Recepti za jermenska nacionalna jela

Nepregledni zeleni pašnjaci se nalaze ispod mitske planine Ararat, koja je ponos Jermena.

Po biblijskoj priči, na njenim vrhovima se zaustavila Nojeva barka nakon velikog potopa.

Dolina planine Ararat obiluje različitim sortama voća, sočnim mirisnim plodovima nara, smokvi, dunja, šljive, grožđe, breskve, kajsije, kruške, trešnje.

Nabrojane kulture se pored svežeg stanja jedu u vidu proizvoda poput sokova, džemova, kompota, kandiranog voća.

Takođe je veliki broj povrtarskih kultura kao i začinskog bilja za koje se tvrdi da ih ima preko 300 različitih vrsta. Jermenska hrana se razlikuje od bilo koje druge hrane na svetu verovatno iz ovih razloga zdravih i ukusnih plodova, veštom kombinovanju namirnica, kao i dugoj pripremi istih.

Za nadaleko poznatu jermensku kuhinju, kao i druge kuhinje Zakavkazja poput gruzijske kuhinje poznato je da koriste raznovrsne zdrave namirnice, dosta voća i povrća, žitarica, mesa kao i začinskih biljaka koje se dugo i sporo pripremaju. Pored svega ostalog šta pruža, Jermenija je idealna zemlja za nekog ozbiljnog gastronomada.

Kašlama

Tradicionalna jermenska kašlama (khashlama) pravi se od jagnjetine, puno povrća i začinskog bilja, pri tome obavezni sastojci su paradajz, paprika i beli luk, uz dodatak šargarepe, tikvica.

Sastojci se slažu slojevima u lonac i ono šta čini pravilo pripreme ovog nacionalnog jela jeste da nema mešanja prilikom kuvanja.

Tokom dugog kuvanja tačnije dinstanja meso postaje raskuvano, a varivo je puno prožetih ukusa, samim tim aroma je nezaboravna. Za nalivanje kašlame pored vode može da se koristi vino ili pivo.

I kao što obično biva sa uticajima drugih kuhinja ovo jelo pored Jermena baštine Gruzijci, zatim Azerbejdžan, Oseti, Uzbeci,Turci. Svi jednako sigurno tvrde da ovo jelo pripada baš njihovoj kulinarskoj kulturi.

Jermenska harisa

Harisa (arisa) je jelo koje se priprema od žitarica, tačnije pšenice.

Naziva se džavar sa mesom.

Takođe spada u jela koje se dugo pripremaju na laganoj vatri, čak i do šest sati.

Posuda za pripremu harise je od livenog gvožđa, u nju se stavi naseckana piletina ili ćuretina sa kostima, doda voda, so, pšenica i kuva.

Mogu da se koriste i druge vrste mesa poput ovčetine i junetine.

Dugim kuvanjem meso se takoreći istopi u pšenici, i pretvori u kašu.

Potrebno je odstraniti kosti pre služenja. Harisa se služi topla sa dodatkom kašičice putera u sredinu, gde se hlebom (lavaš) povremeno umoči u istopljeni puter.

U Jermeniji se tradicionalno održava festival Harisa posvećen pripremi ovog jela, gde jelo uglavnom pripremaju muškarci.

Inače se obavezno poslužuje za Božić, kao praznično jelo u koje je tokom dugih sati kuvanja utkana ljubav.

Kaš

Jedno od najpopularnijih nacionalnih jela jermenske kuhinje je kaš.

Ovo jelo je čorba ili varivo od goveđih nogu, začinjeno belim lukom.

Čorba je veoma kalorična i ukusna, a ono što je interesantno jede se za doručak. Kuvanje kaša je dug proces koji traje po nekoliko sati, te se mirisi nadaleko osećaju i prepoznaju.

Pre nego što se jelo posluži, začini se sirćetom i začinskim biljem.

Lavaš

Jermenski lavaš je jedinstveni hleb, slobodno možemo reći da je to najzdraviji hleb, tačnije to su tanke lepinje dobro ispečene, posebnom tehnikom gde vešte ruke lepe lavaš unutar cilindrične peći, tako da nam daju savršen hrskavi ukus u kombinaciji sa sosevima, varivima, mesom.

Uprkos svojoj drevnosti, recept za jermenski lavaš se nije promenio tokom vremena, i njegova jedina dva sastojka su brašno i voda od kojih se tako i danas pravi.

Karakteristične su peći u kojima se peče lavaš.

Međunarodna komisija za očuvanje nematerijalne baštine proglasila je jermenski način pečenja lavaša u popis nematerijalne baštine čovečanstva.

U nekim drugim kulturama čiju osnovu čini jermenska kuhinja, ovu vrstu hleba zovu pita hleb.