Pivska trpeza – recepti: Samo za gurmane

Ma koliko to izgledalo neverovatno, pivo je takođe i sastojak za čorbe, čak i neke torte. Sledi uputstvo, naravno.

Sada nešto drugo: iako izbor jela za čije spremanje se koristi pivo nije, ruku na srce, impozantan, impozantan je spisak jela koja bez piva prosto ne idu. Zato svaka pivnica što drži do sebe na repertoaru ima razne vrste kobasica (verovali ili ne najbolje srpske kobasice, uz pivo, jeo sam u Beču; uvek su bili bolji kobasičari od nas), dimljeno svinjsko meso što se proteže od špic rebara, preko mesnate slanine, sve do kolenice ili butkice. Samo obareno, pa posluženo uz senf ili ren, a zaliveno pivom.

Još nešto: pravo otkrovenje za gurmane bila je pojava pilećih krilaca na žaru.

Onda su i trgovci to shvatili, pa od vascelog pileta, krilca ispadaju najskuplja (kad se odbiju kosti), ali to nije pokolebalo pivopije. Čak i kada je »pile« već snelo neko jaje, smislili su šta će: krilca se obare s malo sode bikarbone, a onda bace na žar da bi sve bilo potaman. Zabava u prirodi, kao i pivo samo, letnja je rabota.

Dakle, ovo je, ili nam upravo predstoji, vreme piva. Ako ne verujete, pitajte bilo koju pivaru: dnevna produkcija meri se milionima. Pivo se pije u baštama, u kućama, ispred seoskih prodavnica ono je obavezan dekor.

Naravno, sve je to zbog zdravlja: vitamina B što je opštepoznato.

Bu­ko­va­če u pi­vu

Bu­ko­va­če – 500 g; cr­ni luk – 3 gla­vi­ce; be­li bi­ber; pi­vo – 2 dl; per­šu­nov list

Po­la ki­lo­gra­ma glji­va va­lja ise­ći na re­zan­ce, pa ih osta­vi­ti da sa­če­ka­ju pri­god­nu pod­lo­gu. A to su tri gla­vi­ce cr­nog lu­ka, sit­no isec­ka­ne, po­so­lje­ne pa iz­din­sta­ne dok ni­su smek­ša­le i za­ca­kli­le se.

Kad je luk ova­ko pri­pre­mljen, spre­man je da se po­me­ša s pe­čur­ka­ma, za­či­ni mle­ve­nim be­lim bi­be­rom i ča­šom pi­va. Krč­ka se u ot­klo­plje­nom su­du dok se ne zgu­sne, a na kra­ju po­spe ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta.

Op­šte­po­zna­to pra­vi­lo i ovom pri­li­kom na­la­že da pi­vo tro­še­no u ku­va­nju, tre­ba uz je­lo po­pi­ti do kra­ja, jer ne va­lja da sto­ji u otvo­re­noj bo­ci.

Je­zik u piv­skom so­su

Ju­ne­ći je­zik – 1 kg; lor­ber; bi­ber u zr­nu; so; ulje; bra­šno; cr­no pi­vo – 2 dl; krom­pir za pri­log; list per­šu­na

Ko će ga zna­ti za­što se je­zik ra­ču­na u iz­nu­tri­ce. Jer, em je to kr­ti­na, da­kle me­so, em se kod ne­kih vr­sta to pr­vo pri­me­ti.

Ovom di­le­mom nek se ba­ve za­lud­ni, a mi da na­ba­vi­mo je­dan ove­ći ju­ne­ći je­zik. Da ga do­bro ope­re­mo, ne­ko­li­ko pu­ta u hlad­noj vo­di, pa utu­ri­mo u Pa­pe­nov lo­nac, sve sa ka­ši­či­com so­li, dva li­sta lor­be­ra i de­se­tak zr­na bi­be­ra. Na­rav­no, sve se na­li­je vo­dom pa ku­va sat do sat i po.

Kad je ven­til pre­stao da pu­šta pa­ru, lo­nac se otvo­ri, je­zik iz­va­di, olju­šti pa ise­če po­pre­ko na ko­ma­de de­blji­ne pr­sta. Vo­da u ko­joj se ku­vao ni­po­što se ne ba­ca, jer je neo­p­hod­na za sos.

U po­god­noj šer­pi, na ma­lo zej­ti­na pro­pr­ži se ka­ši­ka bra­šna pa po­la­ko, pa­ze­ći da se ne zgru­dva, na­li­va ona još vru­ća pro­ce­đe­na su­pa od je­zi­ka. Uz nju i ča­ša cr­nog pi­va. Kad je sos po­stao gust ono­li­ko ko­li­ko do­ma­ćin vo­li, za­či­ni se ka­ši­či­com tu­ca­nog be­log bi­be­ra. Sve se pu­sti da još ma­lo pro­ku­va.

U ve­li­koj či­ni­ji, gde su re­žnje­vi je­zi­ka već po­re­đa­ni, a isto ta­ko i ku­va­ni krom­pir što le­po pa­su­je kao pri­log, sve se pre­li­je so­som, za­pra­ši sec­ka­nim li­stom per­šu­na, pa kon­zu­mi­ra uz ono cr­no pi­vo ko­je se ko­ri­sti­lo i za ku­va­nje.

Za­pe­če­ni pra­zi­luk

Pra­zi­luk, be­li deo – 500 g; me­sna­ta sla­ni­na – 200 g; ja­ja – 2 ko­ma­da; pa­vla­ka – 2 dl; pi­vo – 2 dl; ulje; bi­ber; so

Pra­zi­luk je bilj­ka čud­no­va­ta: mo­že da bu­de do­bar za­čin, a bi­va i glav­no je­lo. Ova­ko.

Od po­la ki­lo­gra­ma pra­zi­lu­ka se iz­dvo­je sa­mo be­li de­lo­vi (ze­le­ni se osta­ve, na pri­mer, za čor­bu ili pi­lav), oči­ste i ope­ru, pa po­pre­ko ise­ku na du­ži­nu od de­se­tak cen­ti­me­tra. On­da se sva­ki ko­mad ra­se­če i uz­duž napo­la.

U na­u­lje­nu šer­pu se po­re­đa­ju ko­ma­di pra­zi­lu­ka, po­so­le, pa na­li­ju ča­šom pi­va i po­klo­pe da se ukrč­ka­ju u pa­ri.

Pri­pre­mi se i ka­kvo đu­ve­če, su­va me­sna­ta sla­ni­na ise­če na tan­ke re­žnje­ve, ko­li­ko da po­kri­ju dno đu­ve­ča. Pre­ko sla­ni­ne se po­re­đa­ju šta­pi­ći din­sta­nog pra­zi­lu­ka, sve se do­bro za­bi­be­ri, a od­o­zgo po­no­vo pre­kri­je re­žnje­vi­ma su­ve sla­ni­ne.

Pe­če se u rer­ni dok se sla­ni­na ne is­pe­če, a pred kraj se sve za­li­je jed­nom ča­šom ki­se­le pa­vla­ke umu­će­ne s dva ja­je­ta.

Pi­le­ti­na or­li

Pi­le­ći fi­le – 500 g; ja­ja – 2 kom; bra­šno; pi­vo; ulje; ve­ge­ta

Or­li je­ste ae­ro­drom po­red Pa­ri­za. Ali, or­li je­ste i na­čin po­ho­va­nja. Da­kle, ono što su maj­sto­ri var­ja­če (znat­no pre bra­će Rajt) iz­mi­sli­li je­ste to da ovog po­ho­va­nja bez pi­va – ne­ma.

No, pre sve­ga va­lja pri­pre­mi­ti me­so. Fi­le bez ko­sti­ju i ko­žu­ri­ca va­lja ise­ći na ko­ma­di­će ve­li­či­ne do­mi­ne, uva­lja­ti u ve­ge­tu, pa osta­vi­ti u ka­kvoj či­ni­ji da sa­če­ka­ju da­lje. U dru­goj či­ni­ji umu­te se be­lan­ca, po­la­ko do­da­ju žu­man­ca, pa ume­ša s bra­šnom i pi­vom. Sme­sa mo­ra da bu­de ne­što gu­šća ne­go za obič­ne pa­la­čin­ke.

Ona­mo se, u du­bo­kom ti­ga­nju, za­gre­je ulje da bu­de vre­lo. »D­o­mi­ne« se po­ta­pa­ju u sme­su za po­ho­va­nje, pa pr­že sve­ga ne­ko­li­ko mi­nu­ta s jed­ne, isto to­li­ko i s dru­ge stra­ne. Da sve do­bi­je bo­ju sta­r­og zla­ta. Ta­njir u ko­jem će se po­slu­ži­ti po­kri­je se sal­ve­ta­ma (da upi­ju vi­šak ma­sno­će), po­re­đa­ju ko­ma­di pi­le­ti­ne, one sal­ve­te kad je sve go­to­vo iz­va­de i ba­ce, a po­ho­va­no me­so po­slu­ži sa ma­jo­ne­zom, re­mu­la­dom ili ka­kvim slič­nim ma­jo­ne­znim so­som.

Na­zim­če s po­vr­ćem

Pra­se­ći ko­tle­ti – 2 kg; krom­pir – 2 kg; šar­ga­re­pa – 100 g; per­šun – 100 g; cr­ni luk – 100 g; pi­vo – 2 dl; lor­ber; bi­ber; be­li luk; so

Za pri­pre­mu ovog spe­ci­ja­li­te­ta va­lja na­ba­vi­ti ko­tle­te od na­zim­če­ta – pra­se­ta te­ži­ne 40 do 50 ki­lo­gra­ma što se pro­da­je sve sa sla­ni­nom i ko­žom. Ko­tle­ti se on­da ise­ku, kao i ma­to­re kr­me­na­dle, pa osta­ve da sa­če­ka­ju da­lje.

Da­lje va­lja ima­ri ve­li­ki lo­nac, ama naj­ve­ći za špo­ret, sa po­klop­cem ko­ji do­bro dih­tu­je. Na dnu se na­pra­vi (od ko­ma­di­ća dr­ve­ta ili var­ja­ča) gu­sta dr­ve­na re­šet­ka, ko­jom se po­kri­je dno.

Me­so je več ise­če­no, krom­pir se uče­tvo­ri, šar­ga­re­pa i luk ta­ko­đe ise­ku na krup­ni­je ko­ma­de. U sud se si­pa pi­vo sa­mo do ni­voa re­šet­ke, on­da pa­žlji­vo slo­ži me­so, pre­kri­je po­vr­ćem, po­so­li i za­či­ni bi­be­rom, lo­vo­ro­vim li­stom i če­no­vi­ma be­log lu­ka. Po­klo­pi se, pa ku­va na ti­hoj va­tri dva-tri sa­ta bar. Dok me­so ne po­sta­ne to­li­ko me­ko da sa­mo sa ko­sti­ju spa­da. Kao što je po­zna­to na­zim­če je sa­mo po se­bi ma­sno, a ima tu i sla­ni­ne, pa ne­ma po­tre­be za do­dat­nim ma­sno­ća­ma.