Orijentalni kolači – recepti: Slatko, sočno, egzotično

Bilo je tu svega i svačega, pre svega baklava za koje današnja mladež i ne zna: turska (romboidi); pa onda grčka (trouglovi), egipatska (valjci)… šta sve ne. Da, alva i sudžuk; tulumbe i kadaif; sve zaliveno bozom ili limunadom, špricerom od obe.

Ostalo bi to tako i posle revolucije i rata da neki nisu bacili oko na prostor. Prvo je Medžedu u Knez-Mihailovoj napakovana nekakva afera sa švercom mašina za sladoled, pa se tu, gle čuda, uselila jedna državna (čitaj Udbina) firma. Onda je došao zakon o udruženom radu, pa je i »Alhambra«, u Nušićevoj, otišla i ustrupila mesto BIM Slaviji.

Ali, sve je to bilo ništa prema onom što je sledilo devedesetih. Braća Goranci iz (tada još) Ulice generala Ždanova »dobrovoljno« su se vratili u Goru; »Pelivan« iz Ulice 7. jula (oficijelni dvorski liferant ćeten-alve) postao je »kineska radnja«; drugom Gorancu je tri puta bomba eksplodirala u lokalu; šta je sa nebrojenim ostalima… ko zna. Ako je to božanska pravda, i BIM Slavija, a i ona Udbina firma, nestali su. Dvehiljaditih je knjiga (i bukvalno) spala na tri slova.

No, izgleda da ponovo postajemo normalni. U Beogradu je otvoren veliki broj restorana sa orjentalnim kolačima, koji su ovde doneli baklave kakve ni najmaštovitiji ne mogu da zamisle: sa orasima, bademima, pistaćima, čokoladom; suve ili sočne; kadaif na isto toliko načina; čeka još neku mašinu pa da stignu i tulumbe.

Samo jedna zamerka: nema boze i limunade. Valjda je to otišlo, zajedno sa kabezom i klakerom u neravnopravnoj borbi sa koka/pepsi-kolom.

A jedan moj školski drugar (Nino, odnosno Žile) posle mnogo decenija, došao je iz Montreala, pa se raspituje za bozu i limunadu. Šta da mu kažem?

Suva ba­kla­va

Ko­re za pi­tu – 750 g; ora­si – 500 g; su­vo gro­žđe – 100 g; še­ćer – 250 g; ci­met, ulje

Na po­čet­ku da raš­či­sti­mo jed­nu stvar: »slat­ka pi­ta ko­ja se pe­če u tep­si­ji, a pra­vi se od tan­kih juf­ki, do 70 juf­ki u jed­noj tep­si­ji« (dva­de­se­tak re­či) Tur­ci su za­me­ni­li sa­mo jed­nom. Ba­kla­va!

Su­va je kao što joj ime ka­zu­je, ali kao i ve­ći­na slat­kih pi­ta po­sna što se iz na­zi­va ne mo­že za­klju­či­ti. Naj­u­ku­sni­ja je po­sle če­ti­ri-pet da­na kad od­sto­ji, ali to se du­go ni­je pro­ve­ra­va­lo.

Če­tvrt ki­le ora­ha va­lja sa­mle­ti na ma­ši­ni, a još to­li­ko isec­ka­ti krup­no. Ora­si se po­me­ša­ju pa im se do­da­ju če­ti­ri ka­ši­ke še­će­ra, pre­gršt su­voga gro­žđa, sve za­spe mle­ve­nim ci­me­tom i po­me­ša.

Pre­ko na­u­lje­nog ple­ha ras­pro­stre se tan­ka ko­ra za pi­tu, po­pr­ska zej­ti­nom pa na­ba­ci dru­ga ko­ra. Ova se po­pr­ska to­plom vo­dom, pa se pre­ko sa­spe ne­ko­li­ko ka­ši­ka fi­la.

On­da re­dom: ko­ra, fil, ko­ra, fil… za kraj opet dve ko­re.

Pre pe­če­nja oštrim no­žem se u ple­hu ise­ku ko­ma­di po vo­lji i iz­bo­ru: kva­dra­ti, tro­u­glo­vi, rom­bo­vi…

Pe­če se na oko 250 ste­pe­ni bar po­la sa­ta, pa u sva­kom slu­ča­ju ohla­di i sa­ču­va ne­tak­nu­ta bar je­dan dan.

Be­o­grad­ska ba­kla­va

Ko­re za pi­tu – 750 g; ba­dem – 500 g; še­ćer – 250 g; is­to­pljen pu­ter – 125 g; li­mun – 1 kom; ci­met; še­ćer­ni si­rup

„… A tek raj­sko na­se­lje Be­o­grad! Ba­kla­vu ka­kvu smo je­li na be­o­grad­skim go­zba­ma ni­smo za­i­sta ni­gdje vi­dje­li. Ni u Ru­me­li­ji, ni u Ara­bi­ji, ni­ti u Per­si­ji. Ve­li­ka je kao to­čak od ko­la, a sa­vi­je­na je od hi­lja­du juf­ki. Raz­vi­je­na je od ne­še­ste i či­stog bi­je­log bra­šna sa mla­dim ma­slom i ba­de­mi­ma ta­ko da bu­de vr­lo slat­ka, ve­li­ka i krh­ka…’’ – pi­sao je ču­ve­ni pu­to­pi­sac Evli­ja Če­le­bi­ja u pr­voj po­lo­vi­ni 17 ve­ka ka­da je po­ho­dio na­šu pre­sto­ni­cu.

Gde li se u na­stu­pu sto­le­ća iz­gu­bi­la ve­šti­na pri­pre­me ove ba­kla­ve, ka­ko li su je za­me­ni­le ne­ke dru­ge ras­ko­šni­je i da­le­ko sku­plje po­sla­sti­ce mo­že­mo sa­mo da na­ga­đa­mo.

Kao što na­ga­đa­mo da li je re­cept što sle­di onaj pra­vi, onaj „ka­kav za­i­sta ni­smo ni­gdje vi­dje­li“.

Ali, da bi ba­kla­va bi­la krh­ka, ko­re tre­ba pa­za­ri­ti kod tet­ka Vu­ke na Baj­l­onije­voj pi­ja­ci. Naj­bo­lje.

Če­tvrt ki­la ba­de­ma va­lja sa­mle­ti na ma­ši­ni, a ša­ku isec­ka­ti krup­no. Ora­si se po­me­ša­ju pa im se do­da­ju če­ti­ri ka­ši­ke še­će­ra, a sve za­spe mle­ve­nim ci­me­tom i po­me­ša.

Pre­ko na­u­lje­nog ple­ha ras­pro­stre se tan­ka ko­ra za pi­tu, po­pr­ska is­to­plje­nim pu­te­rom pa na­ba­ci dru­ga ko­ra. Ova se po­pr­ska to­plom vo­dom, pa se pre­ko sa­spe ne­ko­li­ko ka­ši­ka fi­la.

On­da re­dom: ko­ra, fil, ko­ra, fil… za kraj opet dve ko­re.

Pre pe­če­nja oštrim no­žem se u ple­hu ise­ku ko­ma­di kao rom­bo­vi. Pe­če se na oko 250 ste­pe­ni bar po­la sa­ta, a za to vre­me pri­pre­mi pre­liv.

U šer­pu se uspu dve šo­lje vo­de i tri fr­ta­lja šo­lje še­će­ra. Je­dan li­mun se ise­če na tan­ke ko­lu­to­ve, pa i to uba­ci u šer­pu. Ku­va se dok se ne do­bi­je po­gust šer­bet.

Ka­da je ko­lač u rer­ni pe­čen, još vruć se za­li­je onim še­ćer­nim si­ru­pom, pa još sa­mo do­bro ohla­di.

Ma­ke­don­ska ba­kla­va

Ko­re za ba­kla­vu – 750 g; orah – 350 gr; le­šnik – 200 g; mle­ve­ni keks – 200 g; pše­nič­ni griz – 100 g; ko­ko­so­vo bra­šno – 150 g; gu­stin – 50 g; ci­met; mar­ga­rin – 350 g; ulje;. Za si­rup: 1,5 kg še­će­ra; 1 ke­si­ca va­ni­lin še­će­ra; 1,5 l vo­de

Ma­ke­don­ke pre sve­ga pri­pre­me sa­stoj­ke: keks isit­ne okla­gi­jom ili sa­melju i do­da­ju ci­met; isit­ne ora­he i le­šni­ke, pro­pr­že griz na ma­lo ot­plje­nog mar­ga­ri­na, po­me­ša­ju ko­ko­so­vo bra­šno sa gu­sti­nom.

Oto­pi se po­la mar­ga­ri­na sa ča­ši­com (0,5 dl) ulja. Ovom ma­sno­ćom pre­li­je se sva­ka ko­ra za vre­me sla­ga­nja pi­te u rol­ni­ce. Za sva­ku rol­ni­ci idu po če­ti­ri ko­re. Ako, pak, ne­ko vo­li ta­nje ko­ma­de, sma­nji broj ko­ra na tri.

Na sva­ku ko­ru si­pa se ma­la ko­li­či­na ma­sno­će. Bit­no: vr­ho­vi­ma pr­sti­ju za­hva­ta se od sme­se s ko­ko­so­vim bra­šnom i gu­sti­nom i si­pa pre­ko sva­ke ko­re. Ova sme­sa po­ma­že da se ko­re odva­ja­ju jed­na od dru­ge, a ko­kos da­je po­se­ban mi­ris.

Ta­ko­đe na sva­ku ko­ru ide ma­la ko­li­či­na gri­za – vr­ho­vi­ma pr­sti­ju se za­hva­ti i si­pa pre­ko ko­re na 5-7 cm od ru­ba če­tvr­te ko­re. Pr­vo ide keks, pa ora­si, pa ve­li­ka ka­ši­ka isit­nje­nih le­šni­ka. On­da još po ka­ši­ka oto­plje­nog mar­ga­ri­na pre­ko fi­la ka­ko ne bi is­pa­da­li sa­stoj­ci pri­li­kom ro­la­nja. Sva­ki ro­lat ise­če se na 6-7 ko­ma­da.

On­da si­rup: še­ćer i vo­du sta­vi­te na rin­glu i me­šaj­te dok se se­ćer do­bro ne ras­tvo­ri. Ku­va se na ume­re­noj va­tri. Pre kra­ja ku­va­nja do­da­je se va­ni­lin se­ćer i sok od li­mu­na. Gu­sti­na si­ru­pa je vr­lo bit­na, ne sme bi­ti ni pre­vi­še gust ni­ti pre­vi­še te­čan. Is­pro­baj­te na tac­ni, si­rup se ne sme raz­li­va­ti.

Za­li­va­nje ide ta­ko da ba­kla­va mo­ra bi­ti ohla­đe­na, a si­rup vruć. Još mo­ra da od­sto­ji 24 sa­ta.

Bo­san­ska kaj­mak-ba­kla­va

Juf­ke: bra­šno – 1 kg; pu­ter – 250 g; žu­man­ce – 1 kom. (Ko ne bi da raz­vi­ja te­sto, ku­pi ko­re za ba­kla­vu – 750 g). Fil: ja­ja – 4 kom; med – 4 ka­ši­ke; slat­ki kaj­mak – 300 g; ba­dem – 100 g. Za si­rup: še­ćer – 1 kg; li­mu­nov sok

Naj­te­že je na­ba­vi­ti sla­dak (ne­slan) kaj­mak. Za­to va­lja ima­ti pro­ve­re­nog pro­iz­vo­đa­ča ko­ji ne­će ža­li­ti tru­da da za sta­ru mu­šte­ri­ju pri­pre­mi ne­što po­seb­no. Da­kle, to smo re­ši­li.

Sa­da fil: pre sve­ga se umu­te žu­man­ca, pa ume­ša­ju med i kaj­mak, a on­da i u sneg pre­tvo­re­na be­lan­ca. Na kra­ju i mle­ve­ni ba­de­mi. U na­ma­šće­nu tep­si­ju slo­že se če­ti­ri ko­re, sva­ka na­ma­že ras­to­plje­nim pu­te­rom, pa po­sled­nja pre­li­je fi­lom. Ta­ko dok se ne utro­še sve ko­re i sav fil.

De­se­tak mi­nu­ta sve se pe­če na ja­koj va­tri (200 – 250 ste­pe­ni), a on­da va­tra sma­nji na 150 – 175 ste­pe­ni i pe­če još oko po­la sa­ta. Za to vre­me pri­pre­mi se si­rup: še­ćer se ras­to­pi u vo­di, sku­va i uba­ci li­mu­nov sok. Pe­če­na ba­kla­va se iz­re­že na rom­bo­ve, za­li­je si­ru­pom, pa vra­ti u is­klju­če­nu (ali još to­plu) rer­nu, pa sve do ju­tra osta­vi da se la­ga­no hla­di.

Đul-pi­ta od ora­ha

Bra­šno – 300 g; pu­ter – 125 g; orah – 100 g; su­vo gro­žđe – 250 g; ulje; ja­je; li­mun; gu­stin; še­ćer­ni si­rup

Đul-pi­ta ili pi­ta ru­ži­ca zo­ve se ta­ko jer ko­ma­di neo­do­lji­vo pod­se­ća­ju na ras­cve­ta­ni cvet. Ako se ima u vi­du da su u kra­je­vi­ma oda­kle su nam sti­gle ove po­sla­sti­ce iz­mi­sli­li i slat­ko od maj­ske ru­že, čaj (đul-šer­be), ra­tluk s ru­žom… o mi­ri­su i da ne go­vo­ri­mo, ja­sno je ko­li­ko je ru­ža va­žna, ne sa­mo kao sim­bol.

Elem, od bra­šna, ulja, ja­je­ta, ma­lo so­li i dve ča­še vo­de, za­me­si se te­sto. Raz­de­li se na četiri de­la (lop­ti­ce) i osta­vi da se od­mo­ri. Od lop­ti­ca va­lja raz­vi­ti če­ti­ri juf­ke ko­je tre­ba po­su­ti gu­sti­nom i slo­ži­ti jed­nu na dru­gu. Raz­vi­je­ne juf­ke po­pr­ska­ju se is­to­plje­nim pu­te­rom, za­spu isec­ka­nim ora­si­ma i su­vim gro­žđi­ca­ma. Sro­la­ju se da li­če na okla­gi­ju, pa ise­ku ru­ži­ce ši­ro­ke dva cen­ti­me­tra. Ova­ko spljo­šte­ne po­re­đa­ju se u pleh, stan­dard­no is­pe­ku, a od še­će­ra, vo­de i li­mu­no­vog so­ka na­pra­vi si­rup što se pre­li­je pre­ko pe­če­nih ru­ži­ca i osta­vi da se ohla­di.

Ma­kov­ska ba­kla­va

Ja­ja – 5 kom; še­ćer – 800 g; jo­gurt – 200 g; zej­tin – 2 dl; mle­ve­ni mak – 300 g; pra­šak za pe­ci­vo – 2 ke­si­ce; li­mun – 1 kom

Za ovu ba­kla­vu pr­vo va­lja ulu­pa­ti be­lan­ca od pet ja­ja, pa u šne do­da­ti dve jo­gurt­ske ča­še še­će­ra, žu­man­ca, dve ča­še jo­gur­ta i isto to­li­ko zej­ti­na. Uba­ce se i dve ke­si­ce pra­ška za pe­ci­vo pa sve do­bro pro­me­ša. Iz­dvo­ji se ča­ša i po ove sme­še i osta­vi na stra­nu, a u osta­tak se do­da tri­sta gra­ma mle­ve­nog ma­ka.

U na­u­lje­ni pleh se re­đa po­la ki­la tan­kih ko­ra (ko­ra-zej­tin-ko­ra), fil, ko­re, fil… na­rav­no ko­re za kraj.

Sve se, dok je još sve­že ise­če na že­lje­ne ob­li­ke, pa za­li­je onom jed­nom i po ča­šom od­va­đe­ne sme­se. Pe­če se u rer­ni na bla­goj va­tri (150 ste­pe­ni) po­la sa­ta, pa se osta­vi da se ohla­di.

Za to vre­me na­pra­vi se šer­bet od dve ča­še vo­de, isto to­li­ko še­će­ra i so­kom od jed­nog li­mu­na. Hlad­ne ba­kla­ve pre­li­va­ju se vru­ćim šer­be­tom pa sve po­no­vo osta­vi da se do­bro ohla­di.

Bun­de­va­ra a la ba­kla­va

Bun­de­va – 2 kg; še­ćer 500 g; ko­re za pi­tu – 750 g; li­mun – 1 kom; ulje; ci­met

Ova pi­ta će ne­ko­ga pod­se­ti­ti na obič­nu bun­de­va­ru, ne­ko­ga na obič­nu ba­kla­vu, a tre­ći će mi­sli­ti da je ukus naj­bli­ži uku­su – krem­pi­te.

Dva ki­la bun­de­ve se iz­ren­da­ju i ume­ša­ju sa če­tvrt ki­le še­će­ra. Krč­ka se na ti­hoj va­tri dok se ma­sa ne zgu­sne, a da ne za­go­ri. On­da se po uku­su do­da mle­ve­nog ci­me­ta.

Na­u­lji se pleh, pa po­lo­ži jed­na tan­ka ko­ra. Po­pr­ska se zej­ti­nom, pa po­sta­vi i dru­ga. On­da onaj krem od bun­de­ve. Opet dve ko­re, pa krem, pa ko­re… dok ima.

Ise­če se u ple­hu pa pe­če re­gu­lar­no.

Za pre­liv se pra­vi šer­bet od ča­še vo­de i ča­še še­će­ra u ko­ji je isec­kan li­mun na tan­ke kru­ži­će. Vruć pre­liv na vru­ću pi­tu.

Tep­se­šti­ja

Ulje – 1 l; še­ćer – 1 kg; bra­šno – 1,5 kg; ora­si – 250 g; li­mun

Ko vo­li ba­kla­ve, a ta­kvih ima još od onog do­ba, za­do­volj­stvo na­la­zi i u tep­se­šti­ji.

U li­tar za­gre­ja­nog zej­ti­na uspe se šo­lja še­će­ra, pa pr­ži dok še­ćer ne poč­ne da cr­ve­ni. On­da se do­da šo­lja vo­de, pa sve ski­ne s va­tre. U ovo se ume­ša još ki­lo i po bra­šna i če­tvrt ki­le isec­ka­nih ora­ha. Sve se do­bro pro­me­ša i uli­je u tep­si­ju. Iz­rav­na se ka­ko tre­ba, pa ta­ko sve­že ise­če na rom­bo­ve. Uba­ci se u rer­nu za­gre­ja­nu na 225 ste­pe­ni i pe­če dok ne do­bi­je le­pu ru­me­nu bo­ju.

Dok se to pe­če u rer­ni, na plot­ni se pri­pre­mi pre­liv: u šer­pu se uspu dve šo­lje vo­de i tri fr­ta­lja šo­lje še­će­ra. Je­dan li­mun se ise­če na tan­ke ko­lu­to­ve, pa i to uba­ci u šer­pu. Ku­va se dok se ne do­bi­je po­gust šer­bet.

Ka­da je ko­lač u rer­ni pe­čen, još vruć se za­li­je onim še­ćer­nim si­ru­pom, pa još sa­mo do­bro ohla­di.

Tu­lum­be

Bra­šno (250 g oštrog i 250 g me­kog) – 500 g; ja­ja – 5 kom; mle­ko – 1 l; ulje; so; še­ćer. Za pre­liv: 1,5 kg še­će­ra, ½ l vo­de, 2 li­mu­na

Te­ško za ve­ro­va­nje, ali isti­ni­to: tu­lum­ba je reč ita­li­jan­skog po­re­kla za šmrk ko­jim se cr­pi vo­da ili ga­si po­žar. Za­to, za tu­lum­be je neo­p­hod­no ima­ti od­go­va­ra­ju­ći šmrk: spe­ci­jal­ni špric, na­lik na onaj za će­va­pe. Ali, iz­re­ckan ta­ko da tu­lum­be li­če na se­be (da ima­ju uz­du­žne štraf­te) a ne, na pri­mer, ur­ma­ši­ce.

Da­kle, mle­ko se sku­va sa še­će­rom i ma­lo so­li. Ka­da je go­to­vo ume­ša se po­la­ko bra­šno, vra­ti na va­tru i me­ša dok te­sto ne poč­ne da se odva­ja od šer­pe.

Ja­ja se po­seb­no umu­te (pr­vo be­lan­ca u šne, pa on­da žu­man­ca jed­no po jed­no) i do­da­ju u ovu ma­su. Po­me­nu­tim »šmr­kom« pra­ve se tu­lum­be ve­li­či­ne šest cm. Pr­že se u pu­no ma­sno­će i još vru­će sta­vlja­ju u ohla­đen pre­liv. Na kra­ju se sve ukra­si kri­ška­ma li­mu­na.

Ur­ma­ši­ce/ta­tli­je

Bra­šno – 500 g; pu­ter – 500 g; ki­se­lo mle­ko (ili jo­gurt) – 2 dl; ja­ja – 2 kom; še­ćer – 600 g; li­mun – 2 kom; orah – 100 g; ka­ran­fi­lić – 3 kom. Za pre­liv: 1,5 kg še­će­ra, ½ l vo­de, 2 li­mu­na. Za ta­tli­je: mle­ve­ni ora­si – 250 g; še­ćer – 250 g

Ure­ma­ši­ce, slič­nog uku­sa kao tu­lum­be, lak­še se pra­ve. Ako ni zbog če­ga dru­gog, ne­ma tra­ga­nja za na­bav­kom špri­ca, a ne­ma ni pr­že­nja. Sve što tre­ba ura­di­će vred­ne ru­ke do­ma­ći­ce i – rer­na.

U van­gli se sa­mo iz­me­ša pu­ter, do­da ki­se­lo mle­ko (ili jo­gurt) i dva žu­man­ce­ta. Sve se do­bro umu­ti. Do­da se bra­šno i iz­ra­di te­sto. Na da­sci se test­po ob­li­ku­je u ur­ma­ši­ce: ko­ma­de elip­sa­stog ob­li­ka, de­blji­ne je­dan do dva cen­ti­me­tra, ve­li­či­ne de­či­je ša­ke. Na sre­di­nu sva­kog ko­la­ča sta­vi se po­lut­ka ora­ha, bla­go po­bra­šnja­vi, pa sta­vi u na­u­lje­nu tep­si­ju.

Pe­če se na ja­koj va­tri 30 mi­nu­ta, pa za­li­je še­ćer­nim si­ru­pom (kao za tu­lum­be) i ohla­di.

Ta­tli­je su isto to, ali du­plo ve­će. Fil od mle­ve­nih i za­še­će­re­nih ora­ha se u dve ur­ma­ši­ce spa­ku­je kao plje­ska­vi­ca u le­pi­nji. Da­lje je sve isto: is­pe­če se, za­li­je si­ru­pom i ohla­di.

Ka­da­if

Me­ko bra­šno – 500 g; oštro bra­šno – 250 g; ja­ja – 3 kom; mle­ve­ni ora­si ili ba­de­mi – 300 g; še­ćer – 500 g; pu­ter – 150 g; li­mun – 1 kom; va­ni­la – 1 šip­ka; so

Naj­ve­ći po­sao je pri­pre­ma re­za­na­ca ko­ji će tek po­sta­ti ka­da­if. U po­sled­nje vre­me do­ma­ći­ce su oslo­bo­đe­ne ove mu­ke jer se na pi­ja­ca­ma (a i u onim pre­o­sta­lim ori­jen­tal­nim po­sla­sti­čar­ni­ca­ma) mo­že na­ba­vi­ti te­sto ko­je sa­mo va­lja za­sla­di­ti. No, ov­de evo tra­di­ci­o­nal­nog re­cep­ta.

Bra­šno sa žu­man­ci­ma se za­me­si u te­sto, pa osta­vi da se ma­lo od­mo­ri. Na­pra­ve se tan­ke ko­re što se pro­su­še, sa­vi­ju u rol­ne pa ise­ku re­zan­ci. Da­kle, tu su re­zan­ci (pra­vlje­ni ili ku­plje­ni). Sa­da ih va­lja oba­ri­ti u po­so­lje­noj vo­di, pro­ce­di­ti i osta­vi­ti na či­stom stol­nja­ku da se osu­še.

Od ora­ha, od­no­sno ba­de­ma, ma­lo še­će­ra i po­la ko­li­či­ne pu­te­ra na­pra­vi se na­dev ko­jim se za­spe ka­da­if. U du­bljoj tep­si­ji re­đa se: sloj ka­da­i­fa, sloj na­de­va… ta­ko dok se ne utro­ši sav ma­te­ri­jal. Na vr­hu mo­ra bi­ti ka­da­if što se za­li­je pre­o­sta­lim pu­te­rom. Pe­če se stan­dard­no, a za to vre­me na­pra­vi šer­bet (ni pre­vi­špe re­dak, ali ni pre­vi­še gust) ko­jim se za­li­je pe­če­ni ka­da­if što se vra­ti u rer­nu da se sa­mo ma­lo za­pe­če.

Naj­bo­lje je osta­vi­ti pre­ko no­ći da se la­ga­no ohla­di, pa slu­žiti tek su­tra­dan.

Tu­fa­hi­je

Ja­bu­ke – 4 kom; li­mun – 1 kom; pu­ter – 50 g;

orah ili ba­dem – 250 g; ja­ja (be­lan­ce) – 1 kom;

mle­ve­na ka­fa; še­ćer­ni si­rup; šlag

Ja­bu­ke (ki­se­le) va­lja oči­sti­ti, iz­du­bi­ti da se od­stra­ne se­men­ke pa bla­go po­pr­ska­ti li­mu­no­vim so­kom, a osta­tak li­mu­na olju­šti­ti i uba­ci­ti u vo­du što tre­ba da pro­vri. Tu se sku­va­ju ja­bu­ke što se osta­ve da če­ka­ju da­lje.

Da­lje je na­dev: pu­ter va­lja umu­ti­ti, do­da­tiu mle­ve­ne ora­he ili ba­dem, on­da pr­sto­hvat mle­ve­ne ka­fe, još i šne od jed­nog be­lan­ca. Na­pra­vi se ujed­na­če­na ma­sa, na­pu­ne ja­bu­ke ko­je se pre­li­ju slat­kim si­ru­pom i ukra­se šla­gom.

Še­ćer­ni šok: na kra­ju se sve ukra­si vi­šnjom ili tre­šnjom iz slat­ka.

Obič­na al­va

Ulje – 4 ka­ši­ke; oštro bra­šno – 4 ka­ši­ke;

še­ćer – 500 g; po uku­su čo­ko­la­da ili mle­ve­ni ora­si

Ni­šta lep­še i jev­ti­ni­je od al­ve. Ni jed­no­stav­ni­je. A tro­ši se k’o al­va.

U šer­pi se do­bro ugre­ju če­ti­ri ka­ši­ke zej­ti­na, pa na to­me is­pr­že če­ti­ri ka­ši­ke oštrog pše­nič­nog bra­šna dok ne pro­me­ni bo­ju: da po­sta­ne sme­đe. Do­da se vo­da, ali da osta­ne gu­sto, pa ku­va uz ne­pre­sta­no me­ša­nje. Ovoj ko­li­či­ni va­lja još po­la ki­la še­će­ra što po­sle sa­mo tre­ba sa­su­ti u ka­lup da se ohla­di i stvrd­ne.

Ko vo­li ara­be­ske od čo­ko­la­de do­da ma­lo ras­to­plje­ne čo­ko­la­de pa sa­mo ovlaš pro­me­ša da sve osta­ne u dve bo­je. Ko bi da na­pra­vi luk­su­znu al­vu, još to­plu je va­lja u sec­ka­ne ora­he.