Rezbarije voća i povrća u tegli

Njena životna i poslovna priča je sve samo ne tipična za naše podneblje i okruženje. Ana Nikodijević (43) rodom je iz Topole, udata u Ovsištu. Sa ponosom ističe da je Ovsištanka jer tu živi već punih 25 godina. Posle osnovne škole krenula je da se školuje za mašinskog tehničara. Puna duha, što je prvi ali i najveći utisak kada se njom susretnete, ne bez ponosa ističe da „formalno ima dva fakulteta“: prvi od 25 godina, ćerku Kristinu i drugi od 23 godine, sina Aleksandra.

Njen suprug Goran je sa svojima živeo u Švajcarskoj. Počeli su i oni kao mladi bračni par ali, iskreno – „nisu se pronašli“ tamo. Da to shvate nije im trebalo više od pola godine. Vratili su se u Srbiju i započeli zajednički život na porodičnom imanju u Ovsištu, gde je tada živela suprugova baba po ocu – baka Olga.

– Jako sam ponosna na nju i mnogo sam je volela. To je bila žena kojoj sam zauvek zahvalna što sam danas takva kakva jesam. Naš narod je nekada takve osobe zvao „muška žena“ i ona je to zaista i bila. Starog kova, udovica koja je živela sama, drčna, sposobna, kuražna…, i danas sa ljubavlju priča Ana.

Nikodijevići su se snalazili kako su znali i umeli.

– Priznajem, uvek me je „vukla“ ambicija i da primenim novitete u bilo kojoj oblasti. Rano, mnogo pre ostalih sam počela da idem na sve moguće vrste predavanja i edukacija. Pre više od dve decenije kod nas neke od stvari koje se danas rade nisu bile zamislive u poljoprivredi a ja sam ih još tada „ubacivala“ i uvodila u svakodnevni rad. Ostali nisu jer su po inerciji i našem „tradicionalnom načinu razmišljanja“ bili zadovoljni onim što već imaju i kako rade i niko nije ni razmišljao da se u poljoprivrednoj proizvodnji mogu uvoditi korisni „noviteti“, navodi ona.

Radili su mnogo i stalno, uključujući u taj porodični posao i decu od najranijih dana.

– Bili smo presrećni kada vidimo da nam je uspeo i rodio novi zasad nečega. To je osećanje koje ne može da se opiše, ko me razume – razume i zna o čemu pričam, kaže Ana Nikodijević.

Da bi plasirali svoje proizvode u Kragujevcu otvorili su piljarnicu kod Kolonske kapije 2014. godine. I tako je preko piljarnice došla do svoje, danas, čuvene zimnice.

– Bilo je robe koja se vraćala iz piljarnice, takođe i od onoga što je preostajalo iz voćnjaka i povrtnjaka i krenula sam to da prerađujem. Oduvek sam spremala zimnicu ali kao i svi za svoju kuću. Počela sam da to radim prvo kao ponudu u našoj piljarnici i kupci su bili oduševljeni. Vremenom sam ja bila sve bolja i bolja i sigurnija da je to – to, kaže ona.

Mnoge prilike su se stalno menjale u našoj zemlji kao i odvajkada i nikada ni u čemu nemaš sigurnost a posebno u poljoprivredi koja je za Anu Nikodijević „fabrika pod vedrim nebom“.

Želela je da i svojoj gastronomskoj ponudi da lični pečat i počela da ulepšava, rezbari voće i povrće koje je pakovala u tegle. Videla je da to prolazi. Ljudi su se javljali, za početak naručujući samo po par tegli, da probaju ali im se svidelo i onda su krenule nove, veće porudžbine i paketi „Anine domaće zimnice“ sa drugim i raznovrsnijim proizvodima.

Danas je proizvodnja slatke i slane zimnice njena osnovna i primarna delatnost. A ponuda kompletna, bukvalno – pravi mali špajz. Iz slatkog asortimana u ponudi su domaće slatko, kompoti, džemovi, pekmezi, sokovi i sirupi – sve bez šećera, za ljude koji vole i vode zdrav život ili imaju posebne potrebe u ishrani i odrđene lekarske terapije poput dijabetičara.

A što se tiče slanog od klasike, ajvara (koji je po Ani „kralj zimnice“ – samo prošle sezone napravila je 1.800 tegli) do posebnih originalnih specijaliteta poput rezbarene zimske salate. Tu su paprika punjena renom, šarena salata, carska salata, mleveni paradajz, krastvci, turšije, paprike punjene kupusom, sirom, presovane sa belim lukom, trljanica, a tu je i čuvena vodnjika ili voćna turšija.

Anin premijum proizvod je zimska salata, poput turšije, spoj voća i povrća u jednoj tegli. Pored karfiola, krastavca, šargarepe, paprike, u tu salatu ona dodaje rezbarenu jabuku, grožđe, krušku i dunju. Rečju „vesela salata“ ili „pravi mali cvetni vrt u tegli“ proizvod po kojem je Ana Nikodijević i danas prepoznatljiva (koji je i zaštitila) i slobodno se može reći prva i pionir ovako maštovito plasirane gastronomije na ovim prostorima.

Zimska salata

Povrće: krastavac, paprika, šargarepa i karfiol.

Voće: jabuka, kruška, grožđe.

Povrće i voće oprati, osušiti na platnu i rezbariti oblike po želji. Ređati u teglu a slagati po trenutnoj inspiraciji ili mašti domaćice. Razmera voća i povrća 1:10. Nakon slaganja u teglu dodati biber u zrnu, slačicu i po želji – mirođiju. Naliti smesom: 10 litara vode, 250 grama soli, 150 grama bagremovog meda, 150grama šećera i dva litra sirćeta. Tegle zatvoriti i nakon toga dobro pasterizovati.

Ajvar od paprike „ajvaruše“

Postoji više vrsta ajvara: čist (samo od paprike), u kombinaciji sa patlidžanom, ljuti i cepkani. Ali, po Ani Nikodijević, za koju god se varijantu opredelili najvažnije odabrati pravu, dobru papriku koju naš narod od milošte zove „ajvaruša“. Po njoj je to paprika koja u sebi nema vode i sadrži dosta suvih materija. Ona ih nabavlja isključivo u leskovačkom kraju.

Paprika se prvo opere, zatim osuši a pre pečenja se svaka naulji krpicom jer se tako kasnije mnogo lakše i lepše ljušti. Pečenje zahteva dosta vremena i strpljenja a vatra ne sme biti ni prejaka ali ni preslaba (tiha). Paprika se na plotni mora dobro ispeći sa svih strana. Ana ih potom stavlja u emajlirani lonac koji poklopi – da se „paprika potpari“. Ne čeka nikada da se ohladi do kraja, jer se po njenom iskustvu „mnogo bolje ljušti dok je mlaka“. Sledi čišćenje semena a naša sagovornica za to nikada ne koristi vodu za pranje već onu koja je ostala u loncu od potparivanja. Tako očišćena paprika se ceki i ukuvava.

Ako se pravi čist ajvar, onda se paprika melje a ako ste se opredelili za cepkani, onda papriku naseckajte na sitne komadiće. U šerpu stavlja manju količinu jer se tako, po noj, dobja kvalitetniji i ukusniji ajvar.

Zagrejte polovinu ulja i u njega spustite samlevenu ili iseckanu papriku. Ne dodajte so, već pustite da se ukuvava, odnosno upržava. Otprilike posle dva sata dobijaćete homogena masa u koju dodate prethodno samleven beli luk. Tek tada posolite i upržite još desetak minuta, a drugu polovinu ulja, takođe zagrejanu pospite po paprici u šerpi

Po receptu Ane Nikodijević, ajvar se kuva otprilike dva i po sata, a gotov je i meša se sve dok ne nestanu mehurići u smesi. Iz šerpe se odliva u tegle koje se pre toga oko 15 minuta zagrevaju u rerni na temperaturi od 100 stepeni. Kada ga prespete u tegle, zatvorite ih i okrenite naopako, pokrijete ih tkaninom i ostavite da tako stoje oko 48 sati, odnosno dok se ajvar skroz ne ohladi.