Predstavljamo food blogere: Ko kod bake

Isidorine recepte inače svakog petka ujutru možete čitati i na portalu Danas.rs, koje već godinu dana nesebično deli sa nama i našim čitaocima.

– Od rođenja se videlo da ću biti gurman, a za kuvanje sam se zainteresovala od malih nogu. Svoju prvu pogaču sam umesila već sa 4 ili 5 godina, stojeći na stolici u naninoj kuhinji, priča Isidora za Danas.

Prema njenim rečima, blog je nastao 2020. godine, u jeku pandemije.

– Zaključavanje me je nateralo da višak slobodnog vremena provedem u kuhinji. Shvatila sam da, stvaranjem bloga, mogu da motivišem i druge ljude da spremaju hranu koju smo svi voleli, a usput zaboravili u ekspanziji moderne kuhinje i namirnica kojih nema na našem podneblju, kaže autorka bloga „Ko kod bake“.

Isidora ističe da joj je najveći izazov priprema hrane od namirnica koje su svima lako dostupne, bez preterane filozofije, a uz mnogo ljubavi.

– Recepte pišem kroz priče kojima evociram uspomene na neka prošla vremena. Svaki moj recept prati događaje iz mog života, objašnjava fudblogerka iz Niša.

Kuvanje nije bauk, kaže Isidora, a uz malo truda i osećaja za kombinovanje namirnica, svako može kuvati kao car.

Za sve one koji počinju da kuvaju i polako se upuštaju u kulinarske vode, za one koji su nesigurni i nemaju samopouzdanja da će njihovo jelo omađijati nepca drugih, autorka bloga „Ko kod bake“ navodi da je najvažnije ne plašiti se kulinarskog neuspeha.

– Ako jednom ne ispadne kako valja, ispašće sledeći put. Eksperimentišite, igrajte se, i uživajte gledajući drage ljude kako slatko jedu vaših ruku dela, kaže Isidora.

Kada je reč o fotografijama koje prate njene recepte, autorka bloga „Ko kod bake“ ističe da je prvo i osnovno pravilo prilikom fotkanja hrane – nikada ne fotkajte hranu gladni!

– Razlog je prost. Nećete imati strpljenja, već ćete žuriti da što pre probate ono što je na tanjiru. Totalni sam amater za fotografiju, ali sam profesionalni gurman. Kada meni samoj slika izgleda jestivo – znam da sam uradila pravu stvar. Od opreme za fotkanje imam samo dnevnu svetlost, mobilni telefon i centar za glad. Kada mi dođe da zagrizem telefon od onoga što vidim na njemu – fotka je prava, ističe fudblogerka iz Niša i dodaje da se hrana jede svim čulima i da je čulo vida zapravo primarno kod pratilaca bloga.

– Najveći deo mojih recepata su porodično nasleđe, ili su autorski. Koristim lako dostupne namirnice, jer zaista mislim da ljudima treba prikazati da se savršena jela mogu pripremiti i bez sastojaka kojima ni ime ne umemo da izgovorimo kako valja. Vrlo često berem namirnice koje koristim. Koprive, zelje, trnjine… Od svega toga se mogu napraviti preukusna jela, a potrebno je samo malo truda. Ne mora da bude basnoslovno skupo da bi bilo ukusno, to je poenta svega, kaže Isidora.

Odrasla je kako kaže, u prestonici bureka i roštilja – ali za nju to nisu prve asocijacije na Niš kada je reč o hrani i specijalitetima.

– Moja prva asocijacija su kvasne pogačice iz „Žitopeka“, kojih se svaki Nišlija sa uzdahom seti. Žal za kvasnim pogačicama, tako bih to nazvala. Uspela sam da ih napravim po sećanju na ukus, i to je jedini recept koji ću zauvek sačuvati za sebe, navodi Isidora i ističe da su Nišlije sjajni domaćini. Čak i kada nema ničega u kući – Nišlija će vam napraviti pravu gozbu. Biće to obrok koji nikada nećete zaboraviti, i to od namirnica koje svaka kuća ima.

Čaije

Sa zadovoljstvom bih podelila recept za niške čaije, koje su se nekada prodavale u pekarama, a kojih više nema. Bile su aktuelne sedamdesetih godina. Zakasnila sam sa rađanjem da bih probala originalnu verziju.

Sećam se onih uvijenih varijanti, ali tata ih je redovno spominjao u ovom obliku, a i nana ih je uvek ovako pripremala. Sa čaijama se ne filozofira. Ili ih pravite po originalnom receptu, ili to nisu čaije. Bar ne niške čaije, za koje se čekalo u redovima pred pekarama.

Pratite recept od A do (Ni)Š.

Sastojci:

* 800 g brašna

* 200 ml svinjske masti (sobna temperatura)

* 30 g kvasca

* kašika šećera

* 200-300 ml vode

* kašičica soli

600 g starog punomasnog sira

Priprema:

U 200 ml vode izdrobite kvasac, dodajte šećer, 3 kašike brašna, promešajte i ostavite da nadođe. Ja to odmah uradim u vangli za mešenje, da ne gomilam sudove. Kada se kvasac podigne, dodajte mast, so i brašno. Počnite mešenje varjačom. Ukoliko je potrebno, dodajte postepeno još vode. Nastavite mešenje na pobrašnjenoj podlozi, dok ne dobijete glatko i meko testo.

Testo premažite uljem, i ostavite sat vremena, da lepo naraste.

Nakon toga, testo samo malo pritisnite da splasne, a onda odvajajte loptice veličine jajeta. Razvucite ih rukom, na sredinu stavite izdrobljeni sir, skupite u džakčić i ubacite u pleh za pečenje. Premažite ih mešavinom masti i sira (dodatno kašika masti i sira za premazivanje), i ostavite ih da rastu dok se rerna zagreva na 220°. Prekrijte ih aluminijumskom folijom i ubacite u rernu. Nakon pola sata, skinite foliju i nastavite sa pečenjem dok čaije lepo ne porumene.

Kokodbakina banica odrpanica

Kad god ne znam kakve su kore koje sam kupila, iskidam ih na sitne delove. Ostavim samo dve cele kore, da se zakunem u njih. Te dve cele stavim na dno nauljene tepsije, poprskam ih kiselom vodom, a preko grunem pocepotine u koje sam dodala sve što bih i u fil. Krajeve koji vire ubućkam u tu masu, premažem površinu uljem i ubacim na pečenje u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Odmah smanjim temperaturu na 180, i pečem dok ne dobije zlatnu boju.

Ova banica odrpanica je sa sirom i mladim koprivama.

Sastojci:

* 500 g kora za pitu

* 400 g sitnog sira

* 100 ml kisele vode

* 100 ml jogurta

* 50 ml ulja

* 1/2 praška za pecivo

* 3 pune šake mladih kopriva (izblanširajte ih obavezno, da ne peckaju)

* 3 jaja

Kad je ispečete, prekrijte je vlažnim pek papirom i krpom, da se malo prohladi.

Lelepita

Svi ostali: „Wow, kako dobro izgleda, ukus se preko slike oseća!“

Nišlije: „Leeeeleeee!“

Upotreba „lele“-a na jugu Srbije mogla bi da se opisuje danima. Raznolikost našeg dijalekta je nešto čime se mi koji ne patimo od govornog kompleksa niže vrednosti jako ponosimo. Znamo sve padeže. Znamo gramatiku. Služimo se i dugim akcentima, naročito kad psujemo.

Sve znamo, samo nam je lepše da zalamamo.

Ovo čudo od kisele pite sa ribancem nazvala sam lelepita.

Sastojci:

* 2/3 kockice kvasca

* 1 kašika šećera

* 1 kašičica soli

* 150 g masti (ista količina ulja ukoliko želite posnu varijantu pite)

* 50 ml ulja

* 3 dl mlake vode

* oko 800 g brašna

* 900 g ribanca

* 3 kašičice tucane paprike

* bibera po ukusu

* 30 ml ulja i 2 kašičice tucane paprike za prelivanje

Priprema:

U malo mlake vode, rastopite kvasac sa malo brašna i kašikom šećera i ostavite da nadođe. Za to vreme, u činiji za mešenje, izmešajte mlaku vodu, mast, ulje i so. Dodajte nadošli kvasac, promešajte, a zatim brašno dodajte postepeno. Mešajte varjačom dok imate snage, a onda testo mesite na radnoj površini, dok ne postane kompaktno i dok ne prestane da se lepi.

Ostavite ga na toplom da se udvostruči.

Za to vreme propržite oceđeni ribanac na ulju ili masti, uz dodatak bibera i aleve paprike.

Premesite testo, pa odvajajte loptice veličine jajeta. Loptice razvijte u pravougaonik debljine oko 0,5 cm, stavite fil i urolajte. Zatim i rolat urolajte i ređajte u tepsiju. Na slikama vidite kako sam ja to skockala, a vi slobodno pustite mašti na volju.

Pitu premažite uljem i ostavite je da raste dok se rerna ne zagreje na 220°. Pecite oko pola sata, dok lepo ne porumeni.

Na tiganju zagrejte ulje. Ne treba da cvrči, već da bude dovoljno vruće da se tucana paprika na njemu zagreje, ali da ne pregori. Time prelijte vrelu pitu i ostavite je da se prohladi.