onda napravio onaj drugi korak. A to može biti guska u vinu (baš lalinski spremljeno, ne sa silnim aromatičnim začinima kako to vole Francuzi) ili punjenu rolovanu patku. Ali, još nije gotovo: treći korak jeste štrudla s makom, sremska pita s višnjama ili orasima, krofne, kuglof s bermetom, salčići…

Sve ovo izgleda kao da je Đorđe Balašević uživo opevao (Al’ se nekad dobro jelo: »… i rezanci s makom…«). Valjda je mezio, a uz vino (portogizer, kao što se zna) zalogaji bolje klize. E, sad stižemo i do druge najvažnije stvari koju Vojvodina nudi. Od zvaničnih devet vinskih regiona Srbije (ako računamo da je Kosovo Srbija) čak tri su u Vojvodini. Dakle, pošto je opštepoznato da se vino pije viljuškom, ima li šta logičnije nego složiti lokalna vina uz lokalnu hranu.

A tek tu posetioce očekuje prava lepeza mirisa i ukusa. Mađari su dali svoj značajan doprinos ne samo u perkletima i gulašima (hortobađi palačinke, čorba od bundeve…), Slovaci u liptovskim jastučićima, Ukrajinci čuvenim pirogama.

Sve to uz vina, od crvenih frankovke, portogizera, pa do u poslednje vreme sve učestalijih zasada vranca i kaberne sovinjona, preko belih rizlinga, do aromatičnih i slatkih bermeta.

Kako, i gde, sve to složiti? Gde drugde do u već pomenutom Krčedinu gde se smestio »Zekin salaš«. Tamo mladi par majstora varjače Slađana i Dušan Delibašić pripremaju sve pomenute i ostale đakonije, a profesor Slobodan Jović predlaže kako slagati vina uz hranu. Tako da niti ukus hrane nadvlada ukus vina (ono mu onda dođe nekako kao voda), niti, pak, vino bude toliko jako da se zalogaji izgube ko zna gde. Kao da niste ni ručali.

E, to ne može.

Zato: krčedinska zakuska je, naizgled, najteži zadatak. Na jednom pladnju su domaća sremska kobasica, kulen, čvarci, ali i kozji beli sir i domaći nešto jači beli sir. Ako se suvomesnati proizvodi, u jednom zalogaju kombinuju sa sirom, onda će se to lepo složiti uz neki šardone, za ljubitelje crvenog tu je portogizer.

Guščija pašteta je mogućnost za razna poigravanja. Mogu da je prate traminac, sovinjon blan, ali i portogizer.

Salašarsko pečenje je dimljeni svinjski vrat s trgancima. Dakle, crverna vina: frankovka ili merlo. Guska u vinu: opet merlo, frankovka ili kaberne. Rolovana patka: kaberne ili vranac, može i frankovka.

Kuglofi razni: šta drugo do bermeti kojima su se nekada sladili i na ugarskom dvoru, a sada, na Fruškoj gori odakle je ovo aromatizovano vino i poteklo ima sve više pristalica.

E, kako će se iz sledstvenog videti, vojvođanska kujna nisu samo supe, rinflajši i testa. Ima tu još svačega. Da nije tako, zar Lale ne bi bile onako zdravo veseli i dobroćudni.

Gu­šči­ja su­pa

Po­la mla­de gu­ske; ve­za ze­le­ni; lo­vor; bi­ber; so; 100 g cr­nog lu­ka

Ovo je jed­no­stav­no, da jed­no­stav­ni­je ne mo­že bi­ti. Ali, za­to je ovo su­pa što će nad­ma­ši­ti sve osta­le. Da­kle, gla­vi­ca lu­ka se pre­pe­če na plot­ni, pa sve s po­vr­ćem, me­som na­rav­no i za­či­ni­ma sta­vi u hlad­nu vo­du i ku­va na la­ga­noj va­tri dva sa­ta.

Ka­da je go­to­vo, su­pa se pro­ce­di, pa uku­va­ju re­zan­ci ili kne­dle od gri­za.

Krem čor­ba od bun­de­ve

Po­la ki­le bun­de­ve isec­ka­ne na koc­ki­ce; 2 šar­ga­re­pe isec­ka­ne na koc­ki­ce; 50 g pu­te­ra; ma­nja gla­vi­ca cr­nog lu­ka isec­ka­na na re­bar­ca; gran­či­ca ru­zma­ri­na; 1,5 li­tara su­pe od koc­ki­ce; ve­li­ka ča­ša ki­se­le pa­vla­ke; so; bi­ber

Ovo je sa­mo deo na­sle­đa ko­je su kom­ši­je sa se­ve­ra osta­vi­le Voj­vo­đa­ni­ma.

U jed­nom lon­cu se na­pra­vi su­pa od koc­ki­ce, a u šer­pi na pu­te­ru pro­pr­ži bun­de­va, šar­ga­re­pa i luk. Po­so­li se po uku­su, po­bi­be­ri, na­li­je s po­lo­vi­nom su­pe, do­da ru­zma­rin i po­klo­plje­no ku­va na ume­re­noj va­tri.

Kad je ku­va­no, ru­zma­rin se iz­va­di i ba­ci, po­vr­će pro­pa­si­ra, do­da osta­tak su­pe i pro­me­ša.

Pred slu­že­nje se ume­ša s ve­li­kom ča­šom ki­se­le pa­vla­ke.

Krem čor­ba od ja­bu­ka

Ki­se­le ja­bu­ke – 600 g; ki­se­la pa­vla­ka – 200 g; bra­šno, ja­je – 1 kom; še­ćer – 1-2 ka­ši­ke, li­mu­nov sok, ma­nji ko­mad ci­me­ta, so

Za čor­bu od ja­bu­ka ko­ri­ste se na­ki­se­le ja­bu­ke kao za ko­la­če. Da­kle, va­lja ih olju­šti­ti, ise­ći na tan­ke kri­ške i ku­va­ti u dve li­tre vo­de sa še­će­rom, ko­ma­di­ćem ci­me­ta i mr­vi­com so­li. Kad ja­bu­ke omek­ša­ju, čor­ba se od­mah za­ku­va s umu­će­nom pa­vla­kom i bra­šnom. Po­no­vo se pro­ku­va i ser­vi­ra s umu­će­nim žu­man­ci­ma. Mo­že se po uku­su do­da­ti još ma­lo še­će­ra, ako ni­je do­volj­no osve­ža­va­ju­će ki­se­lo i ma­lo so­ka od li­mu­na. Čor­ba od ja­bu­ka je go­to­va za 8 do 10 mi­nu­ta.

Mo­že se ser­vi­ra­ti to­pla, a le­ti i ras­hla­đe­na. Ako se ser­vi­ra kao hlad­na, on­da tre­ba umu­ti­ti vi­še pa­vla­ke s ma­nje bra­šna i do­da­ti žu­man­ce ili čak i ce­lo ja­je.

Cu­špajz od bun­de­ve

Bun­de­va sred­nje ve­li­či­ne; ka­ši­ka ma­sti; 1 gla­vi­ca cr­nog lu­ka; sir­će; so; 2 ka­ši­ke bra­šna; ve­za mi­ro­đi­je; ale­va pa­pri­ka

Ide­al­no za ve­ge­ta­ri­jan­ce. Ali, i za gur­ma­ne što bi ovaj cu­špajz da po­slu­že uz rin­flajš iz su­pe.

Oči­šće­nu bun­de­vu na­ren­da­ti na re­zan­ce, sta­vi­ti u šer­pu, do­da­ti ma­lo sir­će­ta i so­li, po­klo­pi­ti i osta­vi­ti da od­sto­ji. U za­pr­šku od ma­sti, lu­ka i bra­šna do­da­ti mi­ro­đi­ju i ale­vu pa­pri­ku. Usu­ti bun­de­vu i pro­din­sta­ti.

Cu­špajz od ti­kvi­ca

Ki­lo­gram mla­dih ti­kvi­ca; gla­vi­ca cr­nog lu­ka; ka­ši­ka ve­ge­te; ka­ši­ka bra­šna; ka­ši­či­ca še­će­ra; ma­lo sir­će­ta; ulje

Sve na­po­me­ne u ve­zi sa cu­špaj­zom od bun­de­ve va­že i ov­de.

Da­kle olju­šte­ne ti­kvi­ce na­ren­da­ti na re­zan­ce, pro­din­sta­ti na ulju luk sa ve­ge­tom, do­da­ti ti­kvi­ce i pred kraj din­sta­nja po­su­ti bra­šno, na­li­ti vo­du i do­da­ti še­ćer. Na kra­ju još ma­lo za­ki­se­li­ti.

Gu­laš-kaj­ga­na s ko­ba­si­ca­ma

Ja­ja – 8 kom; srem­ske ko­ba­si­ce – 250 g; pa­pri­ke ba­bu­re – 2 kom; pa­ra­dajz – 2 kom; lju­ta pa­pri­či­ca – 1 kom; mle­ve­na lju­ta pa­pri­ka; mast; bi­ber; so

Gu­la­ši su bi­li ču­va­ri sta­da na ma­đar­skim pu­sta­ma, i ra­do su spre­ma­li ovu kaj­ga­nu, što je mno­go ka­sni­je i na­zva­na po nji­ma. Po­zna­ti su po to­me, a i po či­ta­vom ni­zu je­la: gu­la­ši­ma (per­kle­ti­ma) od ju­ne­ti­ne, svi­nje­ti­ne, pi­le­ti­ne…

Ko­ba­si­ca (srem­ska u Sre­mu, na­rav­no) ise­če se na ko­lu­to­ve, pa krat­ko pro­pr­ži na ma­sti. Do­da se ba­bu­ra isec­ka­na na re­zan­ce i pa­ra­dajz na kri­ške, pa sve po­bi­be­ri i po­so­li. Pir­ja­ni se ta­ko još de­se­tak mi­nu­ta. Po­tom se do­da­ju umu­će­na ja­ja, pa sve me­ša dok se ja­ja ne is­pr­že.

Go­to­va kaj­ga­ne se uspe u ve­li­ki ta­njir, pa sve za­spe lju­tom mle­ve­nom i sve­žom sec­ka­nom (lju­tom, na­rav­no) pa­pri­kom.

Plje­ska­vi­ce od pa­pri­ka

Dva­de­set ba­bu­ra ili ši­lja; 4 pu­ne ka­ši­ke bra­šna; 1 dl pi­va; 1 ka­ši­ka pre­zli; 3 ja­je­ta; bi­ber; so; ulje

Ni­ko ne­ma li­cen­cu na pa­pri­ke: ni Ni­šli­je, ni Le­skov­ča­ni, ni­ti pak Bu­ga­ri, ia­ko su se pr­vi do­se­ti­li da za­šti­te „svoj“ aj­var. No, šta je tu je. I Nem­ci šti­te svo­ju „šlji­vo­vi­cu“, ali za­to u Sre­mu pa­pri­ka dži­klja na sve stra­ne. Žuta ba­bu­ra, cr­ve­na ši­lja, o som­bor­ki da i ne go­vo­ri­mo.

Pa­pri­ke pre sve­ga va­lja is­pe­ći na plot­ni, olju­šti­ti i što sit­ni­je isec­ka­ti. Do­da­ti 2 ja­je­ta, ka­ši­ku bra­šna, pre­zle, ma­lo bi­be­ra i so­li. Do­bro iz­me­ša­ti i na­pra­vi­ti plje­ska­vi­ce.

Od pi­va, jed­nog ja­je­ta, ostat­ka bra­šna i ma­lo so­li na­pra­vi se ma­sa za po­ho­va­nje, pa u nju uva­lja­ju plje­ska­vi­ce. Ru­me­no se is­pr­že na ulju s obe stra­ne i po­slu­že to­ple.

Gu­šči­ja pa­šte­ta

Gu­šči­ja dži­ge­ri­ca – 600 g; 300 g šam­pi­njo­na; 200 g sve­že sla­ni­ne; 0,5 dl ko­nja­ka; 0,5 dl cr­ve­nog vi­na; 0,5 dl be­log vi­na; so i za­čin­sko bi­lje

Ra­zni su na­či­ni za pri­pre­mu pa­šte­te od gu­šči­je dži­ge­ri­ce. Evo jed­nog voj­vo­đan­skog. DŽi­ge­ri­cu ma­ri­ni­ra­ti 24 sa­ta u ma­ri­na­di od ko­nja­ka, cr­ve­nog i be­log vi­na, pe­čur­ki, so­li i za­čin­skog bi­lja. DŽi­ge­ri­cu iz­va­di­ti iz ma­ri­na­de, ise­ći na koc­ke, a ta­ko­đe i sla­ni­nu. Pro­pr­ži­ti naj­pre sla­ni­nu ta­ko da po­tam­ni, za­tim je iz­va­di­ti, pa na is­toj ma­sti pro­pr­ži­ti dži­ge­ri­cu ta­ko da ne iz­gu­bi bo­ju. Ohla­di­ti, po­so­li­ti, po­bi­be­ri­ti, za­či­ni­ti za­čin­skim bi­ljem. Sve sa­mle­ti 2 pu­ta na ma­ši­ni za mle­ve­nje me­sa, a za­tim do­bro za­me­si­ti s ko­nja­kom i osta­vi­ti po­klo­plje­no na hlad­nom me­stu do slu­že­nja.

Slu­ži se kao po­seb­no je­lo u hlad­nim po­slu­že­nji­ma uz pre­pe­čen hleb i gu­šči­ju mast.

Sa­la­šar­sko pe­če­nje

Ki­lo­gram svinj­skog vra­ta u ko­ma­du; 400 g tr­ga­nja­ca (mli­na­ca); so; bi­ber; ulje

Svinj­ski vrat pre sve­ga po­so­li­ti i po­bi­be­ri­ti, pa na sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti pro­di­mi­ti u pu­šni­ci. U na­u­lje­noj šer­pi se pe­če tri sa­ta na 200 ste­pe­ni, po po­tre­bi do­li­va vo­dom da se ne pre­pe­če.

Me­so iseći na šnic­le, tr­ganj­ce sku­va­ti, pa pro­me­ša­ti sa saf­tom od pe­če­nja i po­slu­ži­ti kao pri­log.

Ni­su ret­ki oni što vi­še uži­va­ju u te­stu no u me­su.

Fle­ki­ce sa slat­kim ku­pu­som

100 g ulja; so; bi­ber; per­šun

Fle­ki­ce oba­ri­ti, a ku­pus ise­ći na re­zan­ce i pro­pr­ži­ti na ulju dok pot­pu­no ne omek­ne, za­či­ni­ti so­lju i bi­be­rom, po­me­ša­ti s ku­va­nim fle­ki­ca­ma. Po­su­ti per­šu­nom pre slu­že­nja.

Slo­vač­ki lip­tov­ski ja­stu­či­ći

Za te­sto: 500 g krom­pi­ra; 125 g oštrog bra­šna tip 400; 100 g me­kog bra­šna tip 400; 3 ka­ši­ke vo­de; 1 žu­man­ce; 25 g gri­za; so. Za fil: 200 g sve­žeg kra­vljeg si­ra; 1 žu­man­ce; bi­ber; luk vla­šac; ma­lo so­li. Za pre­liv: 200 g me­sna­te sla­ni­ne; 3 dl slat­ke pa­vla­ke

Umesiti krom­pir te­sto i na obra­šna­vlje­noj po­vr­ši­ni raz­vi­ti na de­blji­nu od 3-4 mi­li­me­tra. Ise­ći na kva­dra­te ve­li­či­ne 5×5 cen­ti­me­tara. Na sva­ki sta­vi­ti fil od si­ra i vi­lju­škom sti­snu­ti ru­bo­ve. Do­bi­je­ne ja­stu­či­će ku­va­ti u sla­noj klju­ča­loj vo­di oko 10 mi­nu­ta.

Pre­liv na­pra­vi­ti ta­ko što se krat­ko pro­pr­ži sit­no sec­ka­na sla­ni­na i do­da ne­u­tral­na pa­vla­ka, pa se za­li­ju ku­va­ni ja­stu­či­ći.

Ukra­jin­ske pi­ro­ge

Za te­sto: 500 g bra­šna; 10 g so­li; 0,5 dl vo­de; 1 ka­ši­ka ulja.

Za fil: 200 g krom­pi­ra; 30 g cr­nog lu­ka; 50 g sla­ni­ne; 30 g švap­skog si­ra; 10 g so­li; ki­se­la pa­vla­ka

Iz­me­ša­ti bra­šno, do­da­ti so, ulje i vo­du. Kad te­sto bu­de glat­ko, raz­vu­ći na de­blji­nu od 3 mi­li­me­tra; okru­glom mo­dlom va­di­ti pi­ro­ge preč­ni­ka 5 cen­ti­me­tara.

Po­seb­no upr­ži­ti sla­ni­nu i luk, to­me do­da­ti ku­van i iz­gnje­čen krom­pir i sir. Ka­ši­či­com te sme­se fi­lo­va­ti pi­ro­ge. Pre­klo­pi­ti na po­la i pri­ti­snu­ti vi­lju­škom po ivi­ci. Pi­ro­ge ku­va­ti u sla­noj vo­di de­se­tak mi­nu­ta. Ser­vi­ra­ti i pre­li­ti ki­se­lom pa­vla­kom.

Voj­vo­đan­ske kne­dle sa si­rom

Za te­sto: ka­ši­ka ma­sti; 4 ja­je­ta; ma­lo so­li; 500 g švap­skog si­ra; 5 ka­ši­ka bra­šna.

Pre­liv za kne­dle: 4 ka­ši­ke ulja; 2dl ki­se­le pa­vla­ke; 2 ka­ši­ke pre­zli

Pre sve­ga va­lja uvri­ti tri li­tre vo­de s ma­lo so­li, a on­da pri­stu­pi­ti iz­ra­di kne­dli.

Ova­ko: u umu­će­nu mast do­da­ti 4 žu­man­ce­ta, sir, bra­šno i sve do­bro iz­me­ša­ti. Do­da­ti ulu­pan sneg od be­la­na­ca i iz­me­ša­ti ma­su. Od pri­pre­mlje­ne ma­se pra­vi­ti jed­na­ke ma­le kne­dle i ku­va­ti ih u sla­noj vo­di; ku­va­ne iz­va­di­ti i slo­ži­ti u či­ni­ju.

Ta­ko slo­že­ne kne­dle pre­li­ti me­ša­vi­nom ulja i ki­se­le pa­vla­ke, a po­tom po­su­ti pre­zla­ma ko­je su pret­hod­no prop­že­ne na ulju.

Sr­ne­ći per­klet

Sr­ne­ći but – 2 kg; 4 dl cr­ve­nog vi­na; ve­za ze­le­ni; 100 gra­ma sir­će­ta; 1 kg cr­nog lu­ka; 2 ka­ši­ke dže­ma; so; bi­ber; tu­ca­na pa­pri­ka

Op­šte­po­zna­ta stvar je da su Voj­vo­di­na, ali i Srem pre­ko gra­ni­ca, me­sta gde su ču­ve­na lo­vi­šta. Elem, ko ne pam­ti Ka­ra­đor­đe­vo, a i to da su ne­sreć­ne sr­ne ume­le da za­pli­va­ju, pa stig­nu i do ovih kra­je­va gde su ih sa­če­ki­va­li lov­ci, „lov­ci“ još vi­še. Za­to, ko­li­ko je lo­va­ca, to­li­ko je i re­ce­pa­ta za sr­ne­ći pa­pri­kaš. Evo ka­ko to ra­de u „Ze­ki­nom sa­la­šu“.

Sr­ne­ti­nu ski­nu­ti s ko­sti­ju, ise­ći na koc­ke, a po­tom je sta­vi­ti u ma­ri­na­du od sec­ka­nog po­vr­ća, cr­nog vi­na, lo­vo­ra, bi­be­ra u zr­nu, sir­će­ta i vo­de i osta­vi­ti da sto­ji ceo dan (i noć). Iz­va­di­ti me­so iz ma­ri­na­de, krat­ko ga pro­pr­ži­ti, iz­va­di­ti iz šer­pe, pa na toj ma­sno­ći pro­pr­ži­ti cr­ni luk i sit­no sec­ka­no po­vr­će iz ma­ri­na­de. Kad je to up­že­no do­da­ti me­so, pod­li­va­ti ma­ri­na­dom ili fon­dom od ku­va­nih ko­sti­ju ko­je smo iz­va­di­li iz me­sa. Na kra­ju za­či­ni­ti, do­da­ti tu­ca­ne pa­pri­ke i dže­m. Slu­ži­ti uz kne­dle od gri­za ili pa­len­tu.

Kr­če­din­ski od­re­zak

Ram­stek – 800 g, ise­čen na 4 par­če­ta od po 200 g; so; bi­ber;  4 gla­vi­ce cr­nog lu­ka; ma­lo sec­ka­ne sla­ni­ne; sec­ka­na pe­če­na pa­pri­ka; lju­ta pa­pri­či­ca; sec­kan per­šun; ulje; krom­pir za pri­log

Ram­stek do­bro iz­lu­pa­ti, na­tr­lja­ti so­lju i bi­be­rom i is­pe­ći na ro­šti­lju ili ti­ga­nju. Na vru­ćem ulju din­sta­ti luk, sla­ni­nu, pa­pri­ku, pa­pri­či­cu, pa po­su­ti per­šu­nom. U to spu­sti­ti od­re­zak i krč­ka­ti.

Pri­log uz ovo je­lo je se­ljač­ki krom­pir.

Pu­nje­na ro­lo­va­na pat­ka

Mla­da pat­ka; 200 g su­vog vra­ta; 100 g su­ve sla­ni­ne;

200 g pe­ču­ra­ka; 30 g sen­fa;so; bi­ber; ulje

Za ovo je­lo tre­ba ima­ti ve­šti­ne.

Da­kle, pat­ku ot­ko­sti­ti, ali vo­di­ti ra­ču­na da joj ko­žu­ra osta­ne ce­la. Bla­go raz­lu­pa­ti me­so. Po­so­li­ti, po­bi­be­ri­ti i na­ma­za­ti sen­fom. Na sre­di­nu pat­ke sta­vi­ti tan­ko se­čen su­vi vrat i sit­no se­če­ne pe­čur­ke.

Pat­ku uro­lo­va­ti i ta­ko uro­lo­va­nu umo­ta­ti u tan­ke re­žnje­ve sla­ni­ne. Sta­vi­ti je u mre­ži­cu za pe­če­nje. Krat­ko opr­ži­ti na ma­lo ma­sno­će, a po­tom je pe­ći u rer­ni na 180 ste­pe­ni sat i 15 mi­nu­ta uz okre­ta­nje i za­li­va­nje.

Slu­ži se sa so­som od pe­ču­ra­ka, kne­dla­ma od gri­za i ši­ro­kim re­zan­ci­ma.

Gu­ska u vi­nu

Gu­ska od 2 kg; ve­ći ko­mad sla­ni­ne; ka­ši­ka bra­šna; ka­ši­ka ma­sti; 1 gla­vi­ca cr­vog lu­ka; 2 če­na be­log lu­ka; lo­vor; 8 kri­ški hle­ba; 3 cl cr­ve­nog vi­na; ča­ši­ca ko­nja­ka; so; bi­ber

Druk­či­je ne­go što to Fran­cu­zi ku­pa­ju svog pe­tla. Ali, isto ta­ko do­bro, ako ne i bo­lje.

Gu­ska se, pre sve­ga, ise­če na ko­ma­de, po­so­li i po­bi­beri. Sla­ni­na, isec­ka­na na koc­ki­ce pro­pr­ži se na ma­lo ulja, do­da­ju isec­ka­ni be­li i cr­ni luk, pa sve za­jed­no sa ko­ma­di­ma gu­ske pr­ži dok ne po­ru­me­ni. Sma­nji se va­tra, do­da bra­šno, lo­vor, 2,5 de­ci vi­na, ča­ši­ca ko­nja­ka, pa di­na­sta na ume­re­noj tem­pra­tu­ri.

Hle­b još sa­mo tre­ba pro­pr­ži­ti na ulju, po­re­đa­ti na ta­njir, a pre­ko hle­ba sta­vi­ti ko­ma­de go­to­ve gu­šče­ti­ne.U sok od din­sta­nja do­da se pre­o­sta­lo vi­no, pu­sti­ da pro­vri i pre­li­je me­so.

Ri­blji pa­pri­kaš

Ša­ran, a uz to mo­že i ra­zna dru­ga ri­ba – 1,5 kg; 4 gla­vi­ce cr­nog lu­ka ise­če­nog na re­bar­ca; ulje; 2 ka­ši­ke bra­šna; 3 li­sta lo­vo­ra; gla­vi­ca be­log lu­ka sec­ka­nog na krup­no; do­sta bi­be­ra u zr­nu; 1 ka­ši­či­ca lju­te ale­ve pa­pri­ke; 0,5 l be­log vi­na; sok od li­mu­na; 2 dl ku­va­nog pa­ra­daj­za; ve­za sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta; po­la ve­ze sec­ka­nog ce­le­ro­vog li­sta

Ri­bu oči­sti­ti i ise­ći na par­čad. Luk i ce­ler pro­pr­ži­ti na ulju da omek­ša­ju uz za­li­va­nje vo­dom, a po­sle vi­nom. Bra­šno za­mu­ti­ti s ma­lo vo­de, do­da­ti još ma­lo vo­de i do­da­ti luk. Do­da­ti lo­vor, be­li luk, bi­ber, ale­vu pa­pri­ku i vi­no, pa pro­ku­va­ti. U to sta­vi­ti po­so­lje­ne ko­ma­de ri­be pre­li­ve­ne so­kom od li­mu­na i ti­ho ku­va­ti naj­vi­še po­la sa­ta uz bla­go okre­ta­nje po­su­de. On­da pa­ra­dajz i per­šun, pa ku­va­ti još de­se­tak mi­nu­ta.

Šnic­le od spa­na­ća

Po­la ki­le spa­na­ća; 1 šo­lja pi­rin­ča; 2 ja­je­ta; ma­lo bra­šna; bi­ber; per­šun; so; pi­vo

Spa­nać oba­ri­ti, oce­di­ti i sa­mle­ti. Pi­ri­nač sku­va­ti i po­me­ša­ti sa spa­na­ćem, do­da­ti jed­no ja­je, bi­ber, per­šun i ma­lo bra­šna. For­mi­ra­ti šnic­le. Od pi­va, jed­nog ja­je­ta, ostat­ka bra­šna i ma­lo so­li na­pra­vi­ti ma­su, pa u nju uva­lja­ti šnic­le. Ru­me­no is­pr­ži­ti na ulju s obe stra­ne.

Va­lju­ške

Krom­pir – 500 g; bra­šno – 250 g; ka­ši­či­ca mar­ga­ri­na; ka­ši­ka gri­za; po­la ka­ši­ke so­li; 1 ja­je; mar­ga­rin

Va­ljušci se slu­že kao pri­log uz gu­la­še, pa­pri­ka­še, per­kle­te… Mo­že ta­ko, ali mo­že i kao la­ga­no je­lo u sla­noj (sa si­rom) ili slat­koj (sa ora­si­ma i še­će­rom) va­ri­jan­ti.

Krom­pir sku­va­ti u lju­sci, olju­šti­ti, pro­hla­di­ti te pro­pa­si­ra­ti. Do­da­ti griz i bra­šno do mek­šeg te­sta.

Ob­li­ko­va­ti u rol­nu, se­ći i pra­vi­ti va­lju­ške. Ba­ri­ti u ma­lo oso­lje­noj vo­di, oce­di­ti, pa pr­ži­ti sa pre­zla­ma na mar­ga­ri­nu.