Vege recept: Chili sin carne

Termin „vegan“ osmislio je Donald Votson 1944. godine. Ovaj datum vezujemo za začetak moderne veganske kulture kakvu poznajemo danas, ali sama ideja o veganstvu datira još iz vremena pre nove ere. U periodu od 3300–1300. godine p.n.e. nailazimo na neke od prvih tragova o vegetarijanskoj ishrani (iz koje veganstvo vuče korene) na prostorima indijskog supkontinenta kao i u prehispanskoj kuhinji koja datira iz doba Asteka i koja je bila 90% veganska. Sejtan kakav danas jedemo na razne načine nije izmislio neko sa Tik-tok-a, već su ga izmislili budistički sveštenici na prostorima drevne Kine pre 1500 godina. Grčki filozofi poput Pitagore su takođe govorili o zaštiti životinja na nivou ishrane i etičkog stanovišta 500 godina p.n.e. Prvi veganski kuvar objavljen je 1874. godine u Njujorku.

Definicija veganstva

Veganstvo (veganizam) je etički pokret za ukidanje bilo kakve vrste eksploatacije životinja i njihove upotrebe za ishranu, materijal za odevanje (koža, krzno), laboratorijsko testiranje ili zabavu (zoološki vrtovi, cirkusi i sl.).

U skladu sa etikom koju zastupaju, vegani i veganke ne jedu meso (uključujući i ribu), morske plodove, mlečne proizvode, med, niti nose stvari od vune, krzna, svile, kostiju, korala, bisera, a ni bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Takođe ne upotrebljavaju proizvode testirane na životinjama.

(Izuzetak od ovog pravila jeste nužda, koja se odnosi na lekove koji nemaju vegansku alternativu koja nije testirana na životinjama (cruelty-free) i propisane terapije od kojih nekome zavisi život).

Veganstvo se, kao što je ranije rečeno, odnosi na etički stav i usko je povezano sa pravima životinja. Pored toga, neki ljudi se za biljnu ishranu odlučuju zbog različitih zdravstvenih i ekoloških prednosti koje ona nudi.

Uticaj na zdravlje

Suprotno verovanju da je veganstvo samo lični stav i izbor, ono ima merljivo dobar uticaj na našu planetu i sve njene stanovnike.

Svakoga dana na veganskoj ishrani spasi se od 1 do 3 životinjska života, 9 kilograma CO2, 2,7 kvadratnih metara šume, 4000 litara vode, 18 kilograma žitarica. Pomoću veb-sajta vegancalculator.com izračunajte sami svoj karbonski otisak.

Akademija za ishranu i dijetetiku smatra da je izbalansirana veganska ishrana pogodna za sve životne dobi. Jedini suplement koji se preporučuje veganima (ali i svima ostalima) jeste B12 koga u današnje vreme imamo deficitarno na globalnom nivou zbog faktora modernog načina života.

 Zablude i nedoumice

Jedna od čestih zabluda vezanih za veganstvo jeste da veganke ne doje svoje bebe – veganke doje svoju decu jer je to mleko namenjeno njihovim bebama za razliku od mleka životinja koje pripada bebama životinja. Kao i ljudi, životinje proizvode mleko samo za svoje mladunce suprotno popularnom verovanju da krava ima laktaciju godinama bez potrebe za novim mladuncima, na primer.

Veganski burgeri, kobasice, biljni sir i dr. takođe izazivaju dosta nedoumica i često se zaboravlja na činjenicu da etičkim veganima ne smeta hrana koja je biljna, a oblikovana je kao hrana koja nije veganska. Neki ljudi su voleli ukus takve hrane, ali su od nje odustali iz etičkih razloga. Ovakva hrana nije pomodarstvo niti oponašanje već najlakši mogući način da uživamo u svakoj vrsti hrane bez štete po životinje, planetu i naše zdravlje. Trebalo bi da se zapitamo zašto nam smeta da biljke imaju oblik burgera više nego delovi tela živih bića u tom obliku.

Moć kognitivne disonance

Sve ono što je društveno prihvatljivo i čini normu ponašanja većine često usvajamo kao nešto ispravno, dok u realnosti ne mora biti tako. Kulturološki gledano, u nekim krajevima sveta sasvim je normalno pojesti psa, dok je u drugim šokantno pojesti kravu. Samo zato što je nešto tradicionalno, široko prihvaćeno ili legalno ne znači da je samim tim i etički ispravno.

Ovu priču o veganstvu zaokružićemo jednim receptom koji je poznat širom sveta, a njegov nastanak vezuje se za Teksas i Meksiko. Chili sin carne, u prevodu čili bez mesa, savršen je recept za jesenje dane.

Chili sin carne

• 1 konzerva paradajz pelata ili pasirani paradajz
• 1 manja glavica crvenog luka
• 2 čena belog luka
• 1 kašika paradajz paste
• 2 manje halapenjo papričice (ili bilo koja ljuta papričica)
• 50 gr sojinih ljuspica (ili neke alternative bez soje po potrebi)
• 1 konzerva meksičke mešavine (kukuruz i crveni pasulj)
• po jedna kašičica crnog luka u prahu, dimljene slatke paprike, kumina, origana
• 1 kašičica kakao praha ili kockica tamne čokolade
• so i biber po ukusu
• 2 kašike ulja
• 1 kašika nutritivnog kvasca (opciono)

Luk i papričice sitno iseckati i propržiti 2 do 3 minuta na ulju, zatim dodati beli luk i paradajz pastu kao i začine, te paziti da beli luk ne zagori. Dodati pelat (ili pasirani paradajz), sojine ljuspice, kukuruz i pasulj i čašu vode, krčkati 10 minuta na srednjoj temperaturi i doliti još malo vode po potrebi.

Sve ukupno kuvati najmanje 20 minuta uz povremeno mešanje, a može se krčkati i do 90 minuta na slabijoj temperaturi jer se tada ukusi još više sjedine.

Služiti uz pirinač dugog zrna, tortilje, tortilja čips ili pita hleb – varijacije su mnogobrojne.

Prijatno!

Vege zajednica je udruženje mladih ljudi koji aktivno i vredno rade kako bi ovaj svet postao bolje mesto za sve životinje.Trudimo se da nam akcije budu što raznovrsnije, sprovodimo ulične akcije i radne akcije u azilima po Srbiji, aktivni smo na društvenim mrežama, svakog meseca radimo na novom broju Vege biltena (koji je sjajan newsletter/časopis, takođe, potpuno besplatan, pa ne propustite da se prijavite slanjem svoje email adrese na [email protected]), prevodimo zanimljive članke i knjige, vodimo kampanju Slomimo kaveze, u okviru koje se borimo za koke nosilje u industriji jaja – svašta nešto, a sve radi konačnog oslobođenja životinja.Borimo se za svet u kojem će se životinje posmatrati kao svesna i osećajna bića kakva i jesu, gde će se poštovati i vrednovati kao ravnopravni stanovnici ove planete. Ukratko, spasavamo svet dok se dobro zabavljamo.