Tikal (1): Piramide iznad prašume

Hiljadu godina posle prašuma ih je potpuno savladala i pretvorila u zemljane humke, obrasle visokim drvećem.

Tikal, najmoćniji grad među majanskim kraljevinama, izronio je iz prašume tek sredinom prošlog veka, ali u daleko manjem prostoru nego što ga je nekada zauzimao.

Okružen močvarnom okolinom sa uzvišicama od krečnjaka, koji je dao sivkastu boju njegovim građevinama, vrhunac razvitka dostigao je oko 800. godine.

Iz tog vremena datira najveći broj građevina, nagriženih zubom vremena, ali još uvek ima i onih koje nisu otkopane i koje su svojevrsno svedočanstvo o nadmoći prirode i zaborava.

Uske prašumske staze vode ka najvišoj piramidi Tikala („Hram dvoglave zmije“), sa koje se može videti kako on danas izgleda, jer visoko drveće skriva celovitu predstavu sa zemlje.

Pored staze su egzotični primerci seibe, mahagonija i hlebnog drveta, sa kojih vise pramenovi mahovine. Jedno drvo je posebno – zove se ćikle i od njegovog soka dobija se smolasta smesa od koje se i danas prave žvakaće gume.

Sa nekih stabala spuštaju se krupni crveni mravi, svaki od njih noseći po list, koji odnose u mravinjak. Listom hrane gljive, od kojih se potom hrane, crpeći sastojke koji ih drogiraju.

Uspon na platformu piramide, visoke šezdeset pet metara, otežavaju vlažan vazduh i komarci, ali je pogled s nje impresivan.

Prašuma se pruža kilometrima ukrug, sve do horizonta, a iznad krošnji izdižu se vrhovi piramida, kao nemi svedoci želje vladara da dosegnu nebo. Vladari su imali egzotična imena – „Perjana glava“, „Jaguarov skok“, „Olujno nebo“, „Kriva glava“, „Gospodar čokolade“, „Kiša letnjeg neba“…