Pravi poslastice i torte koje su često sa čudnim i neobičnim zahtevima kupaca (FOTO)

Za to vreme, priča u razgovoru za Danas, videla je i čula „sve i svašta“. Pravila je poslastice za svaku priliku, a – bez obzira na to sa kakvim zahtevom mušterija dođe kod nje – svakom od njih pristupa na isti način, profesionalno i sa poštovanjem, koliko god nečija želja ili ideja čudna ili bizarna bila. A bilo je i takvih primera.

Ističe da „ne zna ni sama“ koliki je broj torti i kolača dosad napravila, ali da vrlo dobro pamti neke zahteve – ne sve jer ih je bilo mnogo, pa se u trenutku ne može setiti svačijeg – koji će se ljudima, moguće je, učiniti bizarnim, čudnovatim ili unikatnim u najširem i najslobodnijem smislu reči.

„Jaoo, pravila sam torte u obliku polnih organa… Tražili su mi da bude nešto krvavo, neki horor; pa sam pravila neke noževe, srca, krv koja pljušti na sve strane. Tako neke stvari. Meni je isto da li napravim medveda ili grob, verujete mi, svejedno mi je“, objašnjava Danijela Arsić, prehrambena tehničarka po struci.

Sve je počelo, kako kaže naša sagovornica, od jednog – groba. Preciznije: torte u obliku groba. Taj Danijelin rad bio je povod da se na internet stranicama i društvenim mrežama, ispod objavljene fotografije ove njene kreacije, nađu komentari u kojima će se javiti ljudi koji, poslužićemo se eufemizmom, nisu bili blagonakloni.

„Zaista me nijedan zahtev nije iznenadio, ni za jednu tortu ili kolač. Što bi me iznenadio? Svi smo mi različiti i većina stvari koje se rade, posebno čudne, sve je to neka šala. Sve je to iz zabave rađeno, ne da bi se neko time povredio ili uvredio. Uvek su bile šale i skečevi, i zato ja nemam problem s tim. Mušterija hoće to. U redu, to će i da dobije. Mene njihovi zahtevi ne zanimaju u tom smislu. Svakoj torti pristupan na isti način, profesionalno. Ako neko meni već plati za uslugu, moram da uzvratim poštovanje. A kako će to neko da shvati, na to se ne obazirem“, priča ona.

Kaže da je ta torta koja predstavlja grob, na neki način, postala poznata i namamila ljude da se jave i prokomentarišu, uglavnom rečima koje papir ne trpi.

„Grob je izazvao potres, pokrenuo negativne komentare. I ove lepe stvari ih izazivaju, ali ljudi više reaguju na loše stvari. Vidite, ne da me ne pogađaju negativni komentari, čak ih i volim. Ja se ne mešam. Samo skuvam kafu i onda gledam kako ovi koji ih pišu počinju međusobno da ratuju. Meni je to zanimljivo. Ali stvarno je bilo tako. Napravila sam taj nadgrobni spomenik i prošlo je možda dva ili tri dana. Onda sam se setila da nisam objavila sliku. Pomislila sam: ‘Ajde, vreme je da se digne masa!’ I stvarno, počinje rat u komentarima“, pomalo i kroz osmeh priča sagovornica Danasa.

Pojašnjava, potom, tu svoju tortu koja je, očito, izazvala oprečna mišljenja. Ponavlja da samo izlazi u susret svakome ko od nje zatraži uslugu i tortu po želji.

„Imala sam veći haos oko groba nego oko torte Hrama Svetog Save. Iako sam grob napravila za tri minuta, a ovo za četiri dana. Ja izlazim svakome u susret i poštujem želje mušterija. Tu tortu groba je prijatelj naručio za prijatelja. Čovek je slavio rođendan a posao mu je da pravi nadgrobne ploče. Sve je, dakle, bila šala, a ljudi su to shvatili preozbiljno i videla sam razne komentare. Da je morbidno, neukusno, ovako ili onako. Meni je sve to smešno. Ja obožavam da čitam komentare“, ističe Danijela Arsić.

Na Danijelinom Fejsbuk profilu može se videti njen minuli rad: od fotografija torti i kolača iz edicije „samo za punoletne“, preko onih u obliku zgrada, škola ili kazana za rakiju. Ima tu i zmije i hobotnice, sve do slatkiša koje je napravila za prigode poput venčanja, rođendana ili svečanosti bilo kog tipa.

Od zahtevnijih torti koje je pravila izdvaja pomenuti Hram Svetog Save i ističe da u letnjim mesecima, julu i avgustu, ona i njene koleginice iz firme, ukupno šest žena, nedeljno naprave između 70 i 80 torti.

„To zavisi od obima posla. Evo, samo sam Hram radila tri do četiri dana konstantno, torta je bila teška 40 kilograma. S druge strane, fizički najveća, po dimenzijama, bila je visoka 2,4 metra. Nemaš izbora, praviš je u delovima, ukrašavaš i sve po redu“, kaže Arsić.

Naša sagovornica objašnjava da nema potrebu da bude izdojena iz grupe, od ostatka tima žena sa kojima sarađuje, ali da joj je potrebno malo mira. Pre svega jer želi da, kako ističe, „ispoštuje mušteriju“.

„To treba da bude kvalitetna torta u svakom smislu. I izgled, ukus, sve kompletno. Kad pravim plan za tortu, treba mi malo mira, pre svega zbog detalja i stvari koje se unapred planiraju. Svaki detalj treba da se uklopi kasnije, pri sklapanju torte. U ovom poslu moram da budem i šnajder, i arhitekta, sve, jer ta torta ne sme da padne sa stalka. Mislim da je najvažnije to što je moja firma stekla poverenje ljudi, zato opstajemo uprkos konkurenciji koja se pojavila u prethodnih pet do šest godina“, kaže Danijela Arsić.

Ističe da je bilo i nezadovoljnih mušterija, „kao u svakom poslu“, ali da je razlog taj što se ne može svima ugoditi i što su ljudi različiti, baš kao i njihovo poimanje estetike.

„Bilo je i nezadovoljnih klijenata, da se razumemo. I to se dešavalo. Jednostavno, svi mi gledamo drugačije, nije termin lepota za svakog isti, nema isto značenje. Ne možeš svakome da ugodiš. Ovaj posao zahteva da budeš koncentrisan i odmoran. I u toku noći mi stižu poruke za torte“, priča Danijela.

Posao kojim se bavi, objašnjava, zavisi isključivo od preporuke, a to je i najbolja reklama, naročito u manjim sredinama kakva je Vranje.

„Mušterija će da vidi tortu, ali je njemu jako bitan ukus. Zvali su me ljudi van Vranja ili iz inostranstva koji u Vranju imaju neke rođake. Pa me zovu da im napravim tortu i odnesem na kućnu adresu njihovim bližnjima. To su zanimljive situacije, kad iznenadim nečiju majku ili oca, pa onda zajedno plačemo od sreće“, dodaje Danijela Arsić.

Kaže da voli svoj posao i da u njemu uživa, da joj nekad i dosadi; pojavi se trenutno zasićenje, ali se uvek vrati svojoj ljubavi – torti i kolačima.

„Kad god pomislim da menjam delatnost, ne bih znala šta bih drugo radila“, zaključuje Danijela Arsić.