Recept uz meso, umesto mesa: Janija od kupusa i napitak za mamurne od tikvica

U svim slučajevima, pak, zajedničko im je jedno: kako god da se zove to je samo prilog uz šnicle, u najboljem slučaju predjelo i lagano zagrevanje stomaka za meso što sledi.

Tako, na primer, ima onih što boraniju ne mogu da zamisle bez pohovanog pilećeg, grašak bez faširane šnicle, bećarski paprikaš ili peperonatu bez kotleta.

Kakva greška. Meso uz sekelji paprikaš ili šnicle od patlidžana bilo bi čist pleonazam.

I doktori su tu: hranite se zdravo, poručuju nam. Kažu još da se vino pije viljuškom, a zdravlje jede kašikom. Elem, najveća većina jela što slede jedu se kašikom. Spremaju na ringli, u saftu, pa oni što vole da umaču imaju ekstra zabavu.

Ko nije ortodoksni vegetarijanac, zadovoljiće se kiselim mlekom uz tikvice ili boraniju, ili pak jajetom što će ga umešati u bećarac.

Da ne pričamo kako je sve to jeftinije.

Pardon, kako je bilo jeftinije. Jer, fensi restorani s početka novog milenijuma spremaju povrće što se po cenama može meriti samo s biftecima; pijace su ozelenele preko cele godine, pa, o apsurda, ima dana kada je kilogram tikvica duplo skuplji od kilograma piletine.

Srećom nije sve tako: dođe doba da se dečurlija gađa paradajzom, da se neprodati krastavci bacaju, a kupus gotovi da je prikladan svakom džepu.

Ne mora baš na svakoj trpezi da bude mango, avokado…

Ze­le­ni pa­sulj

Pa­sulj te­to­vac – 500 g; cr­ni luk – 500 g;
be­li luk – 1 gla­vi­ca; lor­ber – 1 list;
bi­ber – 1 ka­ši­či­ca; ulje – 1 šo­lja;
sve­že ze­lje – 2 ve­ze;
ale­va pa­pri­ka – 1,5 ka­ši­či­ca; so

Spre­ma­ju ga ne sa­mo u pro­le­će već i u osta­la go­di­šnja do­ba ka­da ne­ma ze­lja, ali ima spa­na­ća, bli­tve…

Po­la ki­la te­tov­ca tre­ba is­ku­va­ti u jed­noj vo­di. Dok se pa­silj ku­va, va­lja na re­bar­ca ise­ka­ti po­la ki­la lu­ka, gla­vi­cu be­log lu­ka na sit­no, iz­mr­vi­ti list lor­be­ra i spre­mi­ti bi­ber, ka­ko u zr­nu ta­ko i mle­ve­ni. Po­la-po­la.

U lo­nac tre­ba si­pa­ti pro­ce­đen pa­sulj i osta­lo, pre­li­ti sve šo­ljom ulja i po­so­li­ti. On­da na­li­ti vo­de to­li­ko da pa­sulj ogre­zne. Pa još to­li­ko jer će ta­man uvre­ti. Po­su­ti od­o­zgo ale­vu pa­pri­ku, vi­še od ka­ši­či­ce, pa ot­klo­plje­no sta­vi­ti na la­ga­nu va­tru.

Da­lje se je­lo spre­ma sa­mo: ka­da vo­da uvri, što bi­va po­sle bar če­ti­ri sa­ta, vre­me je za za­vr­šni uda­rac: dve ve­ze ze­lja va­lja opra­ti, isec­ka­ti na re­zan­ce, pa uba­ci­ti u la­ga­no vri­ju­ći pa­sulj, tek to­li­ko da li­šće šljo­ne i omek­ša. Ko po­sti je­de ovo ova­ko ka­ko je, me­so­žde­ri, pak, ze­le­ni pa­sulj ne mo­gu da za­mi­sle bez od­go­va­ra­ju­će ko­ba­si­ce ili šnic­le od svinj­skog vra­ta.

Su­va bo­ra­ni­ja

Bo­ra­ni­ja – 500 g; pa­pri­ka – 2 kom;
pa­ra­dajz – 500 g; me­ša­na ze­len
(šar­ga­re­pa, pa­ška­nat, per­šun) – 1 ve­za;
luk – 1 kom; ulje; so; bra­šno;
ale­va pa­pri­ka; be­li luk; per­šu­nov list

Zo­ve se ta­ko ia­ko uop­šte ni­je su­va. Sa­mo se ku­va – bez vo­de, ali ta­ko da sve osta­ne soč­no. Ova­ko: ma­nja gla­vi­ca cr­nog lu­ka se sit­no isec­ka, po­so­li, pa u du­bljem su­du, na ma­lo ulja, pro­din­sta do ru­me­ne bo­je.

On­da se uba­ci još po­la ki­la žu­te, tan­ke bo­ra­ni­je, pa sve po­klo­pi s dve oči­šće­ne pa­pri­ke, ve­zom me­ša­ne ze­le­ni, pa sve za­spe s ma­lo bra­šna i ale­ve pa­pri­ke. Još se pre­ko sve­ga na­ba­ca­ju dva oči­šće­na i na koc­ki­ce isec­ka­na pa­ra­daj­za.

Sud se po­klo­pi, pa na ti­hoj va­tri u sop­stve­nom so­ku ku­va oko je­dan sat. On­da se špo­ret isklju­či, sve la­ga­no pro­me­ša, pa pre­ko bo­ra­ni­je na­sec­ka gla­vi­ca be­log lu­ka i ve­zi­ca per­šu­no­vog li­sta.

Soč­na bo­ra­ni­ja

Bo­ra­ni­ja – 500 g; šar­ga­re­pa – 500 g; ulje; so; mle­ko – 2 dl; bra­šno; par­me­zan; koc­ki­ce pre­pe­če­nog hle­ba

Evo je­din­stve­nog, ali na­da sve­ga uku­snog i jed­no­stav­nog na­či­na pri­pre­me bo­ra­ni­je. U mle­ku.

Da­kle, po po­la ki­la bo­ra­ni­je i šar­ga­re­pe va­lja oči­sti­ti, pa isec­ka­ti a la ži­li­jen. Da­kle, na tra­či­ce. Pr­vo se, na la­ga­noj va­tri i uz me­ša­nje, pro­pr­ži šar­ga­re­pa (da osta­ne le­pe cr­ve­ne bo­je), on­da do­da bo­ra­ni­ja, sve po­so­li, na­li­je mle­kom i pir­ja­ni u po­klo­plje­noj po­su­di. Kad po­vr­će po­sta­ne me­ko, za­pra­ši se ka­ši­či­com bra­šna, la­ga­no pro­me­ša pa­ze­ći da se ne zgru­dva, pa na la­ga­noj va­tri, da ša­pu­će, ku­va još ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Slu­ži se s koc­ki­ca­ma pre­pe­če­nog hle­ba i par­me­za­nom.

Gra­šak-še­će­rac

Gra­šak – 500 g; cr­ni luk – 1 gla­vi­ca; mi­ro­đi­ja, ulje; so; bra­šno

Da­nas se sva­ki mla­di gra­šak zo­ve še­će­rac. Ne­ka­da sve je bi­lo jed­no­stav­ni­je: še­će­rac je bio sa­mo gra­šak što se spre­ma sve s ma­hu­na­ma. Onaj što vi­še li­ći na bo­ra­ni­ju, ali je tra­va ze­le­ne bo­je i mno­go ši­ri. Elem, ne­vo­lja s ovim gra­škom je što ga ima vr­lo krat­ko, što va­lja sa­mo dok je mlad, pa shod­no to­me ne­ma ko­na­ca.

Da­kle, po­la ki­la ovog gra­ška va­lja oči­sti­ti, opra­ti, a ona­mo, u du­bljem su­du pro­pr­ži­ti gla­vi­cu cr­nog lu­ka. Da smek­ša, ali ni­ka­ko ne poč­ne da žu­ti. Da osta­ne sta­klast. On­da se uba­ci gra­šak, sve pro­me­ša, na­li­je šo­lji­com vo­de, po­so­li, za­spe ka­ši­či­com bra­šna, sud po­klo­pi, pa na la­ga­noj va­tri sve ku­va dok gra­šak ne smek­ša.

Sklo­ni se s va­tre, još za­pra­ši ve­zom sec­ka­ne mi­ro­đi­je, po­no­vo po­klo­pi, pro­ha­di pa po­slu­ži.

Ti­kvi­ce u ki­se­loj pa­vla­ci

Ti­kvi­ce – 1 kg; ki­se­la pa­vla­ka – 2 dl; pu­ter, so

Ovo je ne­što vi­še ne­go jed­no­stav­no. Je­lo za to­tal­ne po­čet­ni­ke. Re­cept u jed­noj re­če­ni­ci: ti­kvi­ce se iz­re­žu na tan­ke ko­lu­ti­će, pro­pr­že na vre­lom pu­te­ru s obe stra­ne, po­so­le po uku­su, pre­li­ju ki­se­lom pa­vla­kom, osta­ve da pro­klju­ča­ju i po­slu­že to­plo. Eto!

Ti­kvi­ce na ža­ru

Ti­kvi­ce – 1 kg; mi­ro­đi­ja – 1 ve­za;
sun­co­kre­to­vo ulje; ma­sli­no­vo ulje; so

Kao i obič­no va­tru tre­ba do­bro ras­pa­li­ti i ži­cu ugre­ja­ti da že­že. Ko ni­je iza­šao u pri­ro­du da se ba­vi tom ra­bo­tom, uklju­či u sta­nu elek­trič­ni ro­štilj. Ako ni to ne ide, va­lja sa­mo gri­ler ili te­flon­ski ti­ganj bla­go na­ka­pa­ti sun­co­kre­to­vim uljem.

Mla­de, tan­ke ti­kvi­ce se uz­duž ise­ku na dve do tri šni­te, pa is­pr­že na ja­koj tem­pe­ra­tu­ri.
Po­lo­že se u či­ni­ju, za­spu sec­ka­nom ve­zom mi­ro­đi­je, još po­so­le i na­ka­pa­ju ma­sli­no­vim uljem pa je­du ka­ko to­ple ta­ko i hlad­ne.

Za­pe­če­ne ti­kvi­ce

Ti­kvi­ce – 1 kg; ja­ja – 4 kom; ulje, so;

be­lo ku­ku­ru­zno bra­šno; mi­ro­đi­ja – 1 ve­za

Ovo je za le­nje. Jer je­lo se u rer­ni spre­ma sa­mo, ne tra­ži one mu­ke oko po­ho­va­nja i vi­še­sat­nog dre­žda­nja kod špo­re­ta.

Ti­kvi­ce se uz­duž, a una­krst, pre­se­ku na če­tvrt­ke, pa sva­ka ta­ko do­bi­je­na če­tvr­ti­na skra­ti na po­la du­ži­ne. Ovi šta­pi­ći po­re­đa­ju se u na­u­lje­nu či­ni­ju od va­tro­stal­nog sta­kla, uvis, ali ta­ko da osta­ne pro­sto­ra iz­me­đu njih.

Sve se još ma­lo za­li­je uljem, po­so­li na­rav­no, pa za­spe be­lim ku­ku­ru­znim bra­šnom. Ono se od­o­zgo na­pr­ska vo­dom, pa pre­li­je s če­ti­ri do­bro umu­će­na ja­je­ta, u ko­je je ume­ša­na i ve­za sec­ka­nog li­sta mi­ro­đi­je.

Sve osta­lo ura­di­će rer­na za po­la sa­ta, za­gre­ja­na na stan­dard­nih 225 ste­pe­ni.

Ja­ni­ja od ti­kvi­ca

Ti­kvi­ce – 700 g; mla­di cr­ni luk – 1 ve­za; pa­ra­dajz – 500 g; ulje; ale­va pa­pri­ka;
bra­šno; še­ćer; ja­bu­ko­vo sir­će; so; per­šu­nov list – 1 ve­za; mi­ro­đi­ja – 1 ve­za; ki­se­lo mle­ko

Sva­ko ko je pu­to­vao (i jeo) po ze­mlji Sr­bi­ji za­kleo bi se da u Le­skov­cu ne ume­ju da spre­ma­ju di­je­tal­na je­la. Evo do­ka­za da ume­ju.

Ve­za mla­dog cr­nog lu­ka se sit­no isec­ka, pa pro­pr­ži na zej­ti­nu. Za­spe se slat­kom ale­vom pa­pri­kom, pa pre­li­je s po­la li­tre vre­le vo­de.

Če­ti­ri ve­će ti­kvi­ce se oči­ste, ise­ku na ko­lu­to­ve de­blji­ne pr­sta, pa pri­dru­že din­sta­nom lu­ku. Po­so­li se i ku­va pet­na­e­stak mi­nu­ta. Ta­man da se olju­šte i isec­ka­ju na sit­no tri ve­ća pa­ra­daj­za, a mo­že i da se za­li­je so­kom (ako ima pre­o­sta­lih zim­skih za­li­ha). Sve se krč­ka dok ti­kvi­ce ne omek­ša­ju. Na­rav­no, po­što ima pa­ra­daj­za, do­da se na vr’ no­ža še­će­ra.

U šo­lji se još raz­mu­ti ka­ši­ka bra­šna u hlad­noj i ja­bu­ko­vim sir­će­tom za­ki­se­lje­noj vo­di, pa ovim „za­pr­ži” je­lo. Vra­ti se na rin­glu još de­se­tak mi­nu­ta.
Na kra­ju sve se još sa­mo za­spe ve­zom sit­no sec­ka­nog par­šu­na i ve­zom mi­ro­đi­je. Je­de se pre­li­ve­no ov­či­jim ki­se­lim mle­kom, a ne­ki Le­skov­ča­ni oba­ve­zno lju­ti­tio ko­men­ta­ri­šu „A gde je ov­de me­so?!“

Pa­tli­dža­ni na ža­ru

Pla­vi pa­tli­džan – 1 kg; per­šu­nov list – 1 ve­za;
sun­co­kre­to­vo ulje; ma­sli­no­vo ulje; mo­den­sko sir­će; so

Ko se se­ća uput­stva za ti­kvi­ce na ža­ru po­če­tak je isti: va­tru tre­ba do­bro ras­pa­li­ti i ži­cu ugre­ja­ti da že­že. Ko ni­je iza­šao u pri­ro­du da se ba­vi tom ra­bo­tom, uklju­či u sta­nu elek­trič­ni ro­štilj. Ako ni to ne ide, va­lja sa­mo gri­ler ili te­flon­ski ti­ganj bla­go na­ka­pa­ti sun­co­kre­to­vim uljem.

Pat­li­dža­ni se po­pre­ko ise­ku na šnic­le od oko je­dan cen­ti­me­tar, po­so­le, pa osta­ve pet­na­e­stak mi­nu­ta da ot­pu­ste gor­či­nu. Ope­ru se pod mla­zom hlad­ne vo­de, pa či­stom kr­pom osu­še. Sve ovo ne­po­treb­no je ako su pa­tli­dža­ni mla­di, pa sto­ga i ni­su gor­ki. Pe­ku se na ža­ru na­su­vo, ili pr­že u ti­ga­nju.

Po­sla­žu se u či­nuju, po­so­le po po­tre­bi, za­spu ve­zom per­šu­no­vog li­sta, na­ka­pa­ju ma­sli­no­vim uljem i mo­den­skim sir­će­tom.
Je­de se ili ta­ko ka­ko je, ili uz pri­log sa ži­ce: će­va­pi, ko­ba­si­ce, pi­le­ći ba­ta­ci, kril­ca…

Ja­ni­ja od ku­pu­sa

Ku­pus – 500 g; mla­di krom­pi­ri­ći – 500 g; pa­pri­ka – 500 g; lju­te pa­pri­či­ce;
cr­ni luk – 3 gla­vi­ce;
be­li luk – 1 gla­vi­ca; me­ša­na ze­len – 500 g; pa­ra­dajz – 500 g; ale­va pa­pri­ka;
bi­ber u zr­nu; so; ulje;
per­šu­nov i ce­le­rov list – 1 ve­za;
ki­se­la pa­vla­ka (po uku­su)

Kad se pra­vi u pri­ro­di, pri­pre­ma se na va­tri, u ze­mlja­nom lon­cu, po­red ro­šti­lja. Ov­de, uput­stvo za pri­pre­mu u kuć­nim uslo­vi­ma.

Sva­ka­ko po­treb­no je po­la gla­vi­ce ku­pu­sa, još po po­la ki­la krom­pi­ri­ća; cr­ve­ne, je­dre pa­pri­ke ši­lje; ne­ko­li­ko lju­tih pa­pri­či­ca po uku­su; tri ve­će gla­vi­ce cr­nog lu­ka; gla­vi­ca be­log; ve­za ze­le­ni; gla­vi­ca ce­le­ra; po­la ki­la pa­ra­daj­za; a za za­čin po ve­za li­šća per­šu­na i ce­le­ra, ale­va pa­pri­ka, bi­ber u zr­nu, so.

Sve ovo sta­ne u jed­nu ke­su s pi­ja­ce, ali glav­ni po­sao, kao što to obič­no bi­va, tek pred­sto­ji. Krom­pir se oči­sti, ku­pus isec­ka na koc­ki­ce, na krup­ne ko­ma­de se ise­če i oči­šće­na pa­pri­ka, a pa­ra­dajz i ce­ler uče­tvo­re. Ze­len se ta­ko­đe isec­ka na kru­ži­će, cr­ni luk se olju­šti, pa po­pre­ko ise­če na kru­ži­će, če­no­vi be­log sa­mo olju­šte.

Ka­kva šer­pe­nja, da bi joj na ve­li­či­ni po­za­vi­de­la sva­ka rin­gla (ili va­tra u pr­vo­bit­nom slu­ča­ju) do­bro se pod­ma­že uljem pa ne­haj­no na­ba­ca pri­pre­mlje­no po­vr­će što se za­si­pa so­lju, bi­be­rom u zr­nu, cec­ka­nim za­čin­skim li­šćem i ale­vom pa­pri­kom. Ta­ko sve do vr­ha. Kol’ko je me­sta u šer­pi, to­li­ko je i ma­te­ri­ja­la, pa još ma­lo vi­še. Ni­šta za­to, jer vr­lo br­zo će sve da šljo­ne, pa sve sta­ne na svo­je me­sto.

Na kra­ju se osta­vi, za vrh, ma­lo pa­ra­daj­za, slat­ke pa­pri­ke, lju­te pa­pri­či­ce što se još za­pra­ši ale­vom pa­pri­kom. Da je­lo bu­de i na iz­gled ša­re­no, a ne sa­mo na ukus. Još se na­li­je ra­kij­skom ča­ši­com vo­de, po­klo­pi, pa na la­ga­noj va­tri krč­ka dok sve ne smek­ša.

Po us­ku­su mo­že se sve (u ta­nji­ru) za­li­ti ča­šom ki­se­le pa­vla­ke.

Špar­gle u pre­zla­ma

Špar­gle – 500 g; pu­ter; so; pre­zle

Ma ko­li­ko to na pr­vi po­gled čud­no iz­gle­da­lo, špar­gle ni­su ni­šta dru­go do – ku­pus.

Kao što su ku­pus i ke­le­ra­ba, i kelj, i kar­fiol… Elem, špar­gle spa­da­ju u ne­što naj­zdra­vi­je što ze­mlja nu­di.

Po­sto­je ze­le­ne i be­le, po­sto­je di­vlje i ga­je­ne. Di­vlje su se ne­ka­da na­la­zi­le u Istri, gde su de­či­ca po­red dru­mo­va pro­da­va­li špa­ro­ge u ve­zi­ca­ma, ali vi­še ta­mo ne­ma ni dru­mo­va (na­pra­vi­li Hr­va­ti au­to-­pu­te­ve ko­ji ni­su baš po­god­ni za ma­le pro­dav­ce), a ni Ro­vinj nam vi­še ni­je dru­gi Be­o­grad.

Da­kle, osta­je ono što ima­mo na pi­ja­ca­ma. Ze­le­ne su kva­li­tet­ni­je od be­lih pa ih ov­de pre­po­ru­ču­je­mo, spre­mlje­ne na naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin: do­nji ko­re­na­sti deo se oči­sti (na vr­hu osta­vi neo­lju­šte­no), oba­ri, a za to vre­me u ti­ga­nju za­gre­je pu­ter, na nje­mu pro­pr­ži ka­ši­ka pre­zli, pa špar­gle uva­lja­ju u vre­lu ma­su. To je sve.

Bu­ko­va­če u vi­nu

Bu­ko­va­če – 500 g; cr­ni luk – 3 gla­vi­ce;
be­li bi­ber; be­lo vi­no – 2 dl; per­šu­nov list

Ne u bi­lo kom, već ne­kom mu­škat­nom: ta­mja­ni­ci, tra­min­cu, mu­škat oto­ne­lu, mo­že i kro­ka­nu. Ova vi­na, ja­kih mi­ri­sa, što neret­ko slu­že za po­pra­vlja­nje bu­kea vi­na sla­bih mi­ri­sa, po­pra­vlja­ju i ukus je­li­ma.

Po­la ki­lo­gra­ma glji­va va­lja ise­ći na re­zan­ce, pa ih osta­vi­ti da sa­če­ka­ju pri­god­nu pod­lo­gu. A to su tri gla­vi­ce cr­nog lu­ka, sit­no isec­ka­ne, po­so­lje­ne pa iz­din­sta­ne dok ni­su smek­ša­le i za­ca­kli­le se.

Kad je luk ova­ko pri­pre­mljen, spre­man je da se po­me­ša s pe­čur­ka­ma, za­či­ni mle­ve­nim be­lim bi­be­rom i s ča­šom po­me­nu­tog vi­na.

Krč­ka se u ot­klo­plje­nom su­du dok se ne zgu­sne, a na kra­ju sa­spe ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta.

Op­šte­po­zna­to pra­vi­lo i ovom pri­li­kom na­la­že da vi­no tro­še­no u ku­va­nju, tre­ba uz je­lo po­pi­ti do kra­ja, jer ne va­lja da sto­ji u otvo­re­noj bo­ci.

Ga­bi­ki­na šal­ša

Pa­ra­dajz – 1 kg;
ma­sli­no­vo ulje; be­li luk; per­šun

Ka­da se Ar­sen vra­tio s ope­ra­ci­je, Ga­bi­ka mu je spre­ma­la me­di­te­ran­ska je­la. NJe­mu, a i njoj omi­lje­nu, naj­jed­no­stav­ni­ju. Da­kle, šal­ša je jed­no od dal­ma­tin­skih je­la ko­ja su če­sto na tr­pe­zi De­di­ća. Evo ka­ko to ra­di Ga­bi:

„Naj­jed­no­stav­ni­ja je šal­ša od pa­ra­daj­za. Ja ga jed­no­stav­no bar­nem, ski­nem ko­žu­ri­cu, se­men­ke, ali on­da ga ne me­ljem, ka­ko je mo­žda lak­še, već sit­no isec­kam. Ohla­dim, pa za­či­nim hlad­nim ma­sli­no­vim uljem, be­lim lu­kom i per­šu­nom. Po­sle sa­mo ma­lo pro­pir­ja­nim. Ova­ko ka­ko je, sjaj­no je s ri­bom le­šo, a isto i kao pre­liv za pa­ste svih vr­sta.”

Šal­ša od pa­tli­dža­na

Pa­tli­džan – 500 g; cr­ni luk – 500 g;
pa­ra­dajz – 500 g; be­li luk – 1 gla­vi­ca; per­šu­nov list – 1 ve­za;
ulje; so; maj­či­na du­ši­ca, ori­gan, ma­jo­ran, ti­mi­jan, bo­si­ljak

Oko po­la ki­lo­gra­ma pa­tli­dža­na va­lja stan­dard­no olju­šti­ti pa isec­ka­ti na koc­ki­ce. Sit­ni­je od cen­ti­me­tra. On­da ih po­so­li­ti, pu­sti­ti da se ozno­je, opra­ti pod mla­zom hlad­ne vo­de i od­lo­ži­ti da sa­če­ka­ju da­lje.

Po­la ki­la cr­nog lu­ka isec­ka se ta­ko­đe sit­no, naj­sit­ni­je, pa pro­din­sta na do­sta zej­ti­na (po­la sun­co­kre­to­vo, po­la ma­sli­no­vo). Da ne za­go­ri, a luk osta­ne sta­klast i me­kan. Ta­da se do­da­ju oni pa­tli­dža­ni, na­li­ju ra­kij­skom ča­ši­com vo­de, pa na la­ga­noj va­tri din­stuc­ka­ju dok ne smek­ša­ju. Pri­pre­me se još i gla­vi­ca be­log lu­ka, ve­za li­sta per­šu­na, a po­la ki­la pa­ra­daj­za olju­šti i isec­ka na koc­ki­ce što ne mo­ra­ju da bu­du sit­ne kao koc­ki­ce od pa­tli­dža­na. Sve se sme­ša, za­či­ni me­di­te­ran­skim za­či­ni­ma (maj­či­na du­ši­ca, ori­gan, ma­jo­ran, ti­mi­jan, bo­si­ljak) po uku­su, pa na la­ga­noj va­tri ku­va dok ne do­bi­je gu­sti­nu po že­lji.

Na­pi­tak za ma­mur­ne od ti­kvi­ca (Umesto dezerta)

Ti­kvi­ce – 2 kom;
pa­vla­ka – 1 ča­ša; ja­je – 1 kom;
mi­ro­đi­ja – 1 ve­za; so

Osim ma­mur­lu­ka za ovaj na­pi­tak su po­treb­ne još i dve osred­nje ti­kvi­ce, ča­ša pa­vla­ke, jed­no ja­je i ve­za mi­ro­đi­je. So (za raz­li­ku od ulja!) pod­ra­zu­me­va se.
Ti­kvi­ce se olju­šte, isec­ka­ju na koc­ki­ce, pa na­li­ju li­trom to­ple vo­de i ku­va­ju dok se ne sku­va­ju.

Po­so­li se po uku­su.

Ona­mo se ča­ša ki­se­le pa­vla­ke ume­ša sa žu­man­ce­tom pa za­či­ni na­pi­tak dok je još to­pao, ali ni­ka­ko vreo. Sve se još za­spe ve­zom sit­no sec­ka­ne mi­ro­đi­je, pa do­bro ohla­di. U fri­ži­de­ru da bu­de ona­ko ka­ko pri­ja i hlad­no pi­vo na plus 40 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih.

Na­rav­no da mo­že i bez ma­mur­lu­ka.