Uticaj Al Kaponea na nastanak torte Kapreze

Kapri prkosi definiciji Utopije. Humanista, pisac i političar, engleski katolik Tomas Mur napisao je 1516. delo „De nova insula Utopia“, u kome je definisao ostrvo Utopiju kao „nepostojeće mesto“, krenuvši od grčkog „ou-topos“, kojim se označava mesto koje ne postoji jer je do njega teško doći, a kada dođeš… nigde ne ideš.

Kapri je, međutim, ostrvo „eu-topos“, što predstavlja drugi koren reči Utopija i njime se označava neko prelepo mesto.

Zamislimo Kapri dvadesetih godina prošlog veka: već poznato po svojoj lepoti, ostrvo su posećivali brojni „dendi“ intelektualci, anarhisti i suverenisti koji su iz Italije bežali pred fašizmom.

Umetnici, pesnici, pisci, filozofi poput Prampolinija, futuristi poput Marinetija, ljubitelji umetnosti, kolekcionari i mecene poput Pegi Gugenhajm.

Lepo je kad se pomisli na tu sliku.

Osim njih, Kapri su posećivale i osobe sumnjivog karaktera.

Naša je priča upravo u vezi sa tri osobe „sumnjivog karaktera“ koje su jednog majskog jutra 1920. stigle iz SAD-a.

Stigle su na Kapri u misiju, ne zbog odmora. Na ostrvo ih je poslao bos Al Kapone kako bi mu kupili kamašne za koje se verovalo da su tamo najbolje.

Kamašne su zaštite za list noge i obično kreću ispod kolena, spuštaju se do gležnja, pokrivajući tako prednji otvor na cipeli, sprečavajući da u nju uđu sneg, blato, voda i ostale nečistoće.

Tokom boravka na Kapriju ta trojica sumnjivaca uđoše jedno jutro u lokal koji je držao Karmine Fjore, za koga se verovalo da je najbolji poslastičar na ostrvu.

Karmine je u tom trenutku dovršavao tortu sa bademima i ne zna se da li je zbog straha, treme ili žurbe zaboravio da ubaci glavni sastojak: brašno. Kad je izvadio tortu iz pećnice, bila je mekana u sredini, a hrskava spolja. Ostade nem od iznenađenja.

Kad ju je probao, shvatio je da nikada u životu nije jeo ništa slično. Bila je izvrsna.

Tog dana torta je ovom poslastičaru ispala savršena a da toga, usled datih okolnosti, nije ni bio svestan. Naravno, ova tri Amerikanca, pre nego što napustiše lokal, zatražiše mu recept, jer i po njihovom mišljenju, ponovimo, torta beše izvrsna.

Tog dana je nastala torta Kapreze u svoj svojoj jednostavnosti.

Ima samo 5 sastojaka: bademe, kakao, maslac, jaja i šećer.

Da budemo malo precizniji, sastojci su: čokolada za kuvanje, bademi bez ljuske, maslac, jaja, šećer, kakao i šećer u prahu.

Naravno, postoje i različite varijante torte, ali ovo je originalni recept. Tajna leži u načinu na koji ove jednostavne sastojke treba sjediniti, u tome „kako“ i „koliko vremena“ ih treba peći.

Torta Kapreze je primer jela i hrane koji su doživeli međunarodnu slavu, a nastali su greškom. Možda će se većina iznenaditi, ali neće se iznenaditi oni koji znaju da kuhinja i pripremanje hrane nose sa sobom stalna otkrića, koja pak donose izvanredne rezultate.

Najbolji kuvari uvek smatraju da to može bolje. Svaki dan isprobavaju i eksperimentišu sa novim tehnikama kuvanja, novim kombinacijama aroma, novim spojevima, u potrazi za iznenađenjima i otkrićima. Vodi ih želja za otkrivanjem.

Ovo je jedna divna metafora o načinu življenja.

U torti Kapreze odsustvo brašna podarilo joj je lakoću i ona je savršena za sve one koji su intolerantni ili imaju alergiju na neku hranu, poput onih koji, na primer, pate od celijakije.

Pre nego što vas pozdravimo, da ponovimo da smo vam dali sastojke za tortu Kapreze, ali ne i potrebne količine. Kako to? Pa… razmere i količine zavise od okolnosti, od trenutaka i osoba. Upravo smo vam rekli da morate biti vođeni željom da otkrivate i da to smatramo predivnom metaforom življenja.

Sada je na vas red… i možda, što da ne, počnite od jedne lepe torte Kapreze…

Prevela: Jelena Drljević

(Tekstove Danasu ustupio Italijanski institut za kulturu u Beogradu)